POBEGAO U PRIRODU: Ovaj momak živi svoj san

Bavi se pisanjem. Od pesama, preko psihologije i filozofije do istorijsko-istraživačkih štiva. Između ostalog, bavi se travarstvom i planinarenjem. Priroda mu je najbolji drug kojoj se uvek rado vraca. Aleksandar Nikolić, čovek koga zovu srpski Vuk je poseban, takav čovek se retko viđa.

Kako se pojavila želja za pisanjem knjiga?

-Iako je ta neka iskra umetnosti oduvek, još od detinjstva tinjala u meni, prva malo ozbiljnija pesma od kada zapravo sve i počinje je po odlasku u inostranstvo u svojoj šesnaestoj godini. Ne bih to nazvao željom, već potrebom gde sam kroz pesme ispoljavao nezadovoljstvo i nostalgiju. Bila je to neka vrsta izduvnog ventila.

Kome najviše preporučujes svoje knjige?

-Pa s obzirom da su knjige raznih žanrova, samim tim se podrazumeva da za svakoga ima po nešto. Od dece iliti omladine, pa sve do najstarijih čitalaca.

Kako si došao na ideju da napišeš pesmu “Kletva kosovska”?

-Kletva kosovska je samo jedna u nizu pesama iz aktuelne knjige “Golgota srpska” gde nastojim da kroz pesme otrgnem od zaborava žrtve genocida i borce sa Kosmeta.

Tako je tu svoje mesto našla i “Kletva kosovska” gde bez trunke šovinizma samo apelujem da se ne sme zaboraviti, jer bi u suprotnom svaka žrtva bila uzaludna.

Zaljubljenik si u prirodu, koje je najlepše mesto koje si posetio i kom se uvek rado vraćaš?

-Cela Srbija je Bogom dana. U svakom smislu te reči. Predivni predeli i svako je po sebi najlepše. Ali nekako sam vezan za Homolje, možda jer sam rođen podno Homolja i kada bih morao da biram najlepše mesto, onda bi to definitivno bilo Homolje.

Ljudi su danas sve više urbani, zanemaruju prirodu i osnovne i prave vrednosti. Da li misliš da su prirodne katastrofe koje su se dogodile prethodne godine rezultat toga kako se ljudi ophode prema prirodi?

-Pa definitivno da jeste tako. Sve što se događa na globalnom nivou je uzrok čovekove ne pažnje i bezbrižnosti. Amputirali su nam svest o prirodi i to je rezultat svega. Zaboravljaju da je seljak od uvek hranio gospodina, pa samim tim ako uništimo seljaka i selo – uništili smo gospodina i gradove!

Da li si nekada, s obzirom da si poseban, kako bi rekli tvoji pratioci, imao neke neprijatne situacije od nekih ljudi? Kako bi ih današnjica nazivala “hejterima”?

-Nažalost, za današnje vreme je to normalno. Nekada se sumnjalo da je jako puno ludaka na ovom svetu. A od kada su “buknule” društvene mreže – samo su otklonile sumnju. Ili sto bi Čkalja rekao “Budale i pečurke se ne sade, one same niču”, tako da, bilo je neprijatnih situacija kada ne razumeju šta je pisac želeo da kaže, ali ne pridajem previše značaju to, tako da… Psi laju, karavani prolaze!

Znamo da već duže vreme sam spremas čajeve za zimu. Koji čaj bi izdvojio da je najbolji za jačanje imuniteta posebno u ovo vreme virusa?

-Pa s obzirom da vlada ovo ludilo koje napada disajne organe, onda je to definitivno čaj od nane za respiratorne organe i čaj od bosiljka, protiv kašlja. Inhaliranje takođe i treba stvarati naviku konzumiranja propolisa.

Imaš li svog uzora, nekoga na koga se ugledaš ili gledaš da sam sebi budeš uzor?

-Uzore nemam u smislu da se divim nekome jer se to direkrno kosi sa mojom verom. Ali mogu i moram izdvojiti ljude kada su u pitanju životna načela a to je definitivno naš veliki patrijarh Pavle a kada su pisci i naratori u pitanju izdvojio bih Dobricu Erića i Petra Božovića.

Koje je tvoje mišljenje o rijaliti programima?

-O rijalitiju mislim da je vec sve rečeno. Nemam šta previše dodati. Ne želim da sudim jer to nije na meni. Ali da mi se sviđa – ne sviđa mi se.

Šta više, složio bih se sa jednim reperom koji je svojevremeno rekao da je to jedno veliko ogledalo koje nam pokazuje dokle smo dogurali. Ili ćemo da se očesljamo ili ćemo čupavi propadati i dalje – na nama je.

Da li treniraš i vodiš računa o ishrani ili je to sve priroda?

-Bavio sam se aktivno sportom, borilačke veštine su u pitanju ali zbog povrede kičme, za sada malo stagniram po tom pitanju. Pokušavam da se hranim prirodno koliko mi to okolnosti dozvoljavaju.

Šta bi pozeleo ljudima ove godine?

-Što se želja tiče, ni sam nikada ne želim više od onoga što imam već da zadržim ono do čega sam došao. Tako da, i svima ostalima bih poželeo samo zdravlja jer bez njega šta god drugo želeli – ne bi nam trebalo. A kad je zdravlja, sve drugo ćemo lako postići.

Piše: Krisitina Cakić
Izvor: Slobodaonline.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *