VELIKA ISPOVEST MILOŠA ŠARČEVA: Evo kako se postaje šampion, A OVO JE ISTINA O PROTEINIMA

Miloš Šarčev je primer čoveka koji zna svoj cilj i njegova motivacija je fascinantna, svakoga dana napreduje i postaje bolja verzija sebe. U ekskluzivnom intervju za portal Slobodaonline.rs otkriva svoje početke, ali i iznosi svoje mišljenje o proteinima, ali i načinima ishrane i treninga.

Počeo si da se baviš bodibildingom 1981. godine. Kako je došlo do toga, kako je sve počelo?

-Kao i svaki dečak u Srbiji, od malena sam se bavio raznim sportovima. Obaveznim fudbalom i košarkom, pa onda karateom i dugo godina (deset) džudom. Kao sastavni deo kondicionog džudo treninga dizali smo tegove za povećanje eksplozivnosti i snage, i naravno, kao posledica toga svi mi koji smo trenirali smo postali mišićaviji od naših vršnjaka.

Naravno, to je izazivalo pažnju, pa su mnogi moji školski drugovi zbog toga počeli da treniraju.

Da se razumemo, ako smo iskreni i treba da odgovorimo na pitanje: da li muškarac treba da je mršav/nerazvijen, gojazan ili atletski građen/snažan/mišićav – izbor je jednostavan.

Kako je čuveni Sokrates to mudro rekao: „Nijedan čovek nema pravo da bude amater u pitanju fizičkog treninga. Sramota je za čoveka da ostari, a da ne vidi lepotu i snagu za koju je sposobno njegovo telo.“ Ja sam to doslovce prihvatio. Kao sedamnaestogodišnjak sam po prvi put video bodibilding magazin sa slikama Arnolda Švarcenegera, Serža Nubrea, Frenk Zena (tadašnjih šampiona) i bio sam šokiran sa njihovom ekstremnom muskularnosti i izgledom.

Do tada nikada nisam niti video, niti razmišljao da muško telo može tako izgledati (osim Supetmena u stripovima i filmovima) i čim sam shvatio da je to moguće – odmah sam se opredelio za bodibilding i “bacio” na trening, pravilnu ishranu i posebno na izučavanje kako mogu maksimizirati svoj napredak.

Velika je razlika raditi nešto sa minimalnim, optimalnim ili maksimalnim rezultatima i ako smo iskreni – svi mi hoćemo maksimalne rezultate bilo čime da se bavimo. Ja sam odmah sebi zacrtao za cilj da hoću da postanem Svetski prvak i postanem IFBB profesionalac, a za to su bili potrebni maksimalni rezultati. Ako bilo ko drugi može (da bude Svestski Prvak) – mogu i ja, a čitaocima hoću da kažem ako sam mogao i ja, sigurno možete i vi. Niti sam ja bio fizicki inferioran u poredđenju sa tadašnjim šampionima niti sam ja superioran u poređenju sa vama. Kompletno se posvetite ovom ili bilo kojem sportu, disciplinovano i teško radite i postići ćete svetske rezultate.

Koliko odricanja je potrebno da bi neko doživeo uspeh kao što si ti?

-Za “običnog” čoveka odricanja potrebna takmičarskom bodibilderu izgledaju ogromna, verovatno i neshvatljiva jer oni sigurno nemaju neophodnu disciplinu i životni stil da bi mogli da i pomisle svakodnevno se izlagati teškom treningu i fizičkim naporima do ekstrema, a pogotovo specijalnom režimu ishrane, čestim i specifičnim obrocima i limitacijama bilderske dijete. No, za vrhunskog sportistu ili sportiskinju koji su postigli Svetske rezultate u bilo kom sportu – to je apsolutno normalno i mnogi šampioni su verovatno imali čak i daleko veća odricanja od mene. Ja to izuzetno poštujem.

Naravno, da je mene neko terao da budem takmičarski bodibilder i da se izlažem takvom treningu i dijeti svih tih godina, ja to sigurno ne bih uradio, ali, pošto je to bio moj izbor, ne samo da to meni nije bilo teško, nego je zaista predstavljalo izuzetno zadovoljstvo.

Satisfakcija realizovanog svakodnevnog progresa je velika motivacija da se ide dalje ili “do kraja”. Ja obično nisam mogao da dočekam jutro sledećeg dana, da bih mogao nazad u teretanu, da prevaziđem šta sam do tada mogao da uradim i kako sam do tada izgledao, a pošto sam vodio preciznu evidenciju i dnevne žurnale od 1987 do 2003, mogu podeliti sa vama da sam u proseku trenirao 550 puta godišnje (ne računajuci kardio vežbe koje su dodatne, obično jednom dnevno a često pred takmičenje i dva puta na dan) a da većinom svih tih godina moja dnevna dijeta se sastojala od prosečno sedam ili osam obroka (400 do 500 grama belančevina svaki dan uz vrlo malo masti i varijabilnom količinom ugljenih hidrata, zavisno od takmičarskih priprema. Na striktnoj dijeti između 200 i 500, a u off-sezoni duplo).

I jos nesto da napomenem, u vreme kada su se vrhunski profesionalci takmičili samo jednom ili dva puta godišnje – ja sam prvi koji je počeo da izlazi na sva organizovana IFBB profesionalna takmičenja tokom godine i dugo godina sam držao rekord od 72 pro-takmicenja na koja sam izašao. Takođe, kvalifikovao sam se za takmičenje Mr Olimpija deset godina uzastopce, u zlatnom dobu bodibildinga (devedesetim godinama), što je samo nekolicini poslo za rukom.

Ti spadaš u pet najboljih svetskih trenera iz oblasti treninga sa tegovima, ishrane i suplementacije. Da li si do sada postigao sve što si želeo s obzirom na dosadašnje uspehe ili imaš još uvek neke ciljeve?

-Život se uvek zasniva na postavljanju ciljeva (kratkih i dugačkih) i radu na njihovoj realizaciji. Za visoka dostignuća su potrebni veliki ciljevi. Ljudi se nekako zadovoljavaju prosečnim i često ne postizu sve ono što bi zaista i mogli. Momenta kad se zadovoljimo postignutim treba evaluirati šta možemo sledeće i to je neprekidan krug.

Naravno, biti u Svetskom vrhu zahteva konstatan napredak, pogotovo u ovo vreme kada je ekspanzija znanja u neverovatnom usponu. U isto vreme, ja sam ipak zadovoljan sa do sada postignutim i trudim se da svaki dan još nešto naučim i time napredujem.

Mnogi muškarci se pitaju šta je najbolje za doručak, posebno oni koji treniraju. Šta im ti savetuješ i generalno kakvu ishranu?

-Dijeta (režim ishrane) je definitivno velika komponenta uspeha – u životu, sportovima a pogotovo u bodibildingu. Prvo se trebaju izračunati dnevne kalorijske i potrebe tela za makronutrijentima, kvantitativno, kvalitativno i vremenski tempirano, ako telo ima sve što je potrebno u svako doba dana može sigurno maksimalno da napreduje (naravno, uz neophodnu stimulaciju mišića adekvatnim treningom).

U koliko je manjak bilo čega – napredak se komprimizuje (neće biti maksimalan). “Ko ne uspe da planira – planira da ne uspe” – i zato se dijeta i svaki obrok treba dobro isplanirati. Doručak je prvi dnevni obrok koji dolazi nakon prekonoćnog “gladovanja”, tako da je sigurno važno da se odmah uzmu i gradivne materije (protein/belančevine) i energetske materije (ugljeni hidrati i/ili masti) u idealnim količinama.

Moja dijeta se uvek zasnivala na sledeća dva do tri sata – do sledećeg obroka. Ako ću biti aktivniji, trenirati, trošiti više kalorija – uzeću više “energije”. Ugljene hidrate u koliko radim sa tegovima ili masti ako radim aerobne vežbe (kardio). Veličina obroka i broj kalorija se određuje na osnovu fizioloških i metaboličkih potreba za naredna dva-tri sata i to je, naravno, veoma individualno.

Takođe, da li se treba praviti kalorijski deficit (i koliki) u koliko hoćemo da izgubimo masna tkiva; držati nivo potrebnih kalorija za održavanje trenutnog stanja ili na primer, napraviti kalorijski surplus (višak) za anaboličku fazu predstojećeg treninga, sve treba da se uzme u obzir kad se određuje svaki obrok.

Nama bilderima je u interesu da imamo konstanto prisutne amino kiseline (pogotovo esencijalne) iz razih izvora visokoproteinske kvalitetne hrane (meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, proteinska suplementacija…) jer kao gradivne materije jedino one mogu da zadovolje sve fiziološke potrebe tela i daju dodatni materijal za “konstrukciju” većih mišića.

Kako to već četrdeset godina pričam: nećete izgraditi vilu ako imate pet cigala, bez obzira koliko zidara i mašina imate na raspolaganju…

Ja uvek preporučujem veliku količinu proteina za sve sportiste koji žele da izazovu hipertrofiju (rast) mišića, daleko više nego što se to u medicinskim krugovima preporučuje. Apsolutno minimalno dva grama po kilogramu telesne težine (2g/kg), po mogućnosti tri a po sopstvenom iskustvu i 4 grama belančevina po kilogramu telesne težine, raspoređeno u ravnomernim obrocima tokom dana.

To će sigurno obezbediti konstantnu cirkulaciju amino kiselina kroz krvotok i zadovoljiti sve proteinske potrebe organizma.

Ostatak kalorija su energetske prirode i kao sto sam već pomenuo, ja preporučujem ugljene hidrate za trening, jer je svima poznato da mišićna kontrakcija zahteva glukozu. Zato su mi obrok pre i dva obroka posle treninga na bazi nemasnog proteina i ugljenih hidrata za praktično sve takmičare. Oni koji moraju da paze, jer su možda endomorfnog tipa, sporog metabolizma i lako se goje – preporučujem da izbace ugljene hidrate iz ostalih obroka i zamene ih zdravim mastima.

Ektomorfi, koji teško nabacuju mišiće jer imaju brz metabolizam su ustvari srećnici jer sigurno mogu sebi priuštiti i veću količinu kombinacije masti i ugljenih hidrata tako da njima dozvoljavam da jedu šta god hoće nakon što ispune svoje proteinske dnevne potrebe.

Na kraju mezomorfi, koji su predisponirani da budu mišićavi u koliko su u formi preko cele godine (kao što sam ja bio dok sam se takmičio) bi po meni trebali više forsirati ugljene hidrate nego masti, za mišićne potrebe, superkompenzaciju glikogenskih rezervi i za snagu/energiju tokom treninga.

Da li je san zaista toliko bitan za postizanje željenih rezultata?

-San i adekvatan odmor su sigurno esencijalna komponenta celokupnog zdravlja i kvaliteta života, a takođe, ima i veoma značajan impakt na sportiste, fizičku spremu, povećanje fizičke i mentalne sposobnosti, snagu, izdržljivost, emocionalnoj regulaciji, kognitivnosti, mogućnosti fokusiranja, preciznosti, brzini reakcije, redukciju stresa, itd i pretstavlja integralni deo neophodnog oporavka i adaptivnog procesa treninga za potrebe hipertrofije a i ostalih sportista.

Efekti kvalitetnog i produženog sna definitivno imaju dubok uticaj na atletsku performansu i postizanje željenih rezultata.

Šta znači nadimak “The Mind” koji si dobio u svetu fitnesa?

-To je nadimak koji sam dobio od editorijalne grupe časopisa Flex i Muscle & Fitness, jer su svi zaključili da im nikad ne dajem uobičajene odgovore na pitanja (kao svi drugi koje bi intervjuisali), nego da imam svoj ugao razmišljanja u svakom pogledu fiziologije sporta, kinezologije, nutricionizma, sportske suplementacije, farmakologije, metoda treninga ili priprema za takmičenje.

Takođe, znajući da sam osim poznatih bodibildera profesionalaca (preko 100, od kojih su se 40 takmičili na Mr Olimpiji), trenirao sam i druge sportiste: profesionalne fudbalere američkog fudbala, bejzbol igrače, boksere, Olimpijske takmičare i bio izabrani trener Balko Laboratorije u “projektu svetski rekord” (Project World Record) – gde smo za devet meseci uspeli da “napravimo” najbržeg sprintera na Svetu, dali su mi taj nadimak “Um” koji me prati već trideset godina.

Moj pokojni otac, inače neuropsihijatar je voleo da koristi kvote Sokratesa i često je govorio: „Ne mogu nikog da naučim. Mogu ih samo naterati da razmišljaju ” i to me je podstaklo da razmišljam o svemu, pročitam i naučim šta je raspoloživo, ali bez obzira na sve, pa čak i potvrđenu ili bolje rečeno – ipak razmišljam svojom glavom, van ograničavajuće kutije i nađem svoje mišljenje o bilo čemu što nađem za sebe interesantno.

Šta bi poručio ljudima koji žele da treniraju i da rade na sebi ali nemaju dovoljno motivacije?

-Sve se svodi na način razmišljanja (mindset). Kako se kaže: bez obzira da li misliš da nešto možeš ili ne možeš – uvek si u pravu.

Za mene je to uvek bilo jasno i zato sam uvek verovao u: “želim, mogu, hoću, moram”.

Kada ljudi shvate da imaju izbor da sebi budu najveći prijatelji umesto neprijatelji, da sebe ne lažu i ne troše svoje dragoceno i veoma ograničeno vreme na izgovor zašto nisu, nego da ga troše da to vreme nađu put kako će nešto ostvariti ceo život će im se promeniti.

Put prema bilo kojem cilju počinje sa prvim korakom, bez obzira koliko malim ili velikim.

Kakav je osećaj bio kada si 1989. postao prvak sveta i oduševio čak i Arnolda Švarcenegera?

-Nisam rekao da, kada sam odlazio iz Jugoslavije, oktobra 1987 da se takmičim na Mr Univerzumu u Arizoni – postavio sam sebi pet preciznih ciljeva, koje sam napisao u svom žurnalu. Između ostalog, napisao sam da u narednih pet godina MORAM (1) pobediti na Mr Univerzumu, (2) postati IFBB profesionalac, (3) Kvalifikovati se za Mr Olimpiju, (4) Dobiti ugovor od čuvenog Džo Vejdera, koji je doveo Arnolda u Kaliforniju, (5) Upoznati Arnolda.

Prve 1987 bio sam šesti, 1988 treći a 1989 sam pobedio i dobio titulu Mr Univerzum.

Uzeo sam godinu dana takmičarske pauze da se pripremim za 1991, gde sam izašao na svoje prvo IFBB profesionalno takmičenje (San Jose Pro Invitational) gde sam se plasirao na treće mesto, što mi je dalo kvalifikaciju za 1991 Olimpiju.

Iste godine sam se takmičio na Olimpiji, dobio ugovor od Vejdera (koji je trajao 18 godina) i upoznao Arnolda, koji me je odmah angažovao da se slikam za njegovu poznatu Enciklopediju Bodibildinga.

Naravno, osećaj je bio neverovatan, ali očekivan. Ja ni jednog jedinog trenutka nisam sumnjao da će mi se sve to desiti. Zašto? Ni sam ne bih sada mogao to objasniti, ali u to vreme nije ni bilo vremena da se razmišlja – nego samo uradi sve što je bilo potrebno.

Kada su prave godine za momke da počnu sa treninzima i proteinskom ishranom? Da li je prerano krenuti sa trinaest godina?

-Arnold je počeo sa trinaest godina. Sigurno da nije prerano.
Video sam neke konstatacije da će trening da naruši pravilan rast, koje sigurno nemaju nikakve osnove. Inače, Arnold je visok 188 cm. Trening može samo stimulativno da utiče na rast, pogotovo uz visoko proteinsku ishranu, a ako govorimo o tinejdžerima, svi znamo da u pubertetu, koji počinje već od devete godine nivo muškog polnog hormona testosterona se dramatično povećava, što bi uz trening i dobru ishranu dovelo do anaboličkog stanja (IZGRADNJE), tako da mi je uvek interesantno kad vidim da stručnjaci predlažu suprotno.

Šta se preporučuje mladima – igrajte se na kompjuteru i telefonima, jedite gluposti a nipošto nemojte trenirati ili jesti puno proteina! Da sam pobožan – prekrstio bih se.

Sve više mlađih ljudi uzima anaboličke steroide na svoju ruku bez savetovanja i preteruju u tome. Kako da znaju da odrede sebi svoju “kuru”?

-To zaista jeste veliki problem. Kada to kažem, ne mislim na upotrebu anaboličkih steroida, nego na zloupotrebu. Nepravilno, predugo i preveliko doziranje supstance koja je ili testosteron ili sintetički derivat testosterona može izazvati hormonski haos i veoma loše uticati na mlade. Ja neću da budem licemeran, jer sam javno puno puta izjavio da anabolički steroidi mogu biti veoma zdravi, jer izazivaju ANABOLIZAM, znači konstruktivni metabolizam (izgradnju) a u isto vreme inhibisu degradaciju (katabolizam)… Znači, mogu biti veoma POZITIVNI i zdravi jer izgradnja je jako poželjna. A uostalom, zašto je doping nedozvoljen na važnim takmičenjima?

Zato što nije etički i moralno opravdan, jer svi koji ga uzimaju će biti fizički superiorniji, jači, snažniji, brzi, izdržljiviji – i zato NISU FER! Ja se sa time potpuno slažem. Ali činjenica je – da vas prave fizički superiornim. To je fakat.

Međutim, kao sto sam već izjavio – nepravilno uzimanje može da izazove gomilu zdravstvenih problema i zato se ljudi opravdano boje da ih koriste.

Nažalost, nema pouzdanih izvora gde mladi mogu da nauče kako da sami sebi odrede kuru.

Sa ekspanzijom ANTI-AGINGA, TRT (testosterone-replacement-therapy) i otvaranjem takvih klinika – verovatno doktori upućeni u te terapije mogu polako da otvore polemiku i počnu da edukuju ljude (pa i mlade koji se za tako nešto žele opredeliti).

Za sada to je tabu tema i nijedan doktor se ne usuđuje da o tome javno priča.

Da li je kardio trening neophodan u ciklusu kada se radi definicija ili je dovoljan trening sa tegovima uz adekvatnu ishranu?

-Kardio (aerobni) trening je definitivno zdrav. Poboljšava kardiovaskularno zdravlje, reguliše šecer u krvi, povećava imunitet, smanjuje pritisak i ima mnoge druge zdravstvene beneficije i sigurno sagoreva masno tkivo i zato ga mnogi bilderi redovno rade – da postignu nizak nivo masti i potrebnu mišićnu definiciju.

Prethodno sam pomenuo da trening sa tegovima zahteva glukozu za mišićne kontrakcije i zato se trebaju koristiti ugljeni hidrati za trening. Kardio trening koristi masti, tako da ako se radi u kalorijskom deficitu bez korišćenja ugljenih hidrata – sigurno da dramatično može da redukuje nivo telesnih masti.

Ja ustvari imam sistem dijete, gde svaki dan mogu da imam TRI RAZLIČITE FAZE.

Faza sagorevanja masti (kada se uz kalorijski deficit u odsustvu ugljenjih hidrata radi KARDIO i inicira se sagorevanje sopstvenog masnog tkiva jer je energija neophodna za tu vrstu aerobne vežbe a nema hranljivih materija na raspolaganju. To se radi – ujutru na kompletno prazan stomak).

Anabolička faza (kada se pre i tokom treninga osigura saturacija svih potrebnih anaboličkih nutrijenata i suplemenata u krvi /esencijalnih amino kiselina, glukoze, sitrulina, arginina, kreatina, glutamina, beta-alanina koja se svakom misićnom kontakcijom ubacuje u korištene mišiće).

Faza održavanja (kada se za sve preostale obroke uzima dovoljna količina kalorija i nutrijenata da održava vašu muskulaturu i zadovolji metaboličke i energetske potrebe).

Šarčeva možete pratiti:

Na Facebook – ovde

You Tube – ovde

Instagram – ovde

Piše: Kristina Cakić
Izvor: Slobodaonline.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *