STRAŠNA ISTINA O FARMAKO MAFIJI: To ne bi bilo moguće bez sprege sa vlašću

Velike transnacionalne farmaceutske kompanije su za svoje vlasnike pravi rudnici zlata. Svoje proizvode mogu oko deset godina da prodaju pod zaštitom patenta, a prodaju ih po fantastičnim cenama. U Srbiji kutija običnog aspirina košta oko 350 dinara. To je razlog što u ovim firmama dobit iznosi petnaest do četrdeset procenata od prometa. Ipak, u nekim zemljama one posluju sa gubitkom. Kako je to moguće?  Poslovanjem preko ćerki-firmi i klijentelističkim odnosom sa vlašću, ali i prelivanjem prihoda na račune van zemlje, pronalazi se mnoštvo načina kako da se ovako lukrativno poslovanje prikaže kao neefikasno i neoporezivo. 

Piše: dr Ivan Pajović

Danas je aktuelno masovno kupovanje kovid-vakcina zahvatom iz državnog budžeta, pod očiglednim pritiskom Svetske zdravstvene organizacije i bez protivljenja državnih vlasti. Taj scenario već je viđen 2009. godine, ali je narod u ogromnom procentu odbio da primi vakcinu. Farmaceutske kompanije određuju cene, količine su milionske, a države bespogovorno plaćaju koliko im se kaže. Za obmanutu javnost – vakcine su „besplatne”.

Lekovi su zvanično veoma skupi, ali faktički su oni u proizvodnji veoma jeftini, jer su količine aktivne supstance u njima izuzetno male. Troškovi izrade lekova su samo oko jedan do dva procenta maloprodajne cene. U Nemačkoj, na primer, zdravstveno osiguranje za lekove izdvaja oko trideset milijardi evra, a njihova faktička vrednost je od trista do šeststo miliona evra. Ova ogromna razlika omogućava farmaceutskim kompanijama da manipulišu cenama i troškovima. Ali omiljena manipulacija im je poreska evazija.

U centru pažnje javnosti danas je transnacionalna farmaceutska kompanija Fajzer (Pfeizer) sa sedištem u NJujorku, koja distribuira celom svetu vakcine protiv korona-virusa. Ova firma je za 2012. godinu (noviji podaci su nedostupni) prikazala promet od oko 45 milijardi evra i dobit od oko devet milijardi evra, što iznosi nešto više od 20% od ukupno iskazane dobiti, ili 4,4% prometa. Međutim, sasvim drugačije izgledaju izveštaji za firmu Fajzer farma (Pfeizer Pharma GmbH) u Nemačkoj. Ova firma prikazala je promet od 1,34 milijarde evra i dobit od sto dva miliona evra. U bilansu se navodi da rashodi za porez iznose –835.000 evra. Mereno po iskazanoj dobiti ta svota iznosi minus 0,98%, a mereno prema prometu čak minus 0,07%!!! Ova firma ima izvanredne stručnjake za porez!! Fajzer u Nemačkoj ostvaruje promet od preko jedne milijarde evra i dobija od države poreski kredit od skoro jednog miliona evra. 

Zvanična poreska stopa na dobit u Nemačkoj je 29,83%, a to znači da bi Fajzer trebao da plati nemačkoj državi za sto dva miliona evra dobiti porez od oko trideset miliona evra. Treba imati u vidu da se dobit može smanjiti korišćenjem legalnih trikova prilikom predstavljanja bilansa. U vlasništu Fajzera nalazi se 281 ćerka-firma u raznim krajevima sveta, od Irske do Bermuda, na koje se presipaju, tj. preusmeravaju dobiti firmi iz velikih zemalja. U nekim od ovih firmi radi samo jedna osoba, a dobit se prikazuje u milionima evra. Ovo je samo jedan od mnoštva primera kako velike korporacije trikovima umanjuju svoje troškove za porez. 

Druga po veličini najveća farmaceutska kompanija, švajcarski gigant Novartis, koristi slične trikove za recept: veliki obrt + velika dobit + mali (ili nikakav) porez. U javnosti se već sedam godina špekuliše da se ova firma nalazi u vlasništvu porodice Rotšild i da je preuzela od države Srbije deo vlasništva nad Institutom za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”. Međutim, Novartis AG javno iznosi podatak da nema većinskog vlasnika, već više od 160.000 akcionara. Podatak iz 2019. govori da njujorška JP Morgan Chase Bank najveći pojedinačni akcionar koji poseduje oko 315 miliona deonica Novartisa, tj. oko 13% vlasništva. Međutim, kada su takve kompanije u pitanju takvim podacima ne treba mnogo verovati, jer vlasnički udeo često može da bude i skriven. Srpska javnost i dalje je uskraćena za tačne podatke kakva je tačna imovinska struktura Instituta „Torlak” i šta sve proizvodi.

Transnacionalne korporacije znaju čija su produžena ruka i da ih državne vlasti ne smeju prozivati zbog izbegavanja poreza. Ukoliko bi se naplata poreza pooštrila, korporacije bi napustile zemlju, otišle u neku drugu sa povoljnijim uslovima poslovanja, a sa njima bi nestala i radna mesta. 

Kada je u pitanju enormni stepen prevare potrošača, zapravo obmane potrošača, uz farmaceutske, prednjače i velike prehrambene korporacije. Prema tvrdnji austrijskog Udruženja za informisanje potrošača, „vegetarijanski” proizvodi kao što su slatkiši, keks, biljne supe, čips – često sadrže komponente kao što je svinjski želatin, ekstrakt štitaste vaši ili renin telećeg porekla. Toga ima u voćnim jogurtima, čokoladnim bananicama, gumenim bombonama. Iako se prećutkuje prisustvo GMO hrane, kada bi ona nestala sa rafova, prodavnice bi izgledale slično onima iz devedesetih godina prošlog veka, u doba inflacije. Bivši rukovodilac nemačkog Saveznog naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Karlsruleu, profesor Klaus Diter Jani, tvrdi da između šezdeset i sedamdeset odsto svih namirnica u Evropi proizvedene su uz pomoć genetskog inženjeringa. Obmana je čitavo mnoštvo. Zakoni podržavaju interes korporacija, a ne potrošača. Ali takvi su zakoni – čovek ih pravi.

Izvor: Pravda

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *