Kako su naši naučnici otkrili prvu žrtvu korone

Rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu publikovan je 19. janura, čime je zvanično potvrđeno da se prva smrt povezana sa koronavirusom u Evropi desila u Srbiji i to 5. februra, mesec dana pre prvog zabeleženog slučaja koronavirsa u našoj zemlji. Kako je došlo do ovog otkrića za Nova.rs objašnjava profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković.

Naučni rad pod nazivom “Posmrtne histopatološke i molekuralarne analize prve dokumentovane smrti u Evropi povezane sa kovidom 19”, objavljen 19. januara u naučnom časopisu Frontires in medicine.

Kako je navedeno u apstraktu, ovim radom, iza kog stoji 13 naučnika iz Srbije, utvrđeno je da se prva smrt usled novog koronavirusa u Evropi nije desila 15. februara u Francuskoj, već deset dana ranije, 5. februrara u Srbiji. Iznenađujuće je da se to desilo gotovo mesec dana pre 6. marta, kada je e u Srbiji zvanično registrovan prvi slučaj infekcije novim koronavirusom.

Profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković, koji je radio na ovom istraživanju, objašnjava za Nova.rs kako je došlo do otkrića.

Od početka pandemije koronavirusa, obudukcije preminulih koji su bili zaraženi kovidom 19 u Srbiji se ne rade. Međutim, kako objašnjva profesor Stojković, rađene su obdukcije u januaru, februaru, martu, u vreme dok se kod nas još uvek nije proveravalo da li je neka preminula osoba bila zaražena.

“Tada su rađene i obudukcije ljudi koji su umirali sa bolestima kao što su virusne upale pluća i tom prilikom je obducentu jedan konkretni slučaj naknadno postao sumnjiv na kovid”, objašnjava.

Kada su stigli svi rezultati histopatološke analize, kako kaže, pojavila se dodatna sumnja da je u pitanju novi koronavirus, a ne neki drugi od virusa koji takođe dovode do virusne upale pluća.

To je bio razlog da se u laboratoriji Instituta za sudsku medicinu urade analize koje bi trebalo da pokažu de li je u tkivima, koja su prilikom obdukcije tog 5. februara uzeta sa tela, prisustan SARS-CoV-2 virus.

“I pronašli smo ga, i to u tečnosti staklastog tela iz oka”, objašnjava profesor.

Napominje da kad je u pitanju prvi slučaj koronavirusa na nekoj teritoriji, neophodno je da se on potvrdi sa dve nezavisne metode.

Objašnjava da je taj zahve ispunjen: “Mi smo to sa dve tehnike i dokazali – sekvenciranjem RNK i PCR testom.”

Prvi na svetu u tečnosti staklastog tela videli koronu

Profesor Stojković kaže da su analize kojima je dokazano da se u uzroku od 5. februara nalazi koronavirus rađene u aprilu, maju i junu prošle godine, kao i da su autori i ranije pokušali da objave rad.

“Mislim da su recenzenti tada bili skeptični oko toga da li se u tečnosti staklastog tela zatiče koronavirus”, kaže Stojković i dodaje:

“Mi smo praktično prvi na svetu otkrili koronavirus u tečnosti staklastog tela u oku zaražene osobe.”

U to vreme je, kako kaže, bilo dokazano prisustvo drugih virusa u staklastom telu, ali koronavirus još uvek u njima nije bio pronađen.

Međutim, od septembra i oktobra prošle godine u drugim laboratorijama, van Srbije, naučnici su kod oko 15 do 20 odsto osoba koje su preminule nakon inficiranja koronavirusom, počeli da pronalaze koronavirus i u staklastom telu.

Tako je rad srpskih naučnika uzet u razmatranje 30. septembra i prihvaćen za publikovanje 15. januara.

“Mi smo rad malo sramežljivije naslovili, nismo napisali da je to prvi slučaj u Evropi, akcenat smo stavili na to da je virus pronađen u arhiviranom materijalu, tečnosti staklastog tela. Međutim, stručni recenzenti, koji su pažljivo gledali rezultate rada i prihvatili ga, na kraju su sugerisali da bi naslov trebalo da glasi: Prvi evropski smrtni slučaj, imajući u vidu da je tada prvi dokazani smrtni slučaj u Evropi bio vezan za 15. februar u Franscuskoj”, objašnjava.

Profesor Stojković, koji je među autorima ovog naučnog rada, napominje da je prvi autor, nosilac rada Milenko Bogdanović, dok je poslednji autor infektolog Aleksandra Barać sa Infektivne klinike, i da su oni i najznačajniji za uspeh ove studije.

Među autorima su Ivan Skadrić, Tatjana Atanasijević, Vesna Popović, Slobodan Savić, Zoran Mihailović, Bojana Radnić, Tijana Durnić, Irina Damjanjuk i Sanja Despotović, svi sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Napominje da je ovaj rad bio moguć i zahvaljujući tome što je Nemačka ambasada donirala opremu – komoru za bezbedni rad, dve centrifuge, kojoj, kao i svoijim kolegama, upućuje zahvalonst.

Izvor: Nova.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *