Stevan Babić: Dodik, Vučić i Milo su ista ekipa koju vežu poslovne veze

Istaknuti opozicioni aktivista i član rukovodstva Narodnog slobodarskog pokreta Stevan Babić izneo je za portal svoja razmišljanja o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, šta predstavlja najveći problem za regularne izbore i šta je potrebno da bi bile moguće promene.

Promene su se desile u regionu, neprikosnoveni vladar Crne Gore je poražen, Dodik je izgubio glavni grad, da li su moguće promene i u Srbiji?

-Milorad Dodik, Alesksandar Vučić i Milo Đukanović su faktički ista ekipa. Pored brojnih zajedničkih fiansijskih poslova, zbog kojih su “iza scene” potpomagali jedni druge kad god je to bilo potrebno, povezuje ih i sličan stil upravljanја koji se bazira na ličnom bogaćenju, urušavanju institucija i kontroli medija.

Promene koje su se desile predstavljaju novu nadu jer je sada svima jasno da su otpočeli pozitivni procesi u našem regionu. Milo je pao, Dodik je ozbiljno uzdrman, na redu je i da kod nas u Srbiji „osveži“.

Mnogi osporavaju regularnost izbora u Srbiji, kao član RIK-a na prošlim izborima, kako gledate na to pitanje?

-U radu Republičke izborne komisije najveći problem je taj što je ta institucija svedena na tehnički organ gde njeni članovi donose odluke prvenstveno zastupajući interese političkih stranaka koje predstavljaju. RIK bi morala da radi u interesu zakona, demokratije i odbrane prava na slobodne izbore, a to danas nažalost nije slučaj.

Zajedno sa kolegama iz Dosta je bilo i Pokreta slobodnih građana ukazivao sam na brojne neregularnosti, a zbog načina na koji su proglašeni izborni rezultati izdali smo i zajedničko saopštenje gde smo osporili legitimitet odluka donesenih na elektronskim sednicama RIK-a.

Ono što je najbitnije za odbranu izborne volje jeste da opozicija na svim biračkim mestima imenuje u članove biračkih odbora ljude koji će biti motivisani i obučeni da brane svaki glas, bez toga učešće na izborima nema smisla.

Takođe, pakao koji režimski mediji prirede svakom ko se drzne da kaže ono što misli je veliki problem današnjice u Srbiji. Oliveru su nacrtali metu na čelu, hajke se vode protiv mnogih, kako gledate na situaciju sa medijima?

-Upravo tako. Glavni stub odbrane aktuelnog režima jesu mediji.

U Srbiji ne postoji nijedan medij sa nacionalnom frekvencijom i čitanije dnevne novine koje direktno ne kontroliše vlast, a imamo i RTS koji je uzurpiran.

Opozicija u Srbiji je marginalizovana i satanizovana, a pored opozicije na meti režimskih medija je i svako ko iskaže drugačije mišljenje. Takođe, predsednik Srbije svake nedelje obara rekorde u broju pojavljivanja i u minutima provedenim na televiziji, sigurno je u tome svetski šampion.

U takvim okolnostima nemamo ni “D” od demokratije, politički život je suspendovan, a za to vreme Regulatorno telo za elektronske medije spava dubokim snom.

Šta je ključno što se treba promeniti kako bi se mogle desiti promene?

-Ključna promena jeste promena naše svesti. Nema promene našeg okruženja, a da se prethodno ne menjamo mi sami.

Srbi su slobodarski narod koji ima slavnu istoriju, u mnogo težim uslovima i pred mnogo većim izazovima smo se herojski poneli, a danas ćutimo na pojave koje zahtevaju ozbiljnu reakciju.

Veliku pažnju je privukla izjava vladike Grigorija da planira okupiti tri stotine mladih koji su se spremni žrtvovati za Srbiju, šta mislite o tim izjavama vladike? 6. Da li podržavate vladiku Grigorija?

-Kada o vladici Grigoriju i njegovim izjavama ne bih znao ništa, dovoljno bi bio samo da vidim koji najgori talog društva ga nakon te izjave napada i to bi bilo dovoljan razlog da stanem u njegovu odbranu.

Očekivano je da neko ko je duhovni pastir Srba koji žive u Nemačkoj da ohrabri i organizuje mlade ljude koji su mahom oterani iz zemlje da se bore za Srbiju. Verujem da bi ta borba imala dva osnovna cilja: 1. Odbranu Kosova i Metohije kao neotuđivog dela Srbije 2. kreiranje normalog i pristojnog društva koje počiva na vladavini prava i građanskim slobodama.

Postoji li u Srbiji čovek koji može biti srpska verzija Krivokapića?

-Naravno da postoji. Međutim, da bismo kandidovali nekoga poput profesora Krivokapića opozicija u Srbiji mora prethodno da izgradi stranačku infrastrukturu, da se izbori za pristup u medijima i najbitnije da prevazidje sujetu i partikularne interese.

Juče su uspostavljeni diplomatski odnosi između Prištine i Tel Aviva, kako gledate na to i da li je razlog za to vašingtonski sporazum? Mnogo diplomatskih grešaka je napravila ova vlast, da li je ovo najveća?

-Greška je preblaga reč u odnosu na ono što je učinio Vučić u Vašingtonu.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Prištine i Tel Aviva je direktan rezultat sporazuma u Vašingtonu gde smo se mi obavezali da učinimo ustupak Izraelu premeštanjem naše ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, a da oni zauzvrat priznaju tzv. Kosovo kao državu.

To je jedinstven primer u međunarodnim odnosima da jedna država učini nešto na korist drugoj, a da joj ta druga učini nešto na štetu i da to bude predmet dobrovoljnog međusobnog ugovora.

Da bude još gore ovaj umnobolni Vučićev potez predstavljan je u javnosti kao svojevrsna pobeda, a patriotski deo građana je ubeđivan da od međusobnog priznanja Izraela i lažne države Kosovo neće biti ništa, da je u pitanju samo vešt manevar Vućića i udica za Albance.

Izvor: Slobodaonline.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *