ŽANDARMERIJA SPREMA VELIKU POBUNU: Skidaju Vučića s vlasti, SKIDAJU GA IZ OSVETE

Sredinom juna oko ponoći policija je upala na posed bračnog para Jevtić i uhapsila ratnog veterana Sinišu Jevtića. Razlog hapšenja je postavljen klip na Sinišinom privatnom fejsbuk profilu u kojem je za Vučića rekao da je „govno”. Šta se posle desilo?

U mestu Lipovac, nadomak Kruševca, blizu ponoći u porodičnoj kući neobičnog imena „Mali raj sa kulom od 17 vetrova” uhapšen je odlikovani ratni veteran.

Mali raj je turistička destinacija, odmaralište ali i prihvatilište. Kuću pedantno vodi šarmantna Sinišina supruga, retka cura Holanđanka Marien Ruten Jevtić.

Prvo su u selo kolima došla dvojica „lokalnih” ,oko 11 sati uveče i pokušali da „jednostavno” uđu na imanje, priča Siniša. Pošto je ustanovio da nemaju nalog rekao im je da malo spuste durbin posle čega mogu da uđu kad su već tu. Pitao je čemu tolika žurba i trošak. Mogli su da ga pozovu telefonom i dogovore normalan sastanak po danu kad već nije ratno stanje.

Bahati nisu ušli ali su se uskoro vratili sa još dva auta pod rotacijom. Očigledno je njihov zadatak prvih bio da „lociraju” Sinišu dok ne stigne Gašićeva „ekipa”. Siniša je ekspresno odveden u Kruševac, bez čarapa …

Siniša nije imao pojma da je svojim klipom džarno u osinjak isprepadavši mnogo SNS moćnika na svim nivoima koji su davali sve od sebe da njihov miting za Vidovdan bude „veličanstven”. Unakazili su trg kako bi se omogućio prihvat mnogo naroda, autobusa, sendviča, sokova, visokih domaćih i ino zvaničnika. Izgleda da je Vučić od skupa imao velika očekivanja.

Za razliku od SNS moćnika Siniša je tog dana u Kruševcu video jad i bedu. Bio je zgrožen bedastoćom moćnika koji su posekli drveće, ogolili trg da bi potom nastavili da ga peglaju pločama, betonom, asfaltom. Na trgu je ostao samo spomenik Kosovskim junacima, što ga je potreslo. Drugo, njegova turistička destinacija nije ušla u zvaničnu kruševačku prezentaciju. Snimio je ostatke trga mobilnim telefonom, prokomentarisao i objavio. Tako je počela uzbuna sa vaspitnim zastrašivanjem.

Siniša je kako bi rekli drugosrbijanci „autentični srpski junak”. Iako teško ranjen na Košarama posle sedam dana se zakrpljen vratio u jedinicu. Koliko bi SNS elite to uradilo? Danas nesebično pomaže svoju braću po oružju. „Ne mogu da zatvorim oči” kaže on „i uživam u svom životu dok znam da neki moj saborac sedi bez struje u svom jadu”. Ali to nije sve. Siniša za razliku od političara svojom neposrednošću pokreće ljude i čini ih boljim.

Tako je, pošto je odneo pomoć u selo Milentija opština Brus svom nesrećnom saborcu Miji Đidiću koji živi sa majkom u kući koja prokišnjava „svratio” do opštinske boračke organizacije. Ispostavilo se da oni ni ne znaju da Mija postoji. Istog momenta su priznali grešku i pokrenuli se. U to se uključilo i opštinsko rukovodstvo pa je sva prilika da će nova kuća biti useljiva pre jesenjih kiša.

Ima nekoliko stotina takvih slučajeva. Novac i potrepštine se sa punim poverenjem doturaju Siniši koji najpotrebnije prosleđuje najugroženijim saborcima. Onda to objavi na svojoj fejsbuk stranici čime se širi osećaj zajedništva među narodom i borcima. Tako dolazimo do Srbije za koju vredi ginuti. Gastarbajteri šalju novac, naši daju kolko imaju. Najugroženiji odu sa njim da rukama pomognu koliko mogu. Sve suprotno od onog što radi vlast udružena sa opozicijom.

Kad Siniša britkim jezikom napiše objavu da „saborcu Bojanu još nije rešen problem sa strujom zbog birokratije i nesposobnosti državnih organa da objekat u kojem živi sa bolesnom majkom uknjiži” onda nema druge formulacije.

Kad naglasi da se Bojan nalazi u teškoj situaciji i jedinu pomoć može da očekuje od svog naroda za koji se borio i svojih saboraca jasno je zašto je SNS eliti dok ovo čita usko oko grla.

SNS elitu posebno nervira jer Siniša ne traži ništa za sebe. Čak je i odbio pomoć koju su hteli da uruče lično njemu i tako ga kupe. Zato su ga u svojoj punoj bedastoći i skinuli sa zvanične vidovdanske turističke ponude Kruševca.

Siniša je prekaljeni srpski vitez koji stoji mirno jedino pred Bogom. On odlično zna da nema smrti bez sudnjega dana. Zato se Vučić i opozicija lako prepoznaju u njegovim britkim izjavama kad iznerviran počne da ih čašćava po zasluzi. „Da li, i posle 20 godina od kraja rata, Srbija ne sme da se oduži svojim herojima?! Ko joj brani?! Oni protiv kojih smo ratovali i ginuli danas imaju kancelariju u našem generalštabu?!”

„Ko je kriv što Srbija nema zakon kakav njeni borci zaslužuju?! Zar nije vlast, ova i svaka prethodna, morala do sada da resi to pitanje?! Šta se čekalo?!”.

„Moj ratni drug, neka je i najgori na svetu, uvek će mi biti bolji od mog ratnog neprijatelja! A vama? A našoj vlasti?! Ko je njima važniji?! Dok se našoj braći po oružju ruše kuće, vlast poklanja novac Albaniji da izgradi nove posle zemljotresa! To vam ne smeta?!”

„Braćo moja, moji ratni drugovi! Dok se mi među sobom delimo i ljagamo, neko prodaje naše šume i reke, naše KiM , Otadžbinu! Kad vidimo da više ništa za šta smo ginuli nije naše, biće nam kasno! Ali, ja rekoh i spasih svoju dušu, a vi… U PAMET SE, BRAĆO SRBI!”

Zbog ovakvih izjava u noći hapšenja opozicija nije ni pokušala da se umeša i ušićari neki poenčić. Opravdano su se bojali čašćavanja po socijalnim mrežama jer je narod je počeo da pamti.

Spektakularno noćno privođenje su se obilo u glavu naručilaca. Sve je bilo ko u zlatno doba komunizma. Tu računamo kako ozvučenje kuće tako i ponoćne „dobronamerne savete” koju su četvorica Gašićevih davali Marien, da se objave sa fejsbuk naloga skinu zbog lične im bezbednosti. Falila je samo zaplena imovine. Srećom dobar deo se vodi na Merien. Mislio je Siniša na sve.

Sve im je bilo badava. Pre nego su Gašićevi „sokolovi” napustili selo po društvenim mrežama je krenula lavina bez straha: „Uhapsili su čoveka, heroja 125 motorizovane brigade. Čoveka koji je uradio više za veterane nego cela bulumenta bilmeza i političara za 22 godine”.

„Siniša je uhapšen, čestit i dobrodušan čovek koji mrava nije zgazio. Kada je trebalo svojim životom Srbiju braniti on je to učinio. Sve vrednosti su ugažene. U Srbiji je bezvlašće i anarhija koja direktno izdaje srpski nacionalni interes i budućnost Srbije. Poruka heroju sa Košara: „Nisi sam!””.

Kad su mreže saznale razlog privođenja mnogi od kog se to ne bi očekivalo su na svom profilu napisali samo jednu reč: „Govno”. Istovremeno je krenulo prebrojavanje prvo veterana a zatim i svih časnih ljudi kako bi se pomoglo Siniši. Vlast to nije očekivala.

Kao rezultat tolike spremnosti na otpor Siniša je pušten posle sat vremena. „Da sam na vašem mestu ne bih se zajebavao sa nama” reče neko.

Redakcija Magazina Tabloida je imala čast i zadovoljstvo da iz prve ruke razgovara sa junakom ove priče odmah po „oslobađanju”. Izlazimo u susret molbi šarmantne supruge srpske snajke holandskog porekla Marien pa ga puštamo da odspava malo duže.

– Brate drago nam je da si se vratio. Jel istina da su te uhapsili pošto si u FB objavi oterao Vučića u pizdu materinu?

– Nije brate, znaš da ne psujem. Samo sam reko da je govno.

– Vidiš to mi nije jasno. Ti si to govorio i ranije barem u dva navrata javno koliko je meni poznato. Mislio sam da je nešto novo jer su za govno mogli i ranije da te apse.

(„Slušaj vamoooo….ali slušaj dobro…. Svi vi koji ste prodali dupe da bi se slikali sa govnetom koji ne jebe borce ni za pet para prodali ste se nizašta… Ajde voljno…vidimo se za Vidovdan predsedniče u Kruševcu pa da se reknemo u oči ako je moguće” bila je jedna od Sinišinih objava.)

– Ma ništa strašno. Samo su pokušali da me zaplaše pred dolazak Vučića u Kruševac za Vidovdan. A zamisli jajare me skinule iz turističke ponude iako će kod mene i bez objave da bude više ljudi nego tamo.

– U to ne sumnjam. Pričaj šta je bilo tamo.

– Ništa specijalno. Tražili su da malo ublažim izjavu. Kako da je ublažim? Jedino da umesto govno napišem govance. To oću. Ali ni to im nije pasovalo.

Brate znaš pričali smo više puta. Primio nas je na razgovor posle naših 157 dana u parku preko puta radnog mu mesta a taksistima je odma otišo na noge. Obećao, nije ispunio.

Pre više od 5 meseci pozvali su me na razgovor. Nisam tražio ništa za sebe. Reko sam šta kom bratu treba, ono najminimalnije za život. Ništa. I to su slagali.

Kad je otkrivao spomenik bratu Tiboru Cerni Vučić je javno obećao da će da pomogne svakom borcu. Opet slagao …

– U pravu si brate. Sećam se da je posle 4 meseca protesta aktivirao „režimske borce” one koje plaća da bi nas preko njih šikanirao.

– Jeste. Pokrenuo ona dva, tri svoja udruženja preko kojih peru pare pa prebacuju Vulinovoj tetki.

– Aj molim te reci još nešto za „u novine” što ja nisam umeo da te pitam.

– Kad su me priveli bosog oduzeli su mi telefon. Posle, kad su videli da sa mnom nema pregovora ponudili su me kafom da se malo relaksira situacija. Ja sam reko da je za kafu kasno ali da rakiju ne bi odbio.

Kad su mi rekli da mi nema puštanja dok se FB objave ne poskidaju rekao sam im da od toga nema ništa ali da će ujutru imati pred stanicom barem 500 ljudi za početak. Onda su ulazili, izlazili, telefonirali i na kraju me pustili.

Siniša je sutradan pozvao novinara da „dopiše” rečenicu.

– Brate da ne veruješ. Jutros sam otišo kod operatera da spržim telefon kako bi mi ostao broj. Zamisli da su mi napravili trošak od 1.300 dinara.

– Pusti brate. Evo redakcija magayina Tabloida će to da ti pokrije. Ako i zaboravimo odbij od onog piva što sam ostao dužan.

Jednom se živi.

Svaka čast Vučiću.

Izvor: Magazin Tabloid

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *