Stevan Gajić: Protesti spontani, Vučić pokazao pravo lice

Stevan Gajić: Protesti spontani, Vučić pokazao pravo lice

Bunt je počeo zbog Vučićeve najave policijskog časa, ali je nastavljen zbog toga što u vazduhu sve vreme visi verovatnoća izdaje Kosova, rekao Stevan Gajić.

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin tvrdi da su neredi posle ponovnog uvođenja mera protiv pandemije virusa korona, u trenutku ponovne eksplozije tog virusa, pokušaj izazivanja građanskog rata i preuzimanja vlasti u zemlji. On je dodao da na ulicama posmatramo ozbiljno nasilje koje je moguće objasniti samo kao ciljani napad na vlast.

Doktor političkih nauka Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i profesor po pozivu MGIMO pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, komentarisao je za Informativnu agenciju „Novorusija“ ovu Vulinovu izjavu i događaje u Srbiji proteklih dana.

Prema Gajićevim rečima, protesti su spontani. Protesti su svakako bili stihijski zbog toga što su izazvani skandaloznom predsednikovom pres konferencijom. Aleksandar Vučić je od samog početka vodio svoju politiku u bestidnom maniru sprovođenja lične vlasti, koja nije zasnovana na njegovim ustavnim ovlašćenjima već na neformalnoj moći. Prema našem ustavu, izvršni organ vlasti je Vlada Srbije, ali s obzirom da je predsednik te vlade Ana Brnabić Vučićeva marioneta, koja mu se obraća sa „šefe“, organ koji sprovodi vlast je on lično.

U Srbiji su bile uvedene najoštrije mere protiv pandemije u celoj Evropi. Imali smo i višednevne policijske časove, dok je starijima od 65 godina gotovo dva meseca bilo potpuno zabranjeno da napuštaju domove, zbog čega su mnogi imali probleme sa atrofijom mišića, kardiovaskularnim bolestima, depresijom i neki od njih umirali su iz razloga koji nemaju nikakve veze sa koronom.

Sve ove mere Vučić je naglo ukinuo kad je odlučio da sprovede izbore. Sada ove „izbore“, koji deluju kao velika pobeda Vučića, možemo nazvati farsom, jer s takvom „pobedom“ staje uz rame sa Nikolaeom Čaušeskuom, Sadamom Huseinom i Kim Džong Unom.

Ova „pobeda“ uopšte ne odgovara Vučićevom realnom rejtingu među stanovništvom.

Uprkos pritisku na građane, odziv na izborima bio je nizak a i većina izašlih bili su ucenjeni na ovaj ili onaj način. U svakom slučaju, Vučićeva izborna mašina ispostavila mu je željeni rezultat. Srpska napredna stranka poput mafijaške organizacije nasilno drži vlast u svojim rukama. Njena tesna pobeda 2012. godine bila je istinska, ali SNS je otad postepeno zarobljavala čitav sistem i mehanizmom ucena i lažiranja stavila je pod kontrolu celu državu.

Zapad je dosad na postupke Vučića zatvarao oči zbog toga što njegova politika vodi izdaji Kosova i potpunoj NATO okupaciji čitavog Balkana. Konačan Vučićev cilj je ulazak Srbije u NATO.

Šta smo mogli videti odmah posle izbora? Nagli pokušaj ponovnog uvođenja policijskog časa. Upravo zbog sprovođenja Vučićevih izbora mnogo ljudi je obolelo i odmah po okončanju izbora isplivali su pravi podaci o broju obolelih i umrlih. Takođe, poznato je da je država dobila kolosalnu pomoć iz inostranstva za borbu protiv virusa korona.

Uporedo s tim pojavile su se indicije o finansijskim zloupotrebama pri nabavci opreme za borbu protiv pandemije. Svi ovi problemi su se skupili i ljudi su izašli na ulicu.

Naravno, treba reći da je u masi bilo i provokatora, između ostalog upravo iz mafijaških struktura koje se povezuju sa Vučićem. Na društvenim mrežama se pojavio i snimak na kojem se vidi kako iza kolone policije ide kolona muškaraca obučenih kao navijači. Posle provokacija oni bi hapsili i tukli demonstrante.

Smatram da Rusiju treba da brine što Vučić preko svojih naručenih novinara i analitičara ne prvi put razvija teorije kako navodno Rusija sprema krvavi scenario ili čak građanski rat u Srbiji. Slično se već dešavalo i predsednik Srbije jednostavno kopira crnogorskog kolegu Mila Đukanovića. I on i Đukanović, zapravo, slede primer Josipa Broza Tita, slično njegovoj politici 1948. godine i kasnije.

Svaki put pred novu etapu širenja NATO na Balkanu bila bi podizana neverovatna buka kako Rusija, metodama hibridnog rata, pokušava da unese nestabilnost. Treba se samo setiti kako je glavni specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić svojevremeno posebno zahvalio Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) za „dokaze“ u vezi za aferom „državni udar“, u šta je navodno umešana Rusija. Danas se na Zapadu već otvoreno piše da je Crna Gora tada iskoristila povišenu napetost u odnosima sa Rusijom da obmane zapadnu javnost. A 2019. godine Vučićevi mediji širili su priču o špijunskoj aferi iza koje stoji Rusija koja je preko svog agenta tobož vrbovala bivšeg srpskog vojnog obaveštajca, ali potom nije bilo nikakvih vesti o procesuiranju tog obaveštajca. Zanimljivo je da vojska, za razliku od Vučića i BIA, tada nije ni na koji način komentarisala ovu bizarnu aferu.

Svo ulizivanje srpskog predsednika Rusiji imalo je zapravo samo jedan cilj: da se Rusija u Savetu bezbednosti UN odrekne rezolucije 1244 koja garantuje suverenitet Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Ukoliko bi Rusija izgubila i tu polugu, više ništa ne bi sporečavalo Vučića da preda Kosovo Velikoj Albaniji i uvuče Srbiju i Bosnu i Hercegovinu u NATO. Rusija je, međutim, shvatila tu igru, tako da su prilikom poseta Srbiji i Vladimir Putin u januaru 2019. i Sergej Lavrov u junu 2020. godine nedvosmisleno dali na znanje da je Moskva čvrsto na strani međunarodnog prava i rezolucije 1244. Većina Vučićevih glasača i dalje veruje da, glasajući za njega, glasa za prijateljstvo sa Rusijom koje je važno za srpski narod, ne razumevajući da je od samog početka Vučić čovek NATO-a.

Video sam izjavu ministra odbrane, zapravo faks mašine Ministarstva koju kontroliše Aleksandar Vulin, jedne takođe skandalozne ličnosti. To je ministar koji uopšte nema nikakvo poštovanje vojske zbog toga što sam nikad nije služio vojsku i izgleda kao klovn kad obuče „uniformu“. On više liči na karikaturu fašista dvadesetih godina prošlog veka iz filmova Federika Felinija. To su utisci, ali postoje i činjenice. Prema medijskim izveštajima, u gradu Nišu vlast je pokušala da u gušenje demonstracija uključi i padobrance slavne 63. brigade, koja je odbranila svoju čast odbijanjem da se meša u građanske proteste. Oni su specijalci i stvoreni su radi odbrane od spoljnog neprijatelja i njihovo odbijanje najbolje govori šta o Vulinu misli vojska. Tako da jedina varijanta građanskog rata je ona koju bi isfabrikovao sam Vučić. On razume da ga narod mrzi i da samo kroz sukobe može direktno svoju diktaturu da transformiše u tiraniju jer je to jedini način da zadrži vlast.

Takođe, on se nada pomoći NATO-a, poput Đukanovića. Ovo zapravo sve podseća na vremena kad su SAD i Velika Britanija podržavale Augusta Pinočea u Čileu, bez obzira što je on bio surovi diktator. Pri tome želim da istaknem da Vučiću u približavanju NATO-u smeta stav Bele kuće. Dolaskom na vlast Donalda Trampa Bela kuća i NATO više nisu ista stvar i to se upravo dobro vidi na primeru Kosova. Trampovoj administraciji smetao je specijalni predstavnik za tzv. zapadni Balkan Metju Palmer, koga je na tu funkciju instalirao Stejt dipartment zbog čega je Bela kuća postavila sopstvenog predstavnika Ričarda Grenela, tadašnjeg ambasadora SAD u Nemačkoj. Grenel je u potpunosti sabotirao čitav projekat koji je NATO napravio sa Vučićem i Hašimom Tačijem.

Može se reći da je u SAD u toku tihi građanski rat. Trampova ekipa demontira spoljnopolitičke projekte prethodnih administracija, posebno Klintonovih. I ukoliko oni sprovode potpuno novu politiku sa Iranom, na korejskom poluostrvu, na Bliskom istoku, zašto bi pomagali nekoj dvojici balkanskih bandita koji pokušavaju da postignu dogovor sa NATO-om. Još jedan dokaz zajedničkog dejstva je da je i Vučiću i Tačiju blizak posrednik Aleksandar Soroš, sin Džordža Soroša.

Sada Vučić pokazuje svoje pravo lice. Da je čovek NATO-a i zapravo sasvim suprotno onome kakvim se predstavlja Rusiji. Pokušavao je da obmane i Moskvu i svoje birače. Isti mediji koji krive Rusiju za pokušaj organizacije prevrata, koliko juče su hvalili S-400, pričali o moći „bratske države“ i o Vučićevom prijateljstvu s Putinom. Iako Vučić zapravo u svemu prati globaliste, kad je u Rusiji nema većeg Rusa od njega, sa Kinezima je najveći Kinez, u Briselu je šampion evrointegracija, a u SAD demokratskih sloboda. Ali, konačno, svetski političari vide njegovu igru i razumeju da imaju posla s prevarantom.

Vraćajući se na proteste, želeo bih da primetim da oni nisu prošli bez provokacija. Moram, međutim, istaći da nisu provokatori svi koji su sa strane demonstranata učestvovali u tučama. Tamo se borila omladina Srbije. Ovi protesti su rezultat umora ovakvim stanjem i predstavljaju očajnički pokušaj da se zaustavi silovanje Srbije koje traje već 30 godina.

Vučić sada pokušava u potpunosti da izmanipuluše situaciju preko svojih lobista u Moskvi koji plasiraju asocijacije sa „ukrajinskim Majdanom“. Ponavljam, bunt je počeo zbog Vučićeve najave policijskog časa, ali je nastavljen zbog toga što u vazduhu sve vreme visi verovatnoća izdaje Kosova koju Vučić sprema i ljudi to osećaju.

Ne znam na šta je računao Vučić kada je upotrebio neverovatnu policijsku brutalnost i da li je to bila improvizacija, jer improvizacija je manir Vučićevog ponašanja u svemu, od međunarodne politike do gradnje čitavih gradskih kvartova. Teško je reći šta će se dalje dešavati, ali protesti su ozbiljno uzdrmali Vučićevu moć, što dokazuje momentalno ukidanje i nesprovodivost najavljenog policijskog časa.

Izvor: Stanjestvari.com


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *