MLAĐAN ĐORĐEVIĆ: Sa Vučićem nema pomirenja!

MLAĐAN ĐORĐEVIĆ: Sa Vučićem nema pomirenja!

Gost emisije “Bez ustručavanja” na KTV televiziji iz Zrenjanina, kod voditelja Aleksandra Dikića, bio je srpski opozicioni aktivista Mlađan Đorđević.

Čovek koji je noćna mora Aleksandra Vučića i koji je već nedeljama u nazad glavna meta Vučićevih tabloida, ponovo se našao na naslovnim stranama istih nakon ovog intervjua.

Šta je to što govori Mlađan Đorđević, a što izaziva paničan strah vlasti i Aleksandra Vučića?

O IZBORIMA

Ovo nisu bili izbori. Izbori nisu ni završeni. Na primer u Šapcu. Do skoro nismo ni znali procenat izašlih pošto su pokušavali da nameste da je preko pedeset odsto. Bojkot je do sada bio najozbiljniji politički potez od 2012. godine od kako je Vučić došao na vlast. Bojkot je ogolio režim i naterao ga da krade samog sebe. Svi oni kojima je Vučić obećao glasove, a obećao je svima da će preći, zbog kojih je i spustio cenzus na tri odsto, zbog male izlaznosti nije krao i za njih, već samo za sebe. Zaboravio je da ubaci i listiće za Zavetnike, Miloša Jovanovića i da ih ne nabrajam sve redom…

Sa druge strane oni koji su izdali dogovor sa narodom i izdali ideju bojkota, oni su takođe od naroda kažnjeni. Narod je najbolji sudija. Narod je ovde doneo sud i mi smo dobili jednopartijsku skupštinu u kojoj se nalazi samo jedan partija, a to je Komunistička partija, odnosno Socijalistička partija. Srpska napredna stranka nije partija to je mafijaška organizacija, a Aleksandar Šapić je produkt SNS-a koji nije prošao cenzus, pošto je za mene cenzus pet odsto.

Za mene lično poslednji slobodni izbori su bili 2012. godine. Svi nakon toga su bili namešteni i pokradeni izbori, tako da Aleksandar Vučić nije nikada pobedio. Onaj koji je pobedio je Tomislav Nikolić i posle pet minuta Boris Tadić mu je čestitao pobedu. Svi posle toga izbori su bili namešteni, pokradeni, u situaciji progona bivše vlasti i medijske satanizacije. Svi ti izbori su bili nelegitimni i to se sada pokazalo.

O RAZGRANIČENjU

Te ideje razgraničenja i podele su katastrofalne po srpski narod. Posle 1999. godine i proterivanja Srba, na žalost veoma mali broja povratnika ima. Briselski sporazum je izazvao strašan strah kod Srba i to onih sa juga koji su počeli da se sele i koji na Kosovu dvadeset godina žive. Oni trguju sa Albancima, žive, ja sam bio u tri sela u Drenici. Oni se nisu odselili 1999. godine, za njih je Kosovo – Srbija, a onoga trenutka ako se to podeli i razgraniči oni više neće živeti tamo. Aleksandar Vučić je 2018. godine jednom monahu sa Kosova i Metohije koji je otišao kod njega kada je čuo njegov plan o razgraničenju, misleći da će on njega da demantuje, rekao direktno i otvoreno da se on zalaže za podelu.

I naveo da ionako Srba južno od Ibra neće biti, da će crkve zaštiti, a na pitanje monaha, šta je konkretno podela i gde ona ide, Vučić je odgovorio “mi sada nemamo ništa, a šta god dobijemo, to je dobro”.

Za mene je Aleksandar Vučić izdajnik. Ne u smislu da će on izdati. On je već izdao. On je briselskim sporazumom faktički izdao Kosovo i odgovaraće kad tad za izdaju.

Bez obzira na to šta on sada potpiše i ne potpiše, on je to već uradio.

Zbog toga je naša pozicija veoma teška.

Veoma je teško vratiti ono što je već dato. Što se tiče statusa Kosova, moj stav je jasan. Status Kosova je rešen 1389. godine, rešen je Ustavom Srbije i rešen je rezolucijom 1244.

MOŽEMO RAZGOVARATI SA ALBANCIMA

Mi možemo i treba da razgovaramo sa Albancima o pitanju poboljšanja kvaliteta života, pošto je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina unutar Srbije.

Ja sam rođen u selu Smać kod Prizrena i živeo sam tamo prvih šest godina života. I odrastao sam tamo, pošto sam išao kod familije koja je tamo ostala do 1999. godine. To je selo mešovito u kojem žive i Albanci i Srbi, inače u tom selu su Albanci katolici.

Kada je bio rat 1999. godine, Srbi su bili naoružani. Ni jedan Albanac iz našeg sela nije otišao jer su ih Srbi štitili. Kada se naša vojska povukla, došli su Albanci sa strane koji su zapalili sve srpske kuće. Bio sam tamo u februaru mesecu, da obiđem selo.

Naša kuća je srušena, groblje je porušeno. Sreo sam se sa par komšija Albanaca, koji su me pozvali na kafu, rakiju… Sedeli smo i pričali.

Samnom je bio Spasa, čovek koji je koordinator za povratak u Prizrenu, koji je inače iz sela Novake, koje je jedino srpsko selo oko Prizrena. Tamo se vratilo oko petnaest porodica.

Pričali smo sa komšijom Sokoljom i pitam ga šta je sada problem. Imate državu, imate sve, na šta mi je on odgovorio “kako šta je problem, sva su mi deca u inostranstvu, evo i ovaj sin što je ostao nema pasoš, da mogu da mu sredim pasoš i on bi otišao” , na šta ga ja pitam oko puta do njiva, na šta mi on odgovara “nema tog puta”…

Ja nastavljam dalje sa pitanjem i pitam ga kako obrađuju njive, na šta mi on odgovara “pa ne obrađujemo njive, a u celom selu imamo samo jedno dete za školu”.

Ponovo ga pitam šta je problem i on mi odgovara da je problem kriminal, strah, bojimo se, nemamo sigurnost…

Problem Srbije, Kosova i Metohije, Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne je kriminal.

Ista međunarodna kriminalna organizacija povezana je oko puteva droge, oružja, trgovine ljudima. I problem je što određene svetske sile podržavaju to, ili im odgovara tako, zbog njihovih ličnih interesa.

KOLIKO SRPSKA OPOZICIJA POZNAJE KOSOVO I METOHIJU?

U okviru SZS su Marko Jakšić, Slaviša Ristić i pokret Otadžbina. Ako iko poznaje situaciju, poznaju je oni jer žive tamo. I ja kao Srbin koji sam rođen dole, koji sam živeo dole, ali više ne živim, kad hoću nešto da znam pitam njih. I ono što oni meni kažu to je istina. Ja imam ljude u svakom delu Kosova i Metohije i kada nešto hoću da saznam ja njih pitam.

DA LI SRBI ZAISTA NEMAJU NIŠTA NA KOSOVU?

Zašto Vučić sve vreme govori “mi na Kosovu nemamo ništa” , kako predsednik Srbije koji se zakleo na Ustavu u kojem piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, može da kaže “mi nemamo ništa”?

Kako taj izdajnik kaže ” mi ne znamo gde su naše granice” , znamo mi dobro gde su naše granice.

I kako on može da kaže da rezolucija 1244 “nije dobra za Srbiju, a svi se pozivamo na tu rezoluciju?

Odgovor je jasan. Da bi pripremio teren da ako dobije i metar u pregovorima, javnosti rekao “pa eto, ja sam dobio metar” , i predstavljao da je on nešto oslobodio…

Mislim da je i međunarodnim faktorima jasno da od svih Vučićevih igara više nema ništa. Ne može on njima ništa da isporuči.

O KRIMINALU

Šta je apsurd na Kosovu i Metohiji. Na Severu Kosova, gde kobajagi vlada “Srpska lista”, odnosno mafija, Srbi beže od srpske mafije. Južno od Ibra, Srbi koji tamo žive, žive slobodnije nego Srbi na Severu. Albanci južno od Ibra, beže od svoje mafije, a ne od Srba. Danas sa Kosova i Metohije svi beže od mafije, koja je srpsko-albanska. Haradinaj, Milan Radojičić, Zvonko Vesleinović, Zelja i svi ti likovi su razlog zbog kojih običan narod beži u inostranstvo. Danas su oni izloženi i prostituciji, kriminalu, narko kartelima i njihova deca sva beže. Danas oni žive veoma siromašno.

Aleksandaru Vučiću Kosovo služi da pljačka Srbiju. Svaki dan duže na vlasti je i dan duže pljačke. Zato on laže i istok i zapad da će rešiti pitanje Kosova, a to je svaki dan par miliona evra u džepu njegove mafije, njegovog oca, brata, porodice i kumova. I to je čitava priča oko Aleksandra Vučića.

U Srbiji postoje dve priče, Jedna je Kosovo i Metohija, a drugo je pljačka. Jedno pokriva drugo. On pljačkom Srbije, rasprodajom Srbije, uništavanjem Srbije, kupuje podršku oko Kosova i Metohije. A time što obećava da će rešiti pitanje Kosova i Metohije, oni mu daju podršku da on ukida demokratiju, slobode i da najbrutalnije sa svojom mafijom pljačka ovu zemlju.

POMIRENjE SA VUČIĆEM

Mi imamo dve nesreće, pandemiju kovida i ovu vlast. Većima zemalja ima jednu, mi imamo dve. Ja duboko verujem da će život i narod naći način i da će pobediti obe. Znam i osećam da narod ne želi više da trpi poniženja. Mladi ljudi su ustali i rekli ne i znam da je ovo apsolutno početak kraja ovog diktatora i ove vlasti.

Ovo je nezaustavljivo i nema te situacije sa kojom će on da se pomiri sa ćerkom moje prijateljice iz Požege, koju su u tašmajdanskom parku pretukli sa prijateljem, a koji nisu imali nikakve veze sa protestom.

Nema tu pomirenja više. Nema pomirenja sa mladim ljudima koje su hapsili jer su gađali paradajzom Vučićev bilbord i osudili ih na trideset i šezdeset dana zatvora.

Nema više pomirenja.

Izvor: Politikon


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *