Škoro: Neokomunisti i Milogorci

Škoro: Neokomunisti i Milogorci

Poraz Mila Đukanovića i njegove partije na izborima u Crnoj Gori posle više od 30 godina autokratske vladavine svuda u demokratskom svetu je dočekan kao nešto korisno, dobro i otrežnjujuće. Pre svega kao mogućnost da se Crna Gora vrati sebi i onim vrednostima koje će je sa mnogo više pravde i razumevanja voditi na evropskom putu.

Istovremeno poraz Đukanovića je toliko uznemirio razne neokomuniste u srpskom građanskom korpusu da oni jednostvano danima ne prestaju da kevću na crnogorsku opoziciju koja je pobedila, označavajući ih kao retrogradne, i nasilne, i koji od Crne Gore prave “pravoslavnu džamahiriju”, a od “Podgorice Teheran”. Najviše ih iritira mogućnost promene politike zvanične Podgorice prema Beogradu koja je za Milovog vakata odisala antisrpstvom i negiranjem svega što bi Crnu Goru dovodilo u vezu sa Srbijom.

Ti lažni građanisti i neokomunisti veruju da se samo na antisrpstvu može graditi srpska budućnost i u tom smislu poraz Đukanovića ih dovodi do ludila. Pogotovo što jako dobro znaju da je Milo poražen kad je udario na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, da su litije homogenizovale narod u Crnoj Gori, da se pevalo slobodno o Kosovu i Metohiji i da istinski građani ne mogu više tolerisati narativ da je Crnoj Gori bliži i važniji Zimbabve od Srbije…

Na temi Kosova se uzdigao i pao Slobodan Milošević. Na temi Kosova se kao njegov đak isto tako uzdigao i pao Milo Đukanović. Upravo na toj temi će pasti još jedan sledbenik i učenik Slobodana Miloševića – Aleksandar Vučić. Ali očigledno da takva mogućnost ne odgovara određenim krugovima koji su decenijama nekakvi nosioci mišljenja i loši tumači naše stvarnosti. Otuda i komentari bolje da Milo vlada još 50 godina nego da ovi dođu. Otuda i neprestano centriranje Vučiću kako bi mogao da poentira na nekakvoj navodno svojoj umešanosti u padu Đukanovića.

Realna mogućnost da i Vučić padne na istim temama kao i Đukanović, za njih je neprihvatljiva, po cenu ostanka Vučića na vlasti doživotno. I to uopšte ne kriju, iako se stalno predstavljaju kao protivnici Vučića i njegove vlasti.

Zapravo njima uopšte ne smeta ni nepostojanje demokratije u srpskom i crnogorskom društvu, ni korupcija, ni lopovluk neviđenih razmera, ni brojna nerasvetljena ubistva, ni stalni neregularni izbori… Njima jedino smeta Crkva, i to pravoslavna i sam pomen srpstva, kao i mogućnost promene odnosa prema Kosmetu za koji smatraju da je prirodno prepustiti ga Albancima. Zato sa gađenjem govore o nekakvom “popovskom ustanku” u Crnoj Gori, a ne o velikoj pobedi opozicije koja je u neravnopravnim uslovima, ipak, uspela da nanese poraz Đukanoviću. Isto tako, začuđujući ćute i o činjenici da su i Milošević i Đukanović, a uskoro to sleduje i Vučiću, osim na temi Kosova, pre svega pali na lopovluku.

Zašto to čine? Pa zato što decenijama jako lepo žive na mantri borbe protiv nekakvog velikosrpskog nacionalizma. Svoj “slobodarski duh” su najpre sticali na partijskim kursevima u Kumrovcu, a potom to razrađivali u raznim komitetima gde su redovno odlazili po sopstveno mišljenje.

Kad je srušen komunizam svuda u svetu, oni su se okrenuli NVO i njihovim kursevima, ali sa istom onom neizbežnom antisrpskom histerijom koju su već apsolvirali u Titovo doba.

Lažni anđeli pali na 8. sednici i dalje određuju pravila, ali i granice u kojima se mora kretati Srbija i srpsko društvo. Svaki iskorak je poziv na uzbunu. Te što se redovno busaju u građanske grudi, vrlo lako možete prepoznati, jer im svima, bez razlike, iz stražnjica viri praziluk. To ih je valjda kvalifikovalo da umisle kako su baš oni nekakve perjanice u srpskom društvu.

Predstavljaju se kao ortodoksni levičari koji najradije za mesto svog stanovanja biraju Dedinje i vile sa bazenom. Govore kako su ateisti, a Bog kome se neprestano klanjaju je Ustav iz 1974. godine i novac koji iz takvih i sličnih projekata pritiče. Ne podnose Srbiju i gade se svega što nosi prefiks srpski. Mrze Ruse i sve što je rusko. Radije bi pojeli javno američko govno, nego tajno probali ruski kavijar. Kao dokazani levičari od ruskih proizvoda jedino priznaju Kominternu i njene odluke sprovode bez pogovora, iako ova organizacija zvanično ne postoji još od 1943. godine.

Komunisti su posle tzv. oslobođenja u Crnoj Gori pobili devedeset odsto sveštenstva. Verovali su da su na taj način trajno likvidirali i Srpsku pravoslavnu crkvu i to pitanje zauvek skinuli sa dnevnog reda. Prevarili su se. Svi se pitaju kako je crnogorsko društvo bez prethodno sprovedenog referenduma otćutalo i priznanje Kosova i ulazak u NATO, ali udar na Crkvu i oduzimanje crkvene imovine nije!

Odgovor je vrlo jednostavan. Đukanović je udario na genetiku, a genetski inženjering se ne može sprovesti na očiglednom lopovluku. I to onom koji traje na isti način više od 30 godina. Jer, na pomenutim litijama osim o Kosovu i Metohiji skandiralo se i “Milo lopove”, a ne “Milo Crnogorcu!”

Ne mogu se izjednačiti prava neke NVO bezbožničke crkve registrovane u policijskoj stanici na Cetinju i Srpske pravoslavne crkve koja je stara isto onoliko koliko i crnogorska državnost na koju su, svi Crnogorci, toliko s pravom ponosni. Ali, jedno bez drugog ne može. Ne ide. Isto je i sa pitanjem Kosova i Metohije.

Kosovo nije samo baština srpskog naroda, već predstavlja jedan od najznačajnih duhovnih prostora Hrišćanstva, pa svako ko priželjkuje ili zagovara da se taj deo prepusti islamu, mora znati da to vodi potiranju svega onog šta je ova religija stvorila za čovečanstvo. Pitanje Hrišćanstva i njegove ugroženosti na Kosmetu, nije samo religijsko i nacionalno pitanje, već isto tako demokratsko i građansko. Ko to ne razume taj ništa ne shvata.

Narod u Crnoj Gori se srećom konačno osvestio i shvatio. Uskoro će se slično dogoditi i u Srbiji. Do tada ove lažne građaniste i njihovu neokomunističku ideologiju staviti na ignor. To ne samo što ih izluđuje, već ih postavlja na mesto koje po svom pogubnom uticaju zaslužuju.

Sa Lovćena duvaju neki novi vetrovi, još da krenu oni sa Kopaonika i promene više niko i ništa neće moći da zaustavi.

Izvor: Direktno.rs / Piše: Srđan Škoro


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *