VAŠINGTONSKI SPORAZUM – PREDAJA SUVERENITETA SRBIJE

VAŠINGTONSKI SPORAZUM – PREDAJA SUVERENITETA SRBIJE

Kao u najružnijem snu R Srbija simbolički a i suštinski postepeno gubi atribute slobodne, suverene i nezavisne države i u potpunosti se, mimo volje naroda, uvlači u evroatlantske strukture, saglasno interesima Zapada. SAD, skoro ponovo po inerciji, ponašaju se kao jedina super sila sveta, koja želi da je iznad međunarodnih institucija i međunarodnog prava.

Postojeće sporove i konflikte nastoji da rešava isključivo u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Nažalost i aktuelna administracija predsednika SAD Donalda Trampa deluje prema Srbiji na sličan način kao što su to činili Klintonovi i Barak Obama.

SAD su jedini pravi dobitnik Vašingtonskih pregovora, na unutrašnjem i spoljnom planu. Donald Tramp je pred izbore u SAD, pored srpskog biračkog tela, uspeo da za sebe dobije i albanske glasače. Na spoljnom planu SAD su preko usvojenih tačaka sporazuma, pre svega o saobraćajnicama, energetici i G5 mreži, kao i međunarodnim promovisanjem, pokušale da marginalizuju druge velike sile sveta i regionalne organizacije, pre svega Rusiju, Kinu i EU, koje su zainteresovane iz različitih razloga za prostor Balkana.

Istovremeno je predsednik SAD-a uspeo da pridobije dobar deo jevrejskog lobia, koji ima veliki uticaj na ishod izbora. Iz tih razloga je u sporazumima se našlo više tačaka za priznavanje lažne države Kosovo, od strane Izraela, kao i na otvaranja ambasada Srbije i tzv. Kosova u Jerusalimu. Na taj način vlast Srbije je napravila presedan, koji se ničim ne može pravdati. Bićemo prva evropska država koja će premestiti ambasadu iz Telaviva u Jerusalim, kao “nagradu” što su priznali Kosovo. Takvo nerazumno ponašanje ničim se ne može pravdati.

Srbi su sebe tešili da će Tramp i njegova administracija biti pravedniji u procesu rešavanja Kosmetske krize. Mađutim, nepromišljenost i popustljivost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom Vašingtonskih pregovora, pogodovali su donošenju sporazuma koji su pogubni po nacionalne interese srpskog naroda.

Način i format pregovora kao i bahatost Trampa i njegove administracije ponizili su Srbiju, promovisali ponovo nezavisnost lažne države Kosovo, uz izdavanje konkretnih zaduženja Srbiji i lažnoj državi Kosovo šta treba da urade u narednom periodu. Sve su to izdiktirali u naredbodavnoj formi sporazuma. U Vašingtonu i nije bilo suštinskih pregovora nego nametanja rešenja, kojima će se promeniti, ekonomski, privredni, bezbednosni i ukupan politički kontekst odnosa na Balkanu.

Na taj način Srbija je postala u velikoj meri okupirana država, bez suštinske slobode, suvereniteta i teritorijalne celokupnosti. Vlast Srbije postepeno predaje Kosovo i Metohiju u ruke separatista, pristaje na sve samo da bi se očuvala što duže vreme i da nebi došlo do pobune naroda.

Postepena predaja nadležnosti R. Srbije nad Kosovom i Metohijom
separatističkim vlastima od režima se narodu pokušava prikazati kao pobeda u “teškim okolnostima”, kao plod “genijalnosti velikog vođe”.

Celokupno pristajanje na pregovore u Vašington jeste štetočinsko ponašanje suprotno Ustavu R Srbije i volji srpskog naroda.

Problem Srbije u ovom vremenu jeste što opozicija nije dovoljno dobro organizovana i jedinstvena da artikuliše raspoloženje i interese naroda. U svakoj evropskoj državi, nakon ovakvog delovanja i ponašanja, došlo bi do masovne reakcije naroda i traženja odgovornosti cele Delegacije R Srbije.

Zbog monopola nad medijima, institucija režima i razbijenosti opozicije vlast se oseća slobodnom i spremnom da se bahato ponaša i da nikome ne polaže račune.

Takvo stanje neće dugo trajati, pa će reakcija naroda u budućnosti biti artikulisana i masovna, kada će se vlastima “ispostaviti svi računi” za ugrožavanje nacionalnih interesa i pogrešno vođene pregovore o Kosovu i Metohiji.

Kroz Vašingtonske pregovore vlast Srbije je pred slobodnim svetom pokazala jedno lice poniznosti i pristajanja na pregovore, sporazume i rešenja izvan mandata UN. Pregovaranjem pod okriljem SAD i EU, vlast Srbije se, na štetu srpskog naroda, svrstala na stranu država koje su stvorile i većinski priznale lažnu državu Kosovo. Na taj način su isključene velike sile i druge države koje su bile na strani Srbije i čuvale njenu suverenost i teritorijalni integritet u međunarodnim institucijama, kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil, Španija, Slovačka, Rumunija i mnoge druge države u svetu.

U poslednjih godinu dana u Srbiji se jasno vidi kontinuirano preduzimanje mera protiv Ruske Federacije. To se čini verovatno po nalogu Zapada, kako bi se potiskivao tzv. “ruski uticaj”. To je posebno prepoznatljivo u uređivačkoj politici pojedinih režimskih medija sa nacionalnom frekvencijom.

Besomučna kampanja se vodi na televizijama Pink i Hepi, u informativnim programima i specijalnim emisijama, kroz angažovanje plaćenih kvazi analitičara.

Očigledno je da se razvijanje rusofobije u Srbiji dešava po nalogu vlasti, kroz niz specijalnih operacija:

• Učešće u scenariju “državni udar” u Crnoj Gori, kroz davanje
informacija BIA i izjave Aleksandra Vučića o postojanju priprema za
ubijstvo Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, na dan izbora
2016.godine;
• Kreiranje afere “ruski špijun”, uz montirane i neuverljive snimke i
nesuvisla obrazloženja, kojima se vlast posle toga nije vrćala da
informiše građane šta se zaista dogodilo;
• Otvoreno vezivanje za Kinu u toku vanrednog stanja “Korone” iako je
Rusija dala i nudila veliku pomoć;
• Optužbe za demonstracije u julu 2020. u Beogradu;
• Podrška EU i zapadu u hibridnoj agresiji Zapada na Belorusiju, i to
prema državi koja je oduvek stajala na strani Srbije i u najtežim
vremenima;
• Održavanje Vašingtonskih pregovora mimo dogovora sa drugim velikim
silama, kao što su Rusija i Kina; i
• Kontinuirana medijska kampanja u elektronskim i štampanim medijima.

Bezobzirnost vlasti u kreiranju antiruskog raspoloženja bila bi daleko veća da se ne boje refleksije takvog ponašanja na javno mnjenje u Srbiji. Zbog toga se, za sada, sve ovo dešava u tišini sa verovatnom namerom da to postepeno eskalira u otvoreno antirusko delovanje vlasti u Srbiji. Zapad je procenio da ne može uzeti Kosovo i Metohiju dok Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i naložio vlasti u Srbiji da postepeno prekida tu saradnju.

Razvijanje rusofobije u Srbiji jeste deo priprema za konačno rešavanje statusa lažne države Kosovo. Rušeći interese Kine i Rusije u Srbiji i na Balkanu, SAD, NATO pa i EU nastoje da ubiju njihovu volju da se bore za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije.

Vašingtonski sporazum je u suštini osnova i platforma za tzv. Obavezujući sporazum između Srbije i lažne države Kosovo. Naredni sporazum će biti kraći i posvećen tom ključnom pitanju suštinskog priznanja tzv. R Kosovo.

Po izlaganju i rečniku predsednika SAD Donalda Trampa očigledno je da on na Kosovo gleda kao suverenu državu i ravnopravnu pregovaračku stranu. Zato se može reći da su pojedine laži naše pregovaračke delegacije namenjene za medije i širu javnost u Srbiji da što lakše proguta veleizdaju, koja je na delu. Vrhunac licemerja je u samohvalisanju Delegacije, od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i u njegovim izjavama “zahvalnosti narodu” koji je podržao njihov rad i pregovore. Teško je opisati tu sramotu i pokušaj kreiranja lažnih vesti o toku i rezultatima Vašingtonskih pregovora.

Džud Dir, portparol Bele kuće, napisao je na Tviteru da je Tramp objavio da su se Srbija i Kosovo saglasili o ekonomskoj normalizaciji.

“Još jedan istorijski sporazum koji je predsednik (Tramp) postigao da svet učini mirnijim, prosperitetnijim mestom”, napisao je Dir. Dogovor koji će unaprediti ekonomiju Kosova i Srbije, tako ga je predstavila američka administracija, ali i sam predsednik Tramp.

“To će biti sjajno za ekonomiju obe države. Plus, obe zemlje postaju mnogo otvorenije za Sjedinjene Američke Države, što znači da više ne moramo da brinemo o dve nacije koje su bile u konfliktu. Mislim da imamo fantastične odnose. Ekonomija može ljude približiti i to je ono što se ovde dešava. Moji ljudi su uradili sjajan posao”, rekao je Tramp.

Među prvim tačkama Beograd i Priština se obavezuju da primene do sada dogovoreno pod pokroviteljstvom Amerike: sporazume o drumskom i železničkom saobraćaju gde u suštini o trošku naroda Srbije finansiraju se autoput i železnica za potrebe NATO pakta i lažne države Kosovo.

Delegacija R Srbije u Vašingtonu po svim parametrima i karakteristikamaa ličnosti koje su je činile, nije dorasla tom zadatku a nije imala ni formalna ovlašćenja da se potpišu ovakvi sporazumi. Iskazivanje nekakvog strahopoštovanja, poniznosti, nodgovornosti i bahatosti dovelo je do ovakvog rezultata, koji će tek u budućnosti za sobom povući i veće posledice, sve do tzv. Obavezujućeg sporazuma.

Teško Srbiji šta je dočekala, a posebno Kosovu i Metohiji, koje bezobzirno čupaju iz srca i duše srpskog naroda na očigled sveta. Zato je ovo i sramota za ukupne međunarodne odnose i međunarodno pravo.

Previše rane bole i ubrzo mora doći vreme kada će narod stati na put izdaje, u odbranu svetinja u Srbiji, kroz odbranu Kosova i Metohije u ustavnopravnom poretku R. Srbije, a u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244.

Srbiji trebaju ključevi od Prizrena, Dušanovog grada i od
svih svetinja na Kosovu i Metohiji. Srbija neće menjati svoje
međunarodno priznate granice niti se odreći Kosmeta.

Kosovo i Metohija je svetinja, zato “NE DAMO SVETINjE”, jer
tako misli većinski srpski narod u Srbiji, Crnoj Gori i R.
Srpskoj. Vreme je za NARODNE LITIJE u svim srpskim
krajevima i sredinama, gde Srbi žive u svetu.

Piše: prof. dr Mitar Kovač


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *