Srbija prekida vojne vežbe radi nastavka udaljavanja od Rusije i odlaska u okrilje NATO pakta

Srbija prekida vojne vežbe radi nastavka udaljavanja od Rusije i odlaska u okrilje NATO pakta

Posledice Vašingtonskog sporazuma nisu se još ni slegle u diskusijama i društvenoj debati u Srbiji, o različitim aspektima tog sporazuma a već imamo neprijatno iznenađenje i odluku Vlade Srbije da se prekine sa svim vojnim vežbama sa stranim učesnicima na 6. meseci.

Takav potez nije slučajan i nije do njega došlo ishitreno. Sa pravom se može reći da je to nastavak histerije vlasti Srbije u antiruskoj kampanji, koja poprima sve veći intenzitet. Nakon štetnih tačaka Vašingtonskog sporazuma po političke, energetske i privredne odnose Srbije sa Rusijom svedoci smo da vlast u Srbiji bezočno obmanjuje javnost i nastavlja sa odlukama koje su neprimerene u međunarodnoj vojnoj saradnji.

Ovo je samo početak tog procesa udaljavanja od Ruske Federacije, u svim oblastima, pa i u vojnotehničkoj saradnji. Zbog toga se opravdano postavlja pitanje: Šta su suštinski predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova delegacija dogovorili u SAD a potom nastavili u Briselu, iza kulisa sporazuma?

Sve se to dešava bez upoznavanja i informisanja javnosti u Srbiji, pa je narod zatečen takvim naglim i duboko smišljenim odlukama, koje razbijaju saradnju, poverenje i odnose između srpskog i ruskog naroda.

Tek nabavljena vojna tehnika iz Ruske Federacije neće se na adekvatan način moći uvesti u naoružanje, kroz jačanje operativnih sposobnosti i borbene gotovosti Vojske Srbije. To za vlast u Srbiji i političare nažalost nema nikakvog značaja, jer se sa Vojskom Srbije manipuliše i ista se zloupotrebljava tri decenije. Verovatno na pravi način Vojska nije ni sada konsultovana, u pogledu prekida vojnih vežbi.

Na ovakav način Srbija i njena vlast pokazuje:

Da je sklona da poklekne pred pritiscima i različitim vrstama ucena;
Da se ne pridržava već donetih međunarodnih planova vojne saradnje;
Da otkazuje učešće u aktivnostima neposredno pred njihovo održavanje;
Da se neiskreno odnosi prema vojnoj neutralnosti, koja je utvrđena Strategijom odbrane;
Da joj ne smeta NATO kancelarija u Ministarstvu odbrane;
Sve veći, nagli i brzi zaokret i približavanje NATO paktu;
Da manipuliše sa javnošću;
Da donosi dugoročno štetne odluke po vojnotehničku saradnju sa Ruskom Federacijom; i
Neodgovornost prema Vojsci Srbije, u pogledu izgranje njenih operativnih sposobnosti i borbene gotovosti.
Donošenje odluka na brzinu, nepromišljeno i bez procene posledica govori o samovolji, diktatorskom ponašanju i ispunjavanju obaveza koje su preuzete u Vašingtonu i Briselu. Narednih godinu dana sem ispunjavanja obaveza iz Vašingtonskog sporazuma sigurno će se ispunjavati i mnoge druge obaveze koje nisu stavljene javno na papir ali su preuzete iza “zatvorenih vrata”, suprotno nacionalnim interesima i volji naroda.

Po konkretnim događajima ovom odlukom i narednim odlukama, Srbija će se suočavati i dalje sa samovoljom vlasti i sve bržem zaokretu Srbije ka NATO paktu. To će se postepeno ubrzavati, posebno kada se postigne taj famozni “obavezujući sporazum” sa lažnom državom Kosovo, koja će ekspresno postati nova članica NATO pakta.

Tako treba razumeti i odluku Vlade da na šest meseci prekine vojne vežbe sa “istokom i zapadom”, a u suštini sa Ruskom Federacijom.

Vojska Srbije neće učestvovati na zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom i Belorusijom „Slovensko bratstvo“ sredinom septembra. “. Dolazak učesnika planiran je između 10. i 15. septembra 2020. Jasno se vidi da je ishitrena odluka Vlade donešena sa razlogom neučeća na ovoj vežbi, a onda je to produženo na 6 meseci, jer i ne postoje planirane veće vežbe sa snagama NATO pakta, jer su iste realizovane.

Kako kaže ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, zbog toga što se Srbija nalazi pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije”. „U narednom periodu nećemo učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa NATO-om ni sa ODKB-om, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa istokom ni sa zapadom. Naše učešće u mirovnim operacijama će biti posebno razmotreno i prema potrebi suspendovano“, naveo je Vulin. To se neće desiti i to je deo zamagljivanja istine i manipulisanja sa javnošću.

NATO pakt nije iznenađen odlukom Vlade Srbije, jer je to deo strategije i politike vodećih sila Zapada. “Nismo planirali konkretne događaje sa Srbijom za naredne mesece, ali ostajemo posvećeni partnerstvu u interesu stabilnosti i bezbednosti u regionu“, saopštila je Severnoatlantska alijansa u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa, a nakon što je Vlada Srbije na sednici 9. septembra donela odluku da u narednih šest meseci obustavi sve vojne vežbe i aktivnosti.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je posle sednice Vlade Srbije izjavio da je Vlada donela odluku da se u narednih šest meseci prekine sa svim vojnim vežbama i svim aktivnostima sa svim partnerima, bez razlike kako bi se sačuvala pozicija vojne neutralnosti, i „izbegle ili bar umanjile posledice pojačanih napada“ na Srbiju.

„Od nas se traži da po cenu napuštanja naše evropske budućnosti i po cenu još većih pritisaka na našu politiku, ali i naš narod na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj napustimo planirane vojne vežbe sa Belorusijom“, rekao je Vulin.

Jadna je Srbija, ucenjena i bez suvereniteta kada su ovo argumenti vlasti da donosi brzoplete i štetočinske odluke.

Srbija od 2015. godine učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije “Slovensko bratstvo“, a dva puta do sada je bila i njihov domaćin – 2016. i 2019. godine.

Zapad sada učestvovanje Srbije u vojnim vežbama i međunarodnim vojnim igrama sa Rusijom i Belorusijom tumači kao dokaz privrženosti srpskog naroda Rusiji i a ne EU ili Sjedinjenim Američkim Državama.

Odluka Vlade Srbije jeste nastavak njenog negativnog odnosa prema Rusiji i Belorusiji. EU je 11. avgusta 2020. godine usvojila Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj se navodi da su građani Belorusije tokom izborne kampanje „pokazali želju za demokratskim promenama”, ali da „izbori nisu bili ni slobodni ni fer“. Srbija je jedna od država koja se pridružila Deklaraciji EU. Narod u Srbiji o tome je sporadično informisan, a u suštini radi se o hibridnoj operaciji NATO pakta i EU prema Belorusiji i Rusiji.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je samo izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko “neće to zameriti” Srbiji. Na otvoren i nedosledan način vlast Srbije se umešala u unutrašnje odnose u Belorusiji, kao suverenoj državi koja je uvek imala i ispoljavala razumevanje za srpski narod.

Balansiranje Srbije između strateškog opredeljenja za članstvo u EU i jačanja saradnje sa Rusijom, Belorusijom i Kinom, vidi se da je bilo namenjeno javnosti, radi očuvanja vlasti a da se u pozadini vodi politika koja je drugačija od proklamovane u strateškim dokumentima.

U promenjenom međunarodnom kontekstu a nakon Vašingtonskog sporazuma, vlast Srbije sve više insistira na bezuslovnom suštinskom približavanju Zapadu, bez obzira na posledice po nacionalne interese.

Slično se ponašao i delovao režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori, kada nije poštovao volju naroda i napravio zaokret ka NATO paktu i priznao lažnu državu Kosovo.

Tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez nove Vlade, Narodne skupštine pravi nagli zaokret, radi očuvanja na vlasti, servilno sprovodi sva naređenja i instrukcije EU i NATO pakta. U minulom vremenu izjavljivao je da Belorusija i Rusija uvek mogu da računaju na podršku Srbije, kao što je Srbija od zvaničnog Minska i Moskve uvek imala podršku po pitanju Kosova.

U periodu od 5 poslednjih godina sa NATO i partnerima je održano tri puta više zajedničkih vežbi, od Rusije. Najčešće i najduže Vojska Srbije poslednjih godina sarađuje sa susednim zemljama koje su istovremeno članice NATO i EU: Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom kao i sa oružanim snagama SAD.

Posle tzv. Vašingtonskog sporazuma došlo je naglog hlađenja odnosa sa Rusijom, teških reči upućenih vrhu vlasti Rusije, navodno zbog objave Marije Zaharove. Donošenje odluke Vlade predstavlja kontinuitet neodgovornog i nerazumnog odnosa vlasti Srbije prema Rusiji, srpskom narodu i srpskim nacionalnim interesima. Srbija se “dramatično i brzo” udaljila od saradnje s Rusijom i njenim saveznicima.

Da je Srbija poklekla pred pritiscima i zahtevima NATO pakta i EU bilo je jasno odavno zbog:

Izbegavanja davanjada diplomatskog statusa zaposlenom osoblju u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu,
Favorizovanja obima vežbi i aktivnosti sa NATO paktom;
Držanja NATO kancelarije u Ministarstvu odbrane Srbije;
Iskonstruisane “špijunske afere” službenika iz Ambasade Rusije i penzionisanog potpukovnika Vojske Srbije; i
Kupovine kineskog raketnog PVO sistema FK3 i odustajanja od kupovine S300 ili S400.
Belorusija se oglasila sa saopštenjem…”nismo dobili zvanične dokumente u vezi sa odbijanjem Srbije da učestvuje u zajedničkoj vežbi”, rekao je za TASS portparol beloruskog Ministarstva odbrane Igor Gremeškevič.

Istovremeno sa vežbom u Belorusiji održava se i NATO vežba u Gruziji pod nazivom „Plemeniti partner 2020“, uz učešće snaga SAD i još nekoliko članica Alijanse, Velike Britanije, Francuske i Poljske. Dok gruzijske vlasti manevre nazivaju „garancijom mira“ i važnim korakom pridruživanju NATO-u, eksperti ističu da NATO ne namerava da uskoro priključi Gruziju, već samo koristi njenu teritoriju za vojno-politički pritisak na Rusiju. Gruzija se neće pridružiti NATO-u dok se ne reši pitanje Južne Osetije i Abhazije, ali i to nije isključeno da se ne promene dosadašnji kriterijumi. Manevri, koji će trajati do 18. septembra, održavaju se nedaleko od Tbilisija, u vojnoj bazi „Vazijani“ i kampu za obuku „Norio“, a na njima učestvuje oko 2.800 vojnika.

Očigledno je da NATO paktu ne smeta da vežba duž granica Rusije, ali SAD-u i vodećim članicama NATO pakta i EU smeta da Vojska Srbije vežba sa vojskama Rusije i Belorusije.

To je suština i osnovni razlog šestomesečne suspenzije svih vojnih vežbi i aktivnosti Vojske Srbije sa drugim vojskama.

Na ovakav način Srbija se postepeno suštinski uvlači u okrilje NATO pakta, suprotno Ustavu, zakonu i strateškim dokumentima. Valjda tako vlast Srbije razume vojnu neutralnost, slično kao što je to činila komunistička vlast u bivšoj SFRJ, nakon Informbiroa 1948. godine, dobijajući veliku vojnu pomoć od SAD, kako bi bila deo odbrane Zapade Evrope, a kasnije i južnog krila NATO pakta.

Tako se može objasniti i udaljavanje od Rusije u vojnoj sferi, nabavkom PVO raketnog sistema “Mistral”iz Francuske i informacije o potrebi nabavke aviona T 7 A od SAD, kao i izgradnja NATO autoputa i železnice ka Prištini, što se pravda “potrebama i opstankom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”. Nažalost, javnost u Srbiji ne zna pravu istinu i perfidno delovanje vlasti Srbije u realizaciji tuđih nacionalnih interesa, na štetu srpskog naroda. O trošku srpskog naroda planira se izgradnja autoputa i železnice ka Merdaru, dok su mnoga sela oko Kuršumlije i u Toplici i dalje povezana sa zemljanim ili makadamskim putevima do svojih opština. Zbog takvog katastrofalnog stanja prazne se srpska sela duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.

U narednom periodu verovatno ćemo biti svedoci niza aktivnosti i postupaka koji će upotpunjavati mozaik suštinskog napuštanja vojne neutralnosti Srbije, udaljavanja od Ruske Federacije i intenzivnije saradnje sa NATO paktom.

prof dr Mitar Kovač

EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM

Izvor: Srpskistav.com


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *