U medijima su se proteklih nedelja mogle čuti glasine o krizi u penzionom fondu Nemačke i potencijalnom krahu koji ga očekuje za pet godina, imajući u vidu da naš penzioni fond funkcioniše po sličnom principu, postavlja se pitanje da li je krah moguć i kod nas?
„Potrebna je hitna reorganizacija penzionog sistema jer je njegovo finansiranje na rubu kolapsa“, tvrdi šef udruženja poslodavaca Nemačke, Rajner Dugler.
Konkretno, Dulger predlaže novo povećanje dobi za odlazak u penziju.
„Način na koji naši sistemi socijalne sigurnosti funkcionišu danas, neće moći da funkcionišu u sledećih pet godina. Troškovi će eksplodirati“, rekao je Dulger, prenosi Indeks.
Kad je reč o srpskom penzionom sistemu, on je odavno u deficitu i nalazi se u neravnoteži između prihoda i rashoda..
„Pre svega zbog činjenice da je odnos u broju zaposlenih i penzionera u velikoj meri prevagnuo na drugu stranu. Stoga se deo aktuelnih državnih penzija subvencioniše direktno iz budžeta. Privatni penzioni fondovi su dobrovoljni i same kompanije mogu uplaćivati sredstva u ove fondove za zaposlene, a može i svaki građanin pojedinačno sprovoditi uplate. Iako se ova ulaganja iz godine u godinu povećavaju tek oko 10 odsto zaposlenih štedi kroz privatne penzione fondove dok je njihova imovina trenutno svega oko 400 miliona evra“, kaže broker Nenad Gujaničić.
Gujaničić ističe da je državni penzioni fond vrsta „protočnog bojlera“.
„Najveći problem penzionih fondova je što mahom investiraju u domaće državne obveznice jer nemamo razvijeno tržište kapitala pa članovi tih fondova zavise od zdravlja javnih finansija Srbije. Na ovaj način vidi se da su rizici i državnih i privatnih penzija identični, što nije bila ideja kod uvođenja trećeg stuba penzionog sistema – dobrovoljnih penzionih fondova“, kaže Gujaničić.
Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije navodi da tehnički penzioni sistemi Srbije i Nemačke imaju sličnosti, a li ne smemo izgubiti iz vida je BDP Nemačke daleko bolji.
„U srećna vremena, jedan radnik radio je za četiri penzionera, a sada je taj broj takav dvoje radnika rade za jednog penzionera“, kaže Grujić.
Gujaničić ističe da, kada je reč o ulaganjima, treba razmotriti sve rizike.
„Kada govorimo o ulaganjima, najpre treba poći od sklonosti samog investitora (štediše) prema riziku. Što je konzervativnije ulaganje to je niži očekivani prinos i obrnuto. Ako govorimo o najmanje rizičnim ulaganjima to su svakako državne obveznice koje neće biti isplaćene samo u slučaju da država bankrotira. Što je država stabilnija i ima jače javne finansije ona će lakše da se zadužuje na tržištu odnosno vlasnici njenih obveznica će dobijati manje prinose (kamate)“, kaže Gujaničić.
Izvor: Nova.rs