27.4 C
Belgrade
15. Augusta 2022.
Politika

AMERI ODLUČILI PONIZITI SRBIJU DODATNO: Evo koga postavljaju na najvažniju funkciju, OVO JE SKANDAL

Na današnji dan 1917. godine, u skladu s presudom vojnog suda, na Solunskom polju streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, osuđeni zbog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

Dragutin T. Dimitrijević Apis (Beograd, 18. avgust 1876 — Solun, 26. jun 1917) bio je oficir i obaveštajac u Kraljevini Srbiji.

Bio je jedan od učesnika zavere oficira koja je izvršila Majski prevrat 1903. godine, kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom kraljicom Dragom, a doveden na presto kralj Petar I Karađorđević. Bio je član Vrhovne centralne uprave tajne vojne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” poznatije pod imenom Crna ruka, čiji se pojedni pripadnici dovode u vezu sa članovima Mlade Bosne koji su izveli Sarajevski atentat, koji je poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Od 1904. godine, bio je član Glavnog odbora četničke akcije. U toku Prvog svetskog rata je bio rukovodilac obaveštajne službe Glavnog generalštaba, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske i na Solunskom frontu, pomoćnik načelnika štaba Treće armije.

Na Solunskom procesu pod optužbom da je bio nalogodavac neuspelog atentata na prestolonaslednika regenta Aleksandra Karađorđevića osuđen je na smrt streljanjem zajedno sa Radetom Malobabićem i Ljubomirom Vulovićem. Streljani su u samo svitanje 26. juna 1917. godine.

Iako su preživeli drugovi u više navrata, nakon Prvog svetskog rata, tražili obnovu procesa do toga nije došlo sve do 1953. godine kada je proces obnovljen u vreme FNRJ, a osuđeni posthumno rehabilitovani. Na obnovljenom procesu dokazano je da se atentat nije ni dogodio i da je Solunski proces bio izrežiran, a kao jedan od mogućih razloga koji je doveo do toga navode se pregovori o separatnom miru koje je Austro-Ugarska vodila sa Francuskom i politički obračun u vrhu srpske države.

2012. godine Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva.

Da je fukara uvek koristila i najtragičnije i najsvetije trenutke naše istorije, kako bi zadovoljavala svoju gramzivost i alavost, govori i novinar Dragan Jovanović u jednom od svojih intervjua.

Dragan Jovanović: Nikola Pašić je lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen, Printscreen
Jovanović objašnjava zašto je Apis ubijen. ko je Marko Đurić, objašnjava njegovo lopovsko porodično stablo, kao i ko je bandit i hohštapler Stojan Protić, čiji potomak neuspeli istoričar Milan St. Protić, i dalje nekažnjeno laže i truje po Srbiji, uživajući u svim blagodetima državnih jasala, kao i porodične imovine, stečene na potocima krvi koje je srpski narod prolio tokom Prvog svetskog rata, u koji je gurnut, vođen i unakažen od strane govana kao što su Karađorđevići, Protići, Pašići i njima slični…

Dragan Jovanović, da bi objasnio pedigre Marka Đurića, priča o događaju poznatom kao „Bernska afera“, koji je opisao u svojoj knjizi „Niče iz Guče“

Jovanović nas najpre upoznaje ko je bio Mladen Protić iz Guče (nije u srodstvu sa Stojanom Protićem), sin Đoke Protića (Pašićevog kuma i jednog od osnivača Radikalne stranke):

– „Mladen Protić je bio agronom, osnovao je čačanski rasadnik, učestvovao je u Balkanskim ratovima i prešao u Prvom svetskom ratu Albaniju. Prilikom prelaska Albanije, Protić se razboleo i poslat je na lečenje u Nicu. Kada se tamo zalečio, Mladen je otišao za Bern gde je bilo sedište srpskog Crvenog krsta i gde je stizala roba iz celog sveta, pa i iz Amerike, namenjena srpskoj vojsci. Samo je američki predsednik Vilson dao milion dolara u kešu, plus materijalnu pomoć.“

– „Taj Nikola Pašić, predak Marka Đurića, preko fiktivne jevrejske firme u Londonu, prodavao je tu robu (koja je bila namenjena srpskoj vojsci) austrougarskoj vojsci s kojom je bio tog trenutka u ratu!“ – ističe Dragan Jovanović.

Nikola Pašić je lopovlukom zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen

– „To je taj Nikola Pašić, čiji spomenik imamo u Beogradu i koji bih ja da imam dovoljno eksploziva srušio, pa makar robijao“, kaže Jovanović. „On je tim transakcijama, da ne kažem lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra!“.

– „Sin Pašićev, Rade Pašić, je mala beba u lopovluku koji je njegov tata uradio u toku Velikog rata, kao predsednik srpske vlade u izbeglištvu!“, priča Dragan.

– „Protić iz Guče je primetio taj lopovluk, obavestio je pismom sve političare za koje je smatrao da su iole pošteni ( Trišu Kaclerovića, Ljubu Davidovića i još neke) i obavestio je Apisa“, nastavlja Dragan Jovanović. „Međutim, to pismo Apisu je presretnuto. Pašić je znao da će Apis, ako dobije to pismo, likvidirati i njega i sve koji mu stanu na put. Zato je Apis i streljan u Solunu, na groblju, kao pas…“

– „Da bi se ubio Apis, morali su prvo, Apisovog pobratima, Vojvodu Vuka, da ubiju s leđa na Kajmakčalanu. Đeneralštab je to odlučio, a potpisao Vojvoda Petar Bojović. Ceo đeneralštab su činili masoni, mason je i kralj Aleksandar, Mason je i Nikola Pašić“, objašnjava Dragan Jovanović.

– „Stojan Protić, ambasador, odnosno izaslanik Srbije u Bernu je uspeo da Mladena Protića, iz Guče, strpa u u ženevsku ludnicu, kako bi se lopovluk sakrio.

‘Zanimljivo’ je da će unuk Stojana Protića, Milan, koji se isto preziva Protić, isto biti ambasador u Bernu, pa u Vašingtonu, pa će biti gradonačelnik, pa će biti sve što poželi…“, detaljno pojašnjavlja Jovanović i nastavlja:

– „E, iz te porodice (Pašić – Protić) dolazi mali Marko Đurić! To Srbi trebaju da znaju. Taj dečko u opšte nije naivan. Dečko je spremljen tamo negde, da li u Bilderbergu ili ko zna gde, on je spremljen da bude naslednik potrošenom Aleksandru Vučiću.“

Drugog potomka, ništa manje bitange, ološa i izdajnika od svog pretka Milana St. Protića, vrlo lepo i precizno je opisao lider pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević posle izjave u kojoj je Protić nazvao “poslednjim bednicima” srpski narod koji podržava borbu Rusije protiv Ukrajinskih neonacista.

“Nadobudni ‘poslednji bednik’, bivši gosn. ambasador u SAD, koji je za mandata nosio kaubojske čizme i šešir, pa se posle zalagao za priznanje i podelu Kosmeta, da se mane bavljenja politikom i soljenja pameti bilo kome. Zbog njega i njemu sličnih smo tu gde jesmo.”

Promašeni pravnik, istoričar, političar i diplomata Milan St. Protić, praunuk Stojana Protića, odrastajući u porodici unuka Nikole Pašića Antuna Džonija Račića, nije mogao pobeći od banditskih gena svojih predaka, pa mu Đorđević i ne treba mnogo zamerati što je takav kakav je, samoživ, nadobudan, iskompleksiran i neverovatno neuspešan tip, klasična drugosrbijanska budala, koja po svaku cenu želi da bude u centu pažnje. Zato je najbolje da Đorđević i ne komentarišu budalu, što manje se o njemu govori, pre će završiti u nekim Parovima, Zadrugama, Farmama ili drugim svinjcima, gde mu je i mesto, i gde će uz kurve i sitne lopove lečiti svoj štetočinski egzibicionizam.

O Dragutinu Dimitrijeviću Apisu još piše u Vikipediji:

Rano je ostao siroče bez oca. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra Jelena i njen suprug Živan Živanović. Završava osnovnu školu u Nišu a nižu školu gimnazije u Beogradu (Prva beogradska gimnazija). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je 1896. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7. pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.

Septembra 1898. upisao je višu školu Vojne akademije koju je završio kao peti u rangu. U čin pešadijskog poručnika proizveden avgusta 1899. 1902. postao je kapetan II klase, 1905. kapetan I klase u generalštabnoj struci, 1908. major, 1913. potpukovnik i oktobra 1915. pukovnik. Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom. U periodu 1906/1907. boravio u Berlinu na usavršavanju. Od 1910. do 1914. predavao je Strategiju u Vojnoj akademiji i na Generalštabnoj pripremi. Bio je pomoćnik načelnika štaba Dunavske divizije u Beogradu 1905/1906, načelnik štaba Drinske divizijske oblasti u Valjevu 1908, a potom komadant bataljona u Kragujevcu. 1910-1912 bio je načelnik štaba Konjičke divizije u Beogradu, a 1913-1914. načelnik štaba obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba.

Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvan.

Izvor: politički.rs

Dragutin T. Dimitrijević Apis (Beograd, 18. avgust 1876 — Solun, 26. jun 1917) bio je oficir i obaveštajac u Kraljevini Srbiji.

Bio je jedan od učesnika zavere oficira koja je izvršila Majski prevrat 1903. godine, kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom kraljicom Dragom, a doveden na presto kralj Petar I Karađorđević. Bio je član Vrhovne centralne uprave tajne vojne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” poznatije pod imenom Crna ruka, čiji se pojedni pripadnici dovode u vezu sa članovima Mlade Bosne koji su izveli Sarajevski atentat, koji je poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Od 1904. godine, bio je član Glavnog odbora četničke akcije. U toku Prvog svetskog rata je bio rukovodilac obaveštajne službe Glavnog generalštaba, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske i na Solunskom frontu, pomoćnik načelnika štaba Treće armije.

Na Solunskom procesu pod optužbom da je bio nalogodavac neuspelog atentata na prestolonaslednika regenta Aleksandra Karađorđevića osuđen je na smrt streljanjem zajedno sa Radetom Malobabićem i Ljubomirom Vulovićem. Streljani su u samo svitanje 26. juna 1917. godine.

Iako su preživeli drugovi u više navrata, nakon Prvog svetskog rata, tražili obnovu procesa do toga nije došlo sve do 1953. godine kada je proces obnovljen u vreme FNRJ, a osuđeni posthumno rehabilitovani. Na obnovljenom procesu dokazano je da se atentat nije ni dogodio i da je Solunski proces bio izrežiran, a kao jedan od mogućih razloga koji je doveo do toga navode se pregovori o separatnom miru koje je Austro-Ugarska vodila sa Francuskom i politički obračun u vrhu srpske države.

2012. godine Apis je rehabilitovan i po drugi put, od strane srpskog sudstva.

Da je fukara uvek koristila i najtragičnije i najsvetije trenutke naše istorije, kako bi zadovoljavala svoju gramzivost i alavost, govori i novinar Dragan Jovanović u jednom od svojih intervjua.

Dragan Jovanović: Nikola Pašić je lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen, Printscreen
Jovanović objašnjava zašto je Apis ubijen. ko je Marko Đurić, objašnjava njegovo lopovsko porodično stablo, kao i ko je bandit i hohštapler Stojan Protić, čiji potomak neuspeli istoričar Milan St. Protić, i dalje nekažnjeno laže i truje po Srbiji, uživajući u svim blagodetima državnih jasala, kao i porodične imovine, stečene na potocima krvi koje je srpski narod prolio tokom Prvog svetskog rata, u koji je gurnut, vođen i unakažen od strane govana kao što su Karađorđevići, Protići, Pašići i njima slični…

Dragan Jovanović, da bi objasnio pedigre Marka Đurića, priča o događaju poznatom kao „Bernska afera“, koji je opisao u svojoj knjizi „Niče iz Guče“

Jovanović nas najpre upoznaje ko je bio Mladen Protić iz Guče (nije u srodstvu sa Stojanom Protićem), sin Đoke Protića (Pašićevog kuma i jednog od osnivača Radikalne stranke):

– „Mladen Protić je bio agronom, osnovao je čačanski rasadnik, učestvovao je u Balkanskim ratovima i prešao u Prvom svetskom ratu Albaniju. Prilikom prelaska Albanije, Protić se razboleo i poslat je na lečenje u Nicu. Kada se tamo zalečio, Mladen je otišao za Bern gde je bilo sedište srpskog Crvenog krsta i gde je stizala roba iz celog sveta, pa i iz Amerike, namenjena srpskoj vojsci. Samo je američki predsednik Vilson dao milion dolara u kešu, plus materijalnu pomoć.“

– „Taj Nikola Pašić, predak Marka Đurića, preko fiktivne jevrejske firme u Londonu, prodavao je tu robu (koja je bila namenjena srpskoj vojsci) austrougarskoj vojsci s kojom je bio tog trenutka u ratu!“ – ističe Dragan Jovanović.

Nikola Pašić je lopovlukom zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra! Zato je Apis morao biti ubijen

– „To je taj Nikola Pašić, čiji spomenik imamo u Beogradu i koji bih ja da imam dovoljno eksploziva srušio, pa makar robijao“, kaže Jovanović. „On je tim transakcijama, da ne kažem lopovlukom, zaradio 40 miliona ondašnjih švajcaraca, što bi danas iznosilo između četiri i pet milijardi evra!“.

– „Sin Pašićev, Rade Pašić, je mala beba u lopovluku koji je njegov tata uradio u toku Velikog rata, kao predsednik srpske vlade u izbeglištvu!“, priča Dragan.

– „Protić iz Guče je primetio taj lopovluk, obavestio je pismom sve političare za koje je smatrao da su iole pošteni ( Trišu Kaclerovića, Ljubu Davidovića i još neke) i obavestio je Apisa“, nastavlja Dragan Jovanović. „Međutim, to pismo Apisu je presretnuto. Pašić je znao da će Apis, ako dobije to pismo, likvidirati i njega i sve koji mu stanu na put. Zato je Apis i streljan u Solunu, na groblju, kao pas…“

– „Da bi se ubio Apis, morali su prvo, Apisovog pobratima, Vojvodu Vuka, da ubiju s leđa na Kajmakčalanu. Đeneralštab je to odlučio, a potpisao Vojvoda Petar Bojović. Ceo đeneralštab su činili masoni, mason je i kralj Aleksandar, Mason je i Nikola Pašić“, objašnjava Dragan Jovanović.

– „Stojan Protić, ambasador, odnosno izaslanik Srbije u Bernu je uspeo da Mladena Protića, iz Guče, strpa u u ženevsku ludnicu, kako bi se lopovluk sakrio.

‘Zanimljivo’ je da će unuk Stojana Protića, Milan, koji se isto preziva Protić, isto biti ambasador u Bernu, pa u Vašingtonu, pa će biti gradonačelnik, pa će biti sve što poželi…“, detaljno pojašnjavlja Jovanović i nastavlja:

– „E, iz te porodice (Pašić – Protić) dolazi mali Marko Đurić! To Srbi trebaju da znaju. Taj dečko u opšte nije naivan. Dečko je spremljen tamo negde, da li u Bilderbergu ili ko zna gde, on je spremljen da bude naslednik potrošenom Aleksandru Vučiću.“

Drugog potomka, ništa manje bitange, ološa i izdajnika od svog pretka Milana St. Protića, vrlo lepo i precizno je opisao lider pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević posle izjave u kojoj je Protić nazvao “poslednjim bednicima” srpski narod koji podržava borbu Rusije protiv Ukrajinskih neonacista.

“Nadobudni ‘poslednji bednik’, bivši gosn. ambasador u SAD, koji je za mandata nosio kaubojske čizme i šešir, pa se posle zalagao za priznanje i podelu Kosmeta, da se mane bavljenja politikom i soljenja pameti bilo kome. Zbog njega i njemu sličnih smo tu gde jesmo.”

Promašeni pravnik, istoričar, političar i diplomata Milan St. Protić, praunuk Stojana Protića, odrastajući u porodici unuka Nikole Pašića Antuna Džonija Račića, nije mogao pobeći od banditskih gena svojih predaka, pa mu Đorđević i ne treba mnogo zamerati što je takav kakav je, samoživ, nadobudan, iskompleksiran i neverovatno neuspešan tip, klasična drugosrbijanska budala, koja po svaku cenu želi da bude u centu pažnje. Zato je najbolje da Đorđević i ne komentarišu budalu, što manje se o njemu govori, pre će završiti u nekim Parovima, Zadrugama, Farmama ili drugim svinjcima, gde mu je i mesto, i gde će uz kurve i sitne lopove lečiti svoj štetočinski egzibicionizam.

O Dragutinu Dimitrijeviću Apisu još piše u Vikipediji:

Rano je ostao siroče bez oca. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra Jelena i njen suprug Živan Živanović. Završava osnovnu školu u Nišu a nižu školu gimnazije u Beogradu (Prva beogradska gimnazija). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je 1896. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7. pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.

Septembra 1898. upisao je višu školu Vojne akademije koju je završio kao peti u rangu. U čin pešadijskog poručnika proizveden avgusta 1899. 1902. postao je kapetan II klase, 1905. kapetan I klase u generalštabnoj struci, 1908. major, 1913. potpukovnik i oktobra 1915. pukovnik. Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom. U periodu 1906/1907. boravio u Berlinu na usavršavanju. Od 1910. do 1914. predavao je Strategiju u Vojnoj akademiji i na Generalštabnoj pripremi. Bio je pomoćnik načelnika štaba Dunavske divizije u Beogradu 1905/1906, načelnik štaba Drinske divizijske oblasti u Valjevu 1908, a potom komadant bataljona u Kragujevcu. 1910-1912 bio je načelnik štaba Konjičke divizije u Beogradu, a 1913-1914. načelnik štaba obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba.

Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvan.

Izvor: politički.rs

Pročitajte

POTRES U BIA: General otkrio kakav je nastao haos zbog Vučića, EVO ŠTA SE DEŠAVA

Urednik

PUTINOV ČOVEK NAPAO VUČIĆA U EMISIJI: Ovo je jasan znak Rusije, EVO KAKO JE NAZVAO VUČIĆA

Urednik

VIDEO Paparaco snimio nervoznog Vučića kad je mislio da ga niko ne vidi

Urednik