Prema podacima Uprave za javni dug, za prvih šest meseci 2022. stranim poveriocima platili smo 732 miliona dinara, odnosno 6,2 miliona evra. U pitanju su troškovi koji stižu na naplatu zbog toga što Srbija nije iskoristila prethodno ugovorene kredite, za koje su joj uredno odobrena sredstva.

Najviše penala platili smo Eksport-import banci Kine, kojoj smo dugovali 331,5 miliona dinara, odnosno 2,8 miliona evra.

Penale smo platili i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (144,3 miliona dinara), Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 73,1 milion dinara, kao i Nemačkoj razvojnoj banci – 64,1 milion dinara.

Ustaljena praksa

Da bukvalno bacamo pare u peć, jer plaćamo za nešto što smo tražili a nismo počeli da koristimo, nije nova pojava.  To je trend koji je godinama prisutan u Srbiji, a iza toga stoji nesposobnost i javašluk.

Recimo, da bi se povukao novac potrebno je napraviti projekat, a to je izgleda „jako teško“.

I teško je godinama u nazad.

Samo u 2021. godini Srbija je napravila dug od 1,54 milijarde dinara, odnosno gotovo devet miliona evra. Isti trend zabeležen je i u 2020. godini, gde su penali koje smo platili bili oko 9,4 miliona evra.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović kaže za „Novu“ da je plaćanje penala posledica aljkavosti i bezobrazluka administracije. Ona napominje da je ovo višegodišnji fenomen zbog kojeg se „struka krsti“, te da se on uklapa u sveopštu atmosferu u zemlji.

„Nažalost to više nije novina. Bivša Jugoslavija, a posle i Srbija, dobijali su novac od kredita, koje nakon toga nisu koristili. Struka se na takve poteze uvek krstila, ali tako izgleda politika ove zemlje. Obično je razlog u nesposobnosti, odnosno nekompetentnosti finansijske administracije. Aljkavost i bezobrazluk stvaraju ovakve penale“, kaže profesorka.

Ona navodi da se u ozbiljnim zemljama nikada ne dešavaju slične stvari, ali da region nije izuzet od istih problema.

„To vam je kao sa auto-putevima, što idete ka severu, to su putevi bolji. Tako je i sa ovim kreditima, što idete ka jugu, to manje povlačenja kredita. Što se konkretnih penala tiče kod nas, ministar nema svoje mišljenje, već ono koje mu kaže predsednik Vučić. Čovek sa biografijom od 24 stana, nema kapacitet da donosi odluke, već poslušno klima glavom. Potpuno je svejedno da li on zna ili ne, kad nema slobodu da radi svoj posao. Niko ne bi voleo takvu dadilju za svoju bebu“, objašnjava naša sagovornica.

A mogli smo da izgradimo vrtiće, obnovimo škole…

Šest miliona evra, koliko smo za samo šest meseci ove godine dali na ime penala, moglo je da se investira u izgradnju tri ili četiri velika vrtića u Beogradu, gde bi bilo smešteno više od 150 mališana. Samo jedan ovakav vrtić u vrednosti od 169 miliona dinara najavio je lično i bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Logično, ukoliko se planiraju manji vrtići, moguće je napraviti i dvocifren broj ustanova za najmlađe stanovnike. Mogli smo i da investiramo u nove škole, razvoj ili obrazovanje…

Kazne i zbog toplovoda

Popovićeva napominje da se plaćanje penala potpuno uklapa u ambijent u kojem godinama živimo, gde, prema njenim rečima, „Marijan Rističević sedi u parlamentu i gde je Milorad Grčić bio prvi čovek EPS-a“.

„Ova poruka se potpuno uklapa u istu razglednicu. Neće biti odskakanja na toj razglednici o našoj zemlji i nažalost samo će nas zakopavati sve dublje i dublje“, zaključuje Popovićeva.

Samo za projekat izgradnje toplovoda „Obrenovac – Novi Beograd“, za koji se Srbija zadužila u kineskoj Eksport-import banci 164,6 miliona evra, dugujemo na ime penala, u ovom trenutku, blizu dva miliona evra, jer novac iz odobrenog kredita nije iskorišćen, pošto izgradnja ovog cevovoda još nije ni počela, o čemu je pisala „Nova“. Svakoga dana taj dug se uvećava za po 2.000 evra.

Izvor: Nova.rs