5.7 C
Belgrade
4. Decembra 2022.
Srbija

BJELOGRLIĆ RAZBIO VUČIĆA: Ovom porukom najavio veliku stvar, OD OVOGA DRHTI VRH

Svojevremeno smo Božidaru Đeliću predložili da uvede poreske olakšice za ulaganje u umetnost. A on reče – pa čekajte, to je mogućnost za pranje para! Zato niko i ne ulaže u filmove, a pare se i dalje peru preko Кipra – kaže za NIN Dragan Bjelogrlić, proslavljenji glumac i reditelj.

Dok radi na trećoj sezoni Senki nad Balkanom, koja obuhvata period do početka Drugog svetskog rata, Dragan Bjelogrlić, glumac, reditelj, scenarista i producent kaže da bi – da ima vremena i da može samo time da se bavi – Senke mogle da traju do danas i da bi današnje bile – baš mračne. Govoreći o budućnosti filmske industrije, rekao je da zbog veza kriminala, korupcije i politike, Balkan generalno doživljava kao Južnu Ameriku, kao Meksiko u Evropi.

– To je žanr u kome bi naša kinematografija mogla da se kreće, a nažalost i u životu se krećemo u tom trouglu – tvrdi Bjelogrlić.

Osećaš li se među privrednicima kao svoj na svome? Da li posle uloge u seriji Tajkun bolje razumeš srpske biznismene?

– Reč tajkun je 90-ih označavala kontroverznog biznismena koji je brzo i lako došao do velikog kapitala. Sada se ta reč odomaćila, a i to dosta govori o našem poimanju biznisa. Tada je to bilo nenormalno, sada je normalno. Danas ih ima dosta, a ja sam možda bio jedan od retkih omiljenih tajkuna u Srbiji.

Sedma umetnost jedina je od svih koja je umetnost uspela da spoji sa biznisom. Ali, kako napraviti dobar film, a pritom ne izgubiti pare?

– U Holivudu je film čist biznis, jedna od najrazvijenijih grana američke industrije, do pojave IT, uz oružje, najvažniji izvozni proizvod. Tamo je sve postavljeno na biznis modelu, dok je u većini evropskih zemalja film kombinacija biznisa i subvencija i zato postoje fondovi koji filmove podržavaju na različite načine. Taj model je prihvaćen i kod nas, samo što mi imamo jedan, državni fond, a kad je država autokratska, situacija za filmadžije je vrlo nezgodna, jer nisu važni samo kvalitet, scenario, perspektiva i potencijali, neki drugi kriterijumi se postavljaju kao primarni. To je problem filma u Srbiji. Holandija, zemlja slične veličine, ima sedam-osam svojih fondova, a na raspolaganju su im i regionalni i evropski. Članicama EU evropski fondovi su dostupniji nego nama. I svi gledaju da sve veći deo troškova pokriju subvencijama. Danas je gotovo nemoguće u Srbiji finansirati film 100 odsto sopstvenim novcem, to jednostavno ne može nikako da se isplati.

Pretpostavljam da je i za film neophodna neka vrsta biznis plana. Кako proceniti da neki projekat ne završi u minusu?

– Film je spoj biznisa i umetnosti. Možete da napravite odličan biznis plan, da imate dobar scenario, odličnu glumačku ekipu, distributera… I na kraju ispadne da film nije dobar. Dešava se. Кao što i film sa malim budžetom može da se probije na velika tržišta i da na svaki uloženi dolar zaradi 10. Zato je filmski biznis uzbudljiv ljudima koji imaju novca. Umetnost je inspirativna, a tu je i glamur koji prati festivale, premijere, prijeme… Rizik jeste veliki, ali ako vam se posreći, možete zaraditi više nego u nekom „običnom“ poslu – zaključio je Bjelogrlić.

Izvor: Nova.rs

Pročitajte

SRAMAN NAPAD VUČIĆA NA RUSIJU: Putina izvređao kao niko do sad, SADA MU SLEDI OSVETA

Urednik

POBUNA SRPSKIH SELJAKA: Andrej Vučić nam otima zemlju– krećemo u borbu za odbranu zemlje protiv braće Vučić!

Urednik

SKANDAL: Morao platiti doktoru da ženu bezbedno porodi i da dete bude bezbedno, SRBIJA ŠOKIRANA SCENOM

Urednik