Rat koji je Rusija pokrenula u Ukajini nema posledice samo po istok, već se njegovi efekti itekako osećaju i na Zapadu. Kako su Ruskoj Federaciji uvedene sankcije, Evropa je krenula da traži energente na drugim adresama, a među njima su najpopularnije Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Tako su se brojni evropski lideri uputili upravo na Bliski istok, a planove pokušava da im poremeti niko drugi do Vladimir Putin.
Vučić u napetoj trci
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se nedavno sa ministrom spoljnih poslova Saudijske Arabije, princom Fejsalom bin Farhan al-Saudom, sa kojim je razgovarao o saradnji u oblasti odbrane, vojne industrije, energetike, a posebno u sferi obnovljivih izvora energije.
Sagovornici su se saglasili da postoje brojni neiskorišćeni potencijali za razvoj partnerstva u oblasti poljoprivrede, turizma, građevinarstva, IT sektora i energetike, kao i u sferi obnovljivih izvora energije i ocenili da bi trebalo dodatno ojačati i unaprediti saradnju u oblastima vojno-ekonomske, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Pored produbljivanja veza sa Saudijskom Arabijom, Vučić je imao sastanak i sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Ale Al Nahjanom koji je boravio u jednodnevnoj poseti Srbiji.
Slučajno ili ne, Al Nahjan se nakon Srbije uputio u Rusiju, na razgovor sa Vladimirom Puinom.
Nije Vučić jedini koji pokušava da oformi nove i poboljša stare veze sa Bliskim istokom, a cilj je svima jedinstven – energenti, energenti, energenti.
Šolc, Bajden i Velika Britanija
Među prvima je u posetu Saudijskoj Arabiji otputovao Olaf Šolc, kancelar Nemačke, koja je jedna od evropskih zemalja koja najviše zavisi od ruskih energenata.
Iz Rusije više ne teče gas, jer Nemačka, kao i većina zapadnih zemalja podržava Ukrajinu u odbrani od ruskog napada. Rezultat toga je da Nemačkoj preti velika recesija.
Upravo zato je kancelar otputovao na Bliski istok, gde je razgovarao s partnerima koji imaju ono što je Nemačkoj hitno potrebno – energente.
Problem je u tome što ove zemlje baštine ono što Nemačka u praksi prezire, a to je kršenje ljudskih prava. Ispostaviće se da je strah od hladne zime jači od sumnji prema Saudijskoj Arabiji, pa je tako Šolc uradio ono čega se Angela Merkel godinama gnušala – oformio savez sa ovom zemljom.
Izuzetak nije ni američki predsednik Džozef Bajden, koji je boravio u višednevnoj poseti Saudijskoj Arabiji. Njega je dočekao mladi prestolonaslednik Mohamed bin Salman (36), de fakto vladar kraljevstva. Bio je to njihov prvi susret, ali je Bela kuća saopštila da je poseta prošla u pozitivnom tonu.
Sve u svemu, predsednik SAD je novinarima rekao da je sveo pozitivan bilans svojih prvih razgovora u Saudijskoj Arabiji, a ostvaren je značajan napredak po pitanju sigurnosti i ekonomskih pitanja.
Isto je učinila i Velika Britanija, koja je, kako se sada ispostavilo, u potragu za energentima poslala jednog od sekretara vlade Kvasija Kvartenga.
Susret koji preti da poremeti planove
U trenucima kada su svetski lideri odlučili da oproste „nestašluke“ saudijskom prestolonasledniku, a od skora i premijeru Mohamedu bin Salmanu, ovaj vladar učinio je nešto neočekivano – sastao se najomrženijim vladarom na svetu, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako na prvi pogled ovo može delovati kao bezazlena stvar, ali se u srži krije problem koji preti da parališe Evropsku uniju.
Ali, nisu samo sličnosti ono što vezuje Putina i Salmana – njih dvojica dele i zajedničke interese. Naime, njihove zemlje će verovatno nastojati da podignu cene nafte smanjenjem globalne ponude za jedan do dva miliona barela dnevno.
Takav potez bi itekako uticao na čitav svet, pogotovo sada kada se približava hladna zima, na koju nas često upozoravaju.
Još jedan znak produbljivanja veze između Putina i Salmana je to što su saudijske diplomate obezbedile oslobađanje međunarodnih zatvorenika, uključujući petoro Britanaca, zarobljenih tokom borbi u Ukrajini.
Ovo je zapravo, po mišljenju analitičara, bio ustupak Putina princu koji mu je omogućio da na trenutak zablista na svetskoj sceni.
Uz to, „prećutna podrška“ postaje očigledna i ako se u obzir uzme to da Saudijska Arabija za ovih skoro osam meseci Putinove invazije na Ukrajinu nije osudila rat, niti je Rusija ikada osudila na invaziju Saudijske Arabije na Jemen koja se dešava tokom poslednjih pet godina.
Šta više, u proteklom periodu bilo je više naznaka da se zapravo saudijski princ ugleda na Putinove poteze.
O tome svedoči i događaj iz 2016. godine, kada je saudijski prestolonaslednik bio na poziciji zamenika ministra odbrane. Naime, Bin Salman je tada pozvao britanske diplomate i tokom čitavog sastanka ih zapitkivao o strategijama Putina.
Zbog toga su britanski obaveštajci nakon sastanka komentarisali kako je više nego očigledno da je Putin njegov idol.
Izvor: Srpskainfo.com