5.7 C
Belgrade
5. Decembra 2022.
Politika

ĐILAS I VUČIĆ URADILI OVO: Sada zajedno rade ovo, EVO ŠTA SU FORMIRALI I KO JE GLAVNI

I pre nego što su objavljeni zvanični rezultati izbora pale su maske s lica dva najistaknutija političara u Srbiji. Aleksandar Vučić i Dragan Đilas okončali su period tajne saradnje i počeli javnu kolaboraciju. Američki ambasador Kristofer Hil posredovao je u pregovorima o podeli političkog plena, a Dragan Šolak u trgovini javnim resursima i privatnom imovinom. Dogovoreno je da Vučić dobije legitimitet za sledeći mandat na vlasti i aboliciju za sav dosadašnji kriminal, plus SBB. Đilas se nada dozvoli za miran izlazak iz politike i proviziji prilikom prodaje najvećeg provajdera. Šolak će dobiti nacionalnu frekvenciju za N1 ili Nova S. Hil će preuzeti potpunu kontrolu nad režimom. U takvim okolnostima građani Srbije ne moraju da se brinu za budućnost, nemaju je.

Predrag Popović

Zlo nikad ne ide samo. Gde je Aleksandar Vučić, tu je Dragan Đilas. Zajednički posao na uništenju Srbije počeli su 2004, uspešno razvili 2008, a sada ga privode kraju. Kroz to vreme oni su postali milijarderi i gospodari najsiromašnijeg naroda u Evropi, opljačkanog i poniženog.

Poslednje četiri godine Vućić i Đilas igraju kečersku predstavu u kojoj se oni, kao, žestoko obračunavaju, a građani navijaju i nadaju se da će ih jedan od njih, bilo koji, spasiti od propasti. Lakoverni, korumpirani, ucenjeni i uplašeni deo Srbije nade je polagao u Vučića. Normalni ljudi, kod kojih je nada bila jača od inteligencije i iskustva, očekivali su da Đilas ispuni obećanje i pomogne u oslobađanju Srbije od naprednjačke okupacije. Đilas je te nade podgrevao osnovnom parolom svoje Stranke slobode i pravde – “Imamo plan za dan posle”. Malo ko je pretpostavio da taj plan predviđa političku i poslovnu saradnju s Vučićem.

Dan posle predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, dok se još nisu znali konačni rezultati, u američkoj ambasadi je dogovorena nova raspodela uloga na političkoj sceni. Opet je najbolje prošao najgori akter aktuelne srpske drame s elementima horora. Aleksandar Vučić je dobio novi petogodišnji vladarski mandat i obećanje da će biti oslobođen odgovornosti za sve kriminalne i korupcionaške afere, kojima je opljačkao državu i narod. U istom paketu, Vučić je dobio zadatak da bez odlaganja obavi sve prljave poslove, koji će naneti trajnu štetu Srbiji: da uvede sankcije Rusiji, obori Milorada Dodika s vlasti u Republici Srpskoj i omogući unitarizaciju Bosne i Hercegovine, i, naposletku, da potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom, koji bi lažnoj albanskoj državi otvorili vrata u Ujedinjenim nacijama.

Vučić je odmah pristupio izvršenju zadataka. Prema njegovim procenama, najlakši deo posla predstavlja sporazum sa Kosovom. Javnost je već pripremljena za taj čin, dovoljno je samo da se izabere pogodan trenutak posle konstituisanja sledeće vlade, pa da se Srbija, kako Vučić govori, “reši kosovskog tereta”.

Obaranje Dodika i gušenje Republike Srpske neće ići tako lako. Udarom na RS, Vučić će ostati bez podrške dobrog dela svojih glasača koji su poreklom s tih prostora. Osim toga, neće biti lako razmrsiti poslovne odnose s Dodikom i njegovim tajkunima. Ipak, Vučić je već pokazao spremnost da postupa u skladu s potezima Kristijana Šmita, Visokog predstavnika u BiH. Šmit je pre nekoliko dana suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini u RS, koji je ocenio kao Dodikov pokušaj da blokira rad institucija BiH i vrati nadležnosti srpskom entitetu. Vučić je, posle sastanka sa Šmitom, istakao da “nije saglasan” s odlukom o susprenziji spornog zakona, ali i da je “očuvanje mira u Bosni i Hercegovini od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana”. Procesom uništenja Dodika i Republike Srpske upravlja nelegalno postavljeni Visoki predstavnik Šmit, tako da se Vučićeve obaveze svode samo na pružanje političke podrške.

Uporedo sa izvršavanjem zadataka oko Kosova i Republike Srpske, Vučić mora da odigra politički ruski rulet. Mora da uvede sankcije Rusiji, kojima će svrstati Srbiju na jednu od zaraćenih strana u Ukrajini. Vučić je svestan da 80 odsto građana Srbije, a 100 odsto naprednjaka, podržava Rusiju. U takvim okolnostima, Vučić ima samo dva načina da olakša i opravda prelazak na stranu Amerike, Evropske unije i NATO saveza.

Prvi način obuhvata medijsku pripremu javnosti kroz zastrašivanje. “Svakodnevno nam prete da će, ako ne budemo uveli sankcije Rusiji, oni uvesti sankcije nama, a onda možemo da zatvorimo fabrike, nećemo imati para za plate i penzije”, rekao je Vučić pre neki dan na Pinku. S tom mantrom, koju vrte svi režimski mediji, Vučić zastrašuje građane i stvara uverenje da ne postoji mogućnost izbora. Naprosto, koliko god to Srbiji bilo neprijatno i teško, mora da uvede sankcije Rusiji kako bi se spasila od totalne propasti. Vučić to ne može da izgura sam, potrebna mu je pomoć prijatelja.

Kad je Vučiću teško, tu je Đilas. Njihov pakt protiv Srbije obnovljen je u američkoj ambasadi, gde je i nastao pre skoro dve decenije.

Ambasador Entoni Godfri i specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar celu prošlu godinu su potrošili na stvaranje uslova za resetovanje srpske političke scene. Uspeli su da prinude Đilasa, Vuka Jeremića i Zorana Lutovca da odustanu od bojkota izbora, kojim bi osporili legitimitet Vučićevoj vladavini. Posle Godfrijevih grubih radova, ornamente na postizbornoj političkoj sceni Srbije nacrtao je njegov naslednik Kristofer Hil. Novi ambasador je održao seriju odvojenih i dva zajednička sastanka s Vučićem i Đilasom. Dogovor o kolaboraciji je postignut u načelu, a biće primenjen kad se utvrde pojedinosti.

U vrhu Stranke slobode i pravde tvrde da je Đilas odbio Hilovu ponudu da uđe u vladu, pa čak i mesto premijera. Međutim, prihvatio je da podrži Vučićev zaokret protiv Rusije, kao i ostale “neprijatne odluke”.

Za početak, Đilas je, dva dana posle izbora, potvrdio legitimitet novog Vučićevog predsedničkog mandata i vlasti na republičkom nivou. Pozivom na razgovor, koji je adresirao na “predsednika svih građana”, Đilas je najavio ritualno političko samoubistvo, koje je izvršio odlaskom u Predsedništvo, Vučiću na kanabe. Jednim postupkom uspeo je da Vučića promoviše u legalno izabranog vladara i, s druge strane, da razbije opozicioni blok na čijem čelu se nalazio.

Niko normalan nije prihvatio ponuđena objašnjenja da je razgovor s Vučićem potreban zbog smanjenja tenzija i rešenja problema oko konstituisanja nove gradske vlasti u Beogradu. Đilasov alibi prihvatili su samo Vučić, Željko Mitrović i drugi naprednjački prevaranti.

Đilasovi dojučerašnji partneri iz Ujedinjene Srbije nisu pristali na te besmislice. Jeremić, Lutovac, pa i opozicionari iz zeleno-leve koalicije “Moramo” optužili su Đilasa za izdaju. Saradnju s Vučićem kritikovao je i Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda Vladeta Janković. Đilasov kandidat za predsednika Srbije general Zdravko Ponoš je ukazao na pozadinu te igre: “Da se ne lažemo, Vučić nema nikakav problem da napravi vlast u Beogradu. Sasvim sigurno, Vučić ne pristaje da sada razgovara sa opozicijom zbog njene snage, pogotovo u Beogradu.”

Baš tako, Vučić ima mnogo ozbiljnije političke i poslovne razloge za razgovore sa opozicijom, odnosno makar sa Đilasom. Samo na takav način može da produži boravak na vlasti i da, što mu je još važnije, dobije dozvolu za bezbedan izlazak iz politike, bez kazne za izvršene zločine. Vučić ne razbija glavu političkom kombinatorikom. O tome da li će praviti vladajuću koaliciju s Ivicom Dačićem ili Draganom Đilasom ne odlučuje on, a ni oni, nego ambasador Hil. Vučiću je svejedno, zato je već počeo da pravi prostor za saradnju sa Đilasom.

Još u izbornoj noći, dok se hvalio istorijskom pobedom kakvu nije ostvario čak ni Slobodan Milošević, a i dugim stažom na vlasti, kakav je imao samo Nikola Pašić, Vučić je Đilasu pružio ruku pomirenja. Đilas je naprasno postao “gospodin”, a ne lopov, tajkun, kriminalac koji je opljačkao 619 miliona, izdajnik koji tvrdi da su Srbi genocidan narod i da Kosovo pripada Albancima.

U retoričkom zanosu, Vučić se čudio što ranije nije došlo do takvih ponuda za razgovor, za koje se on, demokratičan i tolerantan, oduvek zalagao. Te laži, kojima je Vučić ponižavao i svoje i opozicione glasače, odmah su ozvaničene u nastupima režimskih politikanata.

Željko Mitrović je najenergičnije pristupio pranju Đilasa od blata kojim ga je godinama lično prljao.

– Možda je došlo vreme i možda su se stekli uslovi za formiranje ambijenta smanjenih političkih i socijalnih napetosti. Sada više nije važno ko koga voli ili ne voli, svi mediji imaju obavezu da tretiraju sve parlamentarne grupe. Što se tiče “Dragog Đikija”, on je posle ovih izbora politička realnost koja se mora uvažiti, a to da li se njegova politička organizacija zove “Jedan od 619 miliona” ili drugačije, to stvarno više nije pitanje za medije – rekao je Mitrović u intervjuu za Danas, da bi na Tviteru dodatno demantovao ono što je godinama govorio o Đilasu:”Ko je rekao da je Đilas ukrao 619 miliona evra? Toliko su prihodovale njegove kompanije dok je bio politički funkcioner!”

Mitrović je bezbroj puta opisivao kako su prihodovale Đilasove firme. U otvorenim pismima upozoravao je “palanačku varalicu” Đilasa da Srbija nije njegova samoposluga u kojoj može da uzima šta hoće i koliko hoće. U svakom obraćanju Mitrović je vređao Đilasa, usput osporavajući njegov status opozicionara. Jednom prilikom, Mitrović je opisao kako je svoju mamu obavestio da Đilas “i nije baš pravi opozicionar”.

– Šokantno je što Đilas očekuje od vlasti i države da mu naprave partiju, izborni rezultat i obezbede zaradu bar onoliku kao onomad u onim lopovskim vremenima, i naravno da se ne pominje lemanje žene, privatni računi po belom svetu, imovinsko stranje, marketinške sekunde i reketiranje medija i sopstvene partije. Ne bi ni pisao sve ovo da me jutros nije probudila keva, koja ima 80 godina, i koja mi je saopštila da će se i ona kandidovati na izborima, jer, kako reče, ako Đilas traži dve nacionalne frekvencije, upravljanje RTS-om, podršku svih ostalih medija, pare u neograničenim količinama, na svaki sat po gajbu piva i svakodnevnu masažu stopala, onda, kaže moja stara majka: “Sine, ja ću na izbore i bez toga, jer sam sigurna da i ja znam ono zbog čega Đilas objašnjava da je mnogo pametan i da je tako zaradio bogatstvo”. Zatekla me keva nespremnog, pa joj rekoh kratko: “Pusti me, kevo, Đilasa, on i nije baš prava opozicija” – napisao je Mitrović 2019, da bi, dve godine kasnije, kako bi dokazao da se ne plaši tog “političkog gorostasa izraslog na lopovluku”, poslao ličnu poruku: “Vidi, bitango jedna lopovska, meni celog života prete mnogo ozbiljniji Mamoni od tebe i tebi sličnih. Lično bih te pitao, pred kamerama i milionskim auditorijumom, koji bezočno svakodnevno varaš i lažeš, za ovo opoziciono glumatanje i tajni politički dil koji imaš, jer ti znaš da ja znam.”

Sad je cela Srbija videla da, kao što je Mitrović rekao kevi Milki, “Đilas i nije baš prava opozicija” i da ima “tajni politički dil” s Vučićem. Tačnije, ima dva dila, politički i poslovni. Politički je već odradio. Dao je legitimitet Vučićevoj diktaturi, razbio opoziciju, a građanima oduzeo nadu u mogućnost promena.

Otkad se, 2017, vratio na političku scenu, Đilas je optuživao Vučića i naprednjački režim za najteže kriminalne i korupcionaške afere. Đilas i njegovi saradnici iz vrha Stranke slobode i pravde pozivali su bratiju na odgovornost zbog pranja novca kroz projekat “Beograd na vodi”, ugrađivanje u sporne poslove oko izgradnje spalionice u Vinči, trostruko skupljeg metroa u Beogradu, prodaji PKB-a, pljačkanju “Krušika”, zbog najveće evropske plantaže marihuane “Jovanjica”, otvaranja rudnika litijuma Rio Tinto, kineskih trovačnica u Smederevu, Boru i Zrenjaninu, prekomernog zaduživanja kod kineskih i ostalih banaka i fondova, pljačke budžeta u vreme pandemije korona virusa, prodaje provajdera “Kopernikus” državnoj kompaniji “Telekom Srbija”, pa i za nezakonito rušenje u Savamali, zaštitu odgovornih za nesreće sa fatalnim ishodima u Surčinu i Doljevcu, pa i za prikrivanje istine o smrti Vladimira Cvijana ili pedofilskoj bunga-bunga aferi Dragana Markovića Palme. Đilas je optuživao Vučića za saradnju s mafijačkim klanovima Zvonka Veselinovića i Veljka Belivuka, a ukazivao je i na sporne poslove diktatorovih kumova Nikole Petrovića, Slaviše Kokeze, Nebojše Stefanovića i drugih, među kojima je i Željko Mitrović, za koga je Đilas tvrdio da duguje državi 25 miliona evra neplaćenog poreza. Od izbora do izbora, Đilas je ponavljao tvrdnje da Vučić ucenjuje i podmićuje birače, organizuje krađu glasova i falsifikuje rezultate.

Na kraju, sve to nije bitno. Za Đilasa, Vučić je “predsednik svih građana”. Sve mu je oprošteno zarad “smanjenja tenzija”. Zaista, više ne postoje tenzije za njih dvojicu. Vučić više nije dikator i šef mafije, a “gospodin Đilas” nije ukrao 619 miliona evra od građana, već su toliko prihodovale njegove firme.

Ne čudi što “smanjenje tenzija” podržavaju politikanti iz naprednjačkog kartela i njihova medijska mašinerija. Oni samo izvršavaju naloge svog šefa, ne zamaraju se istinom, pravdom, moralom i sličnim trivijalnostima. U mnogo težoj poziciji su Đilasovi ortaci iz opozicionog bloka i pratećih medija. Većina ćuti, ne može da nađe alibi koji bi bio bar donekle prihvatljiv zdravom razumu. Neki se zadovoljavaju opravdavanjem Đilasovog odlaska kod Vučića činjenicom da je to uradio javno, tobože s dobrim namerama. Retki se upuštaju u logičke avanture, koje su bliže pornografiji nego političkoj analizi. Zloupotrebom umetničke mašte, Marko Vidojković je pokušao da Đilasa abolira od odgovornosti za izdaju opozicije i normalnih građana Srbije.

– Više puta sam najavljivao da ćemo se naći u paradoksalnoj situaciji da podržimo onoga koji nam radi o glavi. Sad, kad smo se našli u toj situaciji, nemam sumnje: neću odmagati Vučiću da Srbiju okrene ka zapadu. Neću mu ni pomagati, neću ni plakati nad njegovim mukama, ali ću, kao protivnik autokratskih čudovišta poput Rusije i Kine, biti pragmatičan. Neću pridikovati Đilasu ako bude jedan od Vučićevih pomagača u ovom poslu. Imate puno pravo da do kraja insistirate na potpunom uništenju Vučića i njegovog klana. Imate puno pravo da svakoga iz opozicije ko mu pruži podršku na njegovom “evropskom putu” proglasite za izdajnika. Treba da budete svesni da smo narod na ivici istrebljenja i da, osim država kojima smo okruženi, a koje nisu u EU, praktično nemamo više nikoga. Nikada se ni na koga nisam ljutio. Ni na Vučića. Zauvek ću ga smatrati najgorim zlom koje nas je zadesilo. To što smo se (možda nije sve gotovo) našli u paradoksalnoj situaciji da nas najgori među nama vodi u Evropu, ne znači da treba da mu aplaudiramo, ali ne znači ni da treba sebi da istesterišemo noge bezuspešno isterujući pravdu. To je život. To je politika. Uvek pojedeš govno – napisao je Vidojković ono što Đilas misli.

Kao i zaključak – uvek pojedeš govno – svi dokazi neophodnosti saradnje Vučića i Đilasa zasnivaju se na istim otpadnim materijama. Ko ne podrži Đilasa u podržavanju Vučića, taj sebi seče noge, jer ne shvata da će ga Vučić, iako je zlikovac, uvesti u Evropsku uniju i sačuvati od istrebljenja, kao što je to već uradio u prošla dva meseca kad je glasanjem protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama pomogao da “izbegnemo bombardovanje”, kako tvrdi Vidojković. Takvim tezama ne može da uplaši ni Nenada Kulačina, ali mora da pokuša. Šta drugo? U nedostatku istine i logike, Đilasovi apostoli moraju da se služe onim čime raspolažu.

Uzalud se Đilasovi botovi na društvenim mrežama trude da izgrade mostove prema Vučiću, SNS-u i Pinku. Ne ide, malo ih je. Nestaće do sledećih izbora. Nestaće i Đilas.

Posle desetogodišnjeg provlačenja kroz blato naprednjačkih medija, Dragan Đilas je suviše kompromitovan, neupotrebljiv u borbi za slobodnu i pravednu Srbiju. U ovoj izbornoj kampanji Đilas je ponudio najbolje što je mogao. Obećavao je besplatno lečenje za sve građane, promenu fiskalnog sistema, koja bi omogućila ekspresan skok plata od 12 odsto, subvencije domaćim investitorima i poljoprivrednicima, reformu zdravstvenog i prosvetnog sistema, kao i prestanak zaduživanja. Bolje od toga ne može da se ponudi, a on i njegova koalicija dobili su samo 13 odsto glasova. Đilasov “mašinski mozak”, na koji je toliko ponosan, lako može da shvati da je to signal za odlazak u političku penziju.

Iako je očekivano, a na stranicama našeg Magazina i predlagano, da posle suočavanja s realnim stanjem mirno i dostojanstveno prizna da nije uspeo i da mu je vreme da se povuče s političke scene, Đilas je odlučio da to uradi totalnim samouništenjem. Što je najgore, još nije kraj destruktivnog procesa.

Đilas je čak i posle razgovora s Vučićem obećao da nikad i ni po koju cenu neće praviti vladu sa SNS-om. O tome će ipak konačnu reč dati ambasador Hil. Ako Hil odluči da oživi plan o “velikoj koaliciji”, koji je pre 15 godina skovao Miodrag Miki Rakić, Đilas će morati da ga prihvati. Možda ne odmah, nego tek posle probnog roka, koji će trajati, kako se sad spekuliše, do sledećeg marta, za kada su predviđeni novi, vanredni izbori u Beogradu. O Đilasovim šansama na tim izborima ne vredi ni govoriti. Nema ih.

Bez koalicionih partnera iz opozicije, bez glasača i perspektive, Đilasu je ostala samo nada da će Vučić ispuniti delove poslovnog dogovora u kome je posredovao Hil.

Magazin Tabloid je pre četiri meseca objavio informacije o tajnim pregovorima između Aleksandra Vučića i Dragana Šolaka o kupo-prodaji United Grupe. Po svemu sudeći, dogovor je postignut uz posredovanje Đilasa i Hila. Iako je nameravao da kupi celu United Grupu, u kojoj se nalaze najrazvijeniji internet provajder SBB, televizije N1, Nova S, Newsmax Adria i dnevni listovi Danas i Nova, Vučić će morati da se zadovolji manjim, ali značajnijim i unosnijim delom plena.

Za 2,4 milijarde evra kupiće SBB. Posao će obaviti preko posrednika, verovatno, kao što je najavljivano u našem Magazinu, preko kompanije “Yettel”, bivšeg “Telenora”. Rezervna varijanta podrazumeva da SBB pređe u vlasništvo “Telekoma”, kao što je to pre dve i po godine uradio “Kopernikus”. Osim novca, Šolak očekuje da jedna njegova televizija, N1 ili Nova S, dobije nacionalnu frekvenciju. Obe Šolakove televizije već su najavile učešće na konkursu, koji će uskoro biti otvoren. U tom poslu je ostavljen prostor za podelu 400 miliona evra provizije. Ne zna se koliko će pripasti kome od učesnika u pregovorima, ali sigurno će dobar deo završiti kod Đilasa. Zaslužio je. Da nije uključen u to, već bi na sva usta kritikovao Vučićevu kombinaciju sa Šolakom, koju će platiti građani.

Vučićev i Đilasov pakt protiv Srbije uskoro će zaživeti u praksi. Vučić će, svejedno da li sa Đilasom ili Dačićem, formirati vladu koja će uvesti sankcije Rusiji, ugurati Republiku Srpsku u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, i završiti posao oko priznanja nezavisnosti albanske republike Kosovo. Istovremeno, ta vlada će voditi Srbiju kroz haos, koji će izazvati inflacija, privredni kolaps, poskupljenja nafte i ostale robe. Kroz to vreme, vlast će morati da se obračuna s licima s američke crne liste, pre svih sa Zvonkom Veselinovićem. Pritom, tek treba da počne raspetljavanje u postupcima protiv Darka Šarića i Veljka Belivuka. I sve to pod komandom američkog ambasadora Kristofera Hila.

U najteža iskušenja Srbija ulazi bez vlasti i bez opozicije, samo s malom grupom pohlepnih milijardera, koji su spremni na sve samo da bi ostvarili ili zaštitili lične interese. Kao što je tačno da zlo nikad ne dolazi samo, tačno je i da u svakom zlu ima nešto dobro. U ovom slučaju, dobro je što su maske pale. Više niko ne može da prevari građane. Sad se vidi ko je s koje strane fronta. U borbi za goli opstanak, građani sada znaju da su prepušteni sami sebi. Sami moraju da se oslobode svih lažnih faraona i lažnih opozicionara.

Izvor: Magazin tabloid

Pročitajte

SNIMAK SUKOBA DAČIĆA I VUČIĆA: Sada je sve jasno, RAT IZMEĐU NJIH JE POČEO

Urednik

EVO KAKO VUČIĆ PRAVI HAOS: Ovim namerno izaziva velike nemire i haos, OVO ĆE BITI KATASTROFA

Urednik

Šta smo sve izgubili na Kosovu u poslednjih 10 godina zbog Vučića

Urednik