5.7 C
Belgrade
5. Decembra 2022.
Politika

EU PARLAMENTARAC UDARIO NA VUČIĆA: Ako Vučić ne uradi ovo, ZBOG NJEGA ĆEMO ZAMRZNUTI NOVČANU POMOĆ SRBIJI

Poslanik Evropskog parlamenta iz grupe “Obnoviti Evropu”, Klemen Grošelj, rekao je za Nova.rs da on i njegove kolege očekuju od Srbije da se usaglasi sa EU i konkretnije osudi napad Rusije na Ukrajinu. Prema njegovim rečima, ukoliko je vlastima u Beogradu važnija veza sa Putinom, onda bi to trebalo otvoreno i da kažu i da u tom slučaju reakcija EU morala da bude privremeno zamrzavanje pristupnih pregovora i finansijske pomoći našoj zemlji.

Poslanici Evropskog parlamenta iz grupacije „Obnoviti Evropu“ uputili su pismo šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju u kom upozoravaju na visok stepen autorkatije u Srbiji, probleme sa slobodom medija i govora, kao i na činjenicu da je vladavina prava u konstantno padu u našoj zemlji. Oni upozoravaju da je kulminacija svega odbijanje Srbije da se uskladi sa EU stavom o Rusiji i predlažu da se zbog toga privremeno zamrznu pristupni pregovori.

Pismo Borelju i Fon der Lajen potpisalo je devetoro poslanika iz grupacije „Obnovimo Evropu“ -Ilhan Kjučjuk, Petras Auštrevičijus, Malik Azmani, Hose Ramon Bauza, Nikola Ber, Bart Grutujs, Urmas Paet, Ramona Strugariu, kao i naš sagovornik Klemen Grošelj:

“Aktuelni sastav srpskog rukovodstva ukazuje na duboko nerazumevanje situacije u Evropi. To je neobično za jednu državu koja ima proklamovanu politiku članstva u EU, koja je u pregovorima i koja je otvorila nove klastere pre samo nekoliko nedelja”, navodi on na početku razgovora za naš portal.

Grošelj dodaje da su se 24. februara u EU dogodile duboke promene.

“Vidite da je ruska vojna agresija na Ukrajinu uticala na to da 2,5 miliona izbeglica stigne u EU. Čitavi gradovi i sela iz Ukrajine se ruše i nestaju s lica zemlje. Evropska unija je jedinstveno uvela sankcije Rusiji, koje su neviđene u istoriji i to po ceni negativnih posledica za naša društva i našu ekonomiju”, objašnjava Grošelj i dodaje da EU šalje na stotine miliona evra pomoći Ukrajini, kao i vojnu pomoć.

“Zbog toga kolege i ja iz Evropskog parlamenta očekujemo od zemalja, koje navode da im je strateški cilj da postanu deo EU, da iskažu najviši stepen solidarnosti sa nama u ovim sudbonosnim vremenima. Kao što je rekao belgijski predsednik vlade, 24. februar je naš 11. septembar (datum kad se, 2001. godine, dogodio teroristički napad na Svetski trgovinski centar u SAD). Zato sad reči nisu dovoljne, već očekujemo od vlade i rukovodstva Srbije da iznesu jasan stav – da li su uz EU ili imaju neku drugu spoljnopolitičku orijentaciju”, upozorava Grošelj.

“Srbiju niko ne ucenjuje”

Grošelj je odgovorio i na pitanje da li milis da njihov apel, odnosno pritisak iz EU, može da utiče na promenu spoljne politike Srbije, napominjući da nije reč o uceni upućenoj zvaničnom Beogradu.

“Kao što vidite i neutralne zemlje, poput Švedske, Finske, pa čak i Švajcarske, koja nije članica EU, imaju vrlo jasan stav vezano za Putinovu agresiju i uvele su sankcije kao da su deo naše zajednice. Srbija ima svu slobodu oko toga kakvu će spoljnu politiku da vodi, nema nikakvih ucena ili utimatuma s naše strane. Međutim, ako zemlja, koja pregovara za članstvo u EU nije u stanju da sledi naše zajedničke vrednosti i temeljne politike u ovim sudbonosnim vremenima, onda se sa naše strane postavlja sasvim legitimno pitanje zašto pregovarati o članstvu, čemu sva finansijska pomoć ako zemlja kandidatkinja ne iskazuje dovoljan stepen solidarnosti”, upozorava on.

Grošelj je odgovorio i na to kakvu reakciju očekuje od Evropske komisije, ali se osvrnuo i na komentar da bi ovakva inicijativa mogla da produbi evroskeptizicam u Srbiji.

“Mi smo tražili od Komisije da još jednom pozove Srbiju i njeno rukovodstvo da se izjasne oko ovog pitanja. Naš apel je da se privrememo zamrznu pregovori o članstvu i pretpristupna finansijska pomoć, ukoliko su Srbiji važnije veze sa Putinom od pridruživanja EU. Svestan sam da to može prouzrokovati i čak poslužiti medijima, koje kontroliše vladajuća stranka u Srbiji, za podsticanje evroskepticizma. Ipak, vreme malih političkih igara je prošlo i sve je u senci događaja u Ukrajini. Znam da je Srbija podržala rezoluciju Generalne skupštine UN, ali to je uradilo i još 141 zemlja, od kojih većina nema status kandidata za članstvo u EU. Zato mi očekujemo od Srbije veći stepen solidarnosti”, zaključuje Grošelj.

Nisam protiv proširenja EU na Zapadni Balkan

Naš sagovornik ističe da je oduvek bio zagovornik za proširenje EU na Zapadni Balkan, ali da smatra da proces proširenja ne može biti baziran samo na finansijskim i drugim materijalnim benefitima.

“Ono mora da se bazira na vladavini prava, kao što istakao i Evropski sud pravde u slučaju Mađarske i Poljske, kojima je pristupnost evropskih fondova uslovljen vladavinom prava. EU je bazirana na zajedničkim vrednostima i na Srbiji je da konkretno i nedvosmisleno odluči da li želi da bude deo EU, unije naprednog, modernog i otvorenog društva ili želi da bude deo kluba 5 zemalja koje su glasale protiv rezolucije u GS UN. Smatram da je odbar veoma jednostavan, ali da tu odluku mora da donese rukovodstvo Srbije, ali i i srpsko društvo”, smatra Grošelj.

Izvor: nova.rs

Pročitajte

GOTOV JE: Vučić u žestokom sukobu sa službom! Neće mu oprostiti

Urednik

EVO KAKVE SNIMKE IMAJU: Vučić kupuje slobodu od Amerikanaca za milijardu evra?!

Urednik

BRNABIĆ SAMO NA KRATKO PREMIJER: Evo ko i kada preuzima njeno mesto, OVO JE NAJVEĆE IZNENAĐENJE

Urednik