25 C
Belgrade
17. Maja 2022.
Politika

KAKAV SUKOB DODIKA I VUČIĆA: Ovo niko nije očekivao, OKRŠAJ KAKAV DUGO NIJE VIĐEN

Evropska unija želi unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Sjedinjene Američke države žele Republiku Srpsku bez ruskog uticaja. Ostvarenje tih ciljeva nije moguće dok je Milorad Dodik na vlasti. Za ovih 24 godine, koliko vlada Republikom Srpskom, neuspešno su ga obarali oni koji su ga doveli – Slobodan Milošević, Amerikanci i Nemci. Da bi opstao na vlasti, Dodik je menjao političke stavove i saveznike. Ostao je dosledan samo u kriminalu, koji skriva populističkim i nacionalističkim parolama. Kampanju za sledeće izbore Dodik je nedavno počeo u tom stilu, mitingom na kome je izjavio da Britanci hoće da ga ubiju ili kidnapuju ne bi li uništili Republiku Srpsku. Međutim, i on zna da mu najveća opasnost preti od Aleksandra Vučića, koji se aktivno uključio u proces dedodikizacije RS i unitarizacije BiH.

Predrag Popović

Kako shvata politiku, Milorad Dodik je otkrio 18. januara 1998. godine, kad je prvi put izabran za predsednika vlade Republike Srpske: “Na Balkanu je vlast pitanje života i smrti, biti il’ ne biti”. Od tada, na Balkanu se sve promenilo, osim Dodika. Dok je na vlasti, biće živ. A, mnogi svetski i regionalni centri moći rade na njegovom obaranju s vlasti.

U borbi za vlast, Dodik koristi sva sredstva. Podršku glasača osvaja tvrdim patriotskim parolama, kojima se predstavlja kao beskompromisni zaštitnik Republike Srpske. Da bi pojačao taj utisak, blokira rad federalnih institucija, odbija da nadležnosti iz oblasti finansija prepusti Sarajevu, najavljuje formiranje Vojske RS, pa čak i mogućnost otcepljenja RS od Bosne i Hercegovine. Takvim stavovima i izjavama Dodik opstaje na vlasti, a istovremeno iritira zapadne emisare i bošnjačke političare. Političke i privatne pritiske, kojima je izložen, Dodik upotrebljava kao dokaze da mu stranci rade o glavi baš zato što odlučno brani interese srpskog naroda.

Ulogu žrtve igra u svakoj predizbornoj kampanji. Pre pet godina, kad je stavljen na američku crnu listu, tvrdio je da je 40 agenata CIA ubačeno u RS kako bi ga likvidirali. Pre nekoliko dana, na mitingu u Banjaluci, otkrio je informacije o akciji britanskih SAS-ovaca, koji planiraju da upadnu na njegovo imanje u Laktašima i otmu ga. Osim njega, kaže, nameravaju da uzmu i odnesu njegov donji veš, cipele, odela i umetničke slike. Dodik kaže da je te podatke dobio od jedne “prijateljske službe”, ali nije objasnio šta će otmičarima njegove gaće i slike. Od logike i istine, važnije mu je da se predstavi kao požrtvovani borac za srpstvo. Za te potrebe koristi medije i državne institucije, pa i policiju, koja je postavila brojnu stražu, čak i oklopna vozila, oko Dodikove hacijende u Laktašima.

Nije lako uloviti Dodika. Stalno menja oblike i sadržaj svoje politike, kao i saradnike i saveznike. Od svakoga uzme sve što može, što mu je u ličnom interesu. Posle upotrebe, odbacuje i menja ideologije, političke opcije i ljude. Neopterećen principima i moralom, već tri decenije opstaje na političkoj sceni.

Kao mladi komunista, 1986. postao je predsednik izvršnog veća opštine Laktaši. Na prvim višestranačkim izborima u BiH osvojio je poslanički mandat na listi Saveza reformskih snaga Ante Markovića. U ratnom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske predvodio je opozicioni poslanički klub iz koga je 1996. nastao je Savez nezavisnih socijaldemokrata, čiji je predsednik i danas. Tri puta je biran za premijera, dva puta za predsednika Republike Srpske, a sada se član Predsedništva BiH.

Na vlast je došao u januaru 1998. Nije imao podršku glasača i narodnih poslanika, ali jeste Vašingtona i Beograda.

Kad je prekinuo saradnju sa Radovanom Karadžićem i njegovom Srpskom demokratskom strankom, Slobodan Milošević je pokušao da u Republici Srpskoj instalira satelitsku Socijalističku partiju. Uspeo je da formira partiju, ali ne i da za nju obezbedi podršku stranih fakora, koji su alternativu Karadžiću i SDS-u tražili u nekome ko se nije isticao ratnim huškanjem. Izbor je pao na Milorada Dodika. Nema veze što je ratni profiter, važno da nije ratni zločinac.

Na legendarnoj sednici Narodne skupštine RS, održanoj u Bijeljini, formirana je “prva američka vlada u kojoj niko nije govorio engleski”. Skupštinsku većinu obezbedili su Amerikanci, koji su NATO transporterom dovezli dvojicu poslanika iz Brčkog, da glasaju za Dodika.

Podrškom Dodiku, Milošević je opravdao status “faktora mira i stabilnosti na Balkanu”, kojim su ga kitili zapadni mediji i diplomate. Uostalom, Milošević i Dodik su do tada izgradili čvrst i topao drugarski odnos, pa i političko i poslovno partnerstvo. Dodik je dobio priliku da razvija regularni biznis preko drvne industrije “Igokea”, koju je privatizovao 1991, ali i neregularni šverc duvana, zbog koga je dobio nadimak Mile Ronhil. S druge strane, Dodik je Miloševiću dao podršku za sve političke avanture, uključujući i blokadu na Drini.

– Srbija je morala da uvede embargo sabraći, jer je bila pod pretnjom trećeg paketa sankcija, i to enormnih, koje bi značile njen kraj – tvrdio je Dodik još 1995, kad se videlo da će blokada na Drini dovesti do uništenja Krajine i ratnog poraza u Bosni.

Dok mu je Milošević bio potreban, Dodik ga je hvalio.

– Sa gospodinom Miloševićem imam korektne kontakte. Sve je korektno, nije bilo zahteva za činjenjem ovog ili onog. Miloševića je priznao ceo svet kao ključnu ličnost i nema razloga da se i Srbi u Republici Srpskoj ne ponašaju tako. Naši lični kontakti se svode samo na aktivnosti vezane za pribavljanje određenih informacija, činjenja nekih koraka, i to nije nikakav odnos važan za javnost, pogotovo ne čaršijsku – govorio je Dodik.

Korektni kontakti su prestali čim su Amerikanci prestali da Miloševića opisuju kao “faktor mira” i proglasili ga za “balkanskog kasapina”. Vlada Milorada Dodika je 1999. godine, u vreme NATO agresije, zvanično prekinula odnose sa SR Jugoslavijom i uvela blokadu s druge strane Drine.

– Prekid odnosa sa Beogradom nije personalni, nego konceptualni, za koji u Jugoslaviji nikada nije bilo razumevanja. Za rukovodstvo u Beogradu je normalno da rukovodstvo u RS bude poslušno prema naredbama i signalima. Njima je RS trebala samo da iz nje izvuku donatorsku pomoć Mi na to nismo mogli pristati. Milošević je definitivno prošlost kad je Republika Srpska u pitanju – objasnio je Dodik zaokret prema Miloševiću i Srbiji.

Istog časa Dodik je u Miloševićevim medijima proglašen za izdajnika srpstva, slugu američkih agresora, i, naravno, ovejanog kriminalca. Iz arhiva su izvučene optužbe za šverc drveta i duvana, pa i za upad u monetarni sistem SR Jugoslavije koji je izvršen plasiranjem falsifikovanih novčanica.

– To je neviđena farsa, kojoj se smeju i obični ljudi. Svakom je jasno da tih 500.000 maraka, kojima se vrednost brzo istopila na 30.000, ne mogu da ugroze monetarni sistem Srbije, čak i da je ta priča istinita. Kakva budala bi falsifikovala bezvredne dinare, koji se svaki dan štampaju na Topčideru. Ta idiotska laž je dokaz karaktera ljudi i tehnologije vlasti Miloševićevog režima – odgovorio je Dodik, usput odbacujući i optužbe za ratno profiterstvo i šverc: “Nikad ništa nisam krijumčario, samo sam se snalazio u uslovima sankcija, kao i mnogi drugi”.

Isti proces – od saradnje do neprijateljstva, od ljubavi do mržnje – Dodik je prošao i s mnogim drugim balkanskim i svetskim političarima. Kad je prvi put postao premijer, podržala ga je većina lidera u regionu, kako oni na vlasti, tako i njihovi opozicionari. U Beogradu su ga veselo dočekali predsednik Srbije Milan Milutinović i premijer Mirko Marjanović, ali i Zoran Đinđić. Podržavao ga je i savezni premijer Momir Bulatović, ali i gospodar Crne Gore Milo Đukanović.

Vremenom, Dodik je sa svima ušao u sukob. Sa svima, osim sa Đinđićem. S njim nije stigao, iako su povremeno sevale varnice. U avgustu 1999. uhapšen je general Momir Talić, načelnik Generalštaba Vojske RS i, što je još važnije, najbliži Dodikov saradnik i prijatelj. Talić je uhapšen na prevaru, kad je pozvan da govori na vojnom samitu u Austriji. Da bi javnosti dokazao da nije ni znao šta se sprema, a kamoli da je učestvovao u pripremi te nameštaljke, Dodik je privremeno zategao odnose s američkim diplomatama u BiH. Zatezanje je pojačao pet meseci kasnije, kad je, za Talićem, u Haški tribunal transportovana Biljana Plavšić, koja je najzaslužnija za Dodikov uspon na političkoj sceni RS. Problematizacija odnosa s Amerikancima izazvala je probleme u komunikaciji sa Đinđićem. Varnice su sevale i zbog Vojislava Koštunice, koga je Dodik dočekivao u Trebinju, gde ga je promovisao u “pravog i istinskog zastupnika interesa svih Srba”. Do sukoba nije došlo jer je i Đinđić kasnije zategao odnose sa stranim partnerima.

Dodikov uspon na vlast podržali su i Hrvati. Ivica Račan ga je dočekivao u Zagrebu i zahvaljivao na saradnji. Još više Dodiku su se obradovali muslimanski političari iz Sarajeva, od Ejupa Ganića i Sejfudina Tokića do Alije Izetbegovića.

– Konačno se na političkoj sceni, nakon sedam godina, pojavio jedan normalan Srbin – Milorad Dodik. Naravno, ima mnogo normalnih Srba među običnim narodom, ali u politici su bili vrlo retki – izjavio je Alija Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije i politički i ratni vođa Bošnjaka.

Izetbegović je pozdravljao Dodikove pozive Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i ostalim srpskim optuženicima da se predaju Haškom tribunalu, a naročito tvrdnje da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici.

– Za gospodina Radovana Karadžića i Republiku Srpsku bi bilo najbolje da krene i da učestvuje u sudskom postupku u Haškom tribunalu. Kako će se i šta desiti sa gospodinom Karadžićem, ja ne mogu da prognoziram. Zar čitav srpski narod, u Republici Srpskoj i Srbiji, treba da ispašta zato što se neki Ratko Mladić odlučio da neće da se preda. Ili Karadžić. I onda on kaže da voli srpski narod. Đavola voli! – rekao je Dodik tri meseca po dolasku na mesto predsednika vlade RS, a onda i dodao: “Ja znam savršeno dobro šta je bilo u Srebrenici. Bio je genocid u Srebrenici! To je presudio sud u Hagu i to je nesporna pravna činjenica.”

Isti Dodik nedavno je predložio zakon koji predviđa krivično kažnjavanje svakoga ko tvrdi da se u Srebrenici dogodio genocid, odnosno da je Republika Srpska genocidna tvorevina. Dodik ni danas ne veliča Karadžića i Mladića, ali naglašava da su značajno doprineli da Srbi imaju svoju državu Republiku Srpsku.

Transformaciju iz izdajnika srpstva u pravog Srbina Dodik dokazuje i optužbama protiv Alije Izetbegovića i njegovog naslednika Bakira. Dodik je tvrdio da je Alija Izetbegović tokom Drugog svetskog rata bio pripadnik zloglasne nacističke “Handžar divzije”.

– Postoji istorijska građa, ali i svedoci koji govore o tome da je Alija Izetbegović učestvovao u “Handžar dizviji”. Verovatno se pred kraj rata, kao i većina muslimana, kamuflirao i priključio partizanskim jedinicima. O tome je pisao i Njujork tajms. Sud je nedavno odbacio tužbu koju su protiv mene podneli Bakir Izetbegović i njegova porodica zbog tih izjava – rekao je Dodik.

Dodik tvrdi da je Bakir Izetbegović destabilizirajući faktor u regionu, da stvara ratnu atmosferu i da hoće da napadne Republiku Srpsku.

– Bakir Izetbegović je srpski naperijatelj broj jedan. On izaziva sukobe sa Srbima u RS, ali i sa Srbijom. On bi priznao Kosovo, ali to RS neće dozvoliti. Neka se ne zanosi. Ako je dosledan, kad poziva na priznanje Kosova, Bakir Izetbegović bi trebalo da prizna i nezavisnost Republike Srpske. Ovako, on bi trebalo da bude proglašen personom non grata u Srbiji. Opet drži lekcije o Sandžaku, daju glupe i nepotrebne izjave, koje najviše štete odnosima između Srba i Bošnjaka. Što se njega lično tiče, mi nikada ne bi bili u istoj državi s njim. Kad bi mogli, odvojili bi se za 24 sekunde – tvrdi Dodik.

Kad god proceni da ima lični interes, Dodik u roku od 24 sekunde promeni stavove, retoriku, saradnike i saveznike. To je obeležilo i njegov odnos s američkim diplomatama, koje su ga pre 24 godine dovele na vlast, a sad žele da ga obore.

Dodik je na funkciju premijera postavljen u januaru 1998, a već u februaru je primljen u Vašingtonu. U američkim medijima je tada predstavljan kao “čovek potrebne političke drskosti”, “razarač na političkoj sceni” i “paradigma političke hrabrosti”. O Dodiku su pevane ode kao nikad pre i posle ni o jednom političaru s prostora bivše SFRJ.

“Kad je Dodik ušao u sobu, Olbrajtova je osetila nešto nalik dašku svežeg vetra, izjavio je portparol Džejms Rubin. Rubin je Dodika opisao kao džentlmena, koji je, kako izgleda, čvrsto rešen da u Bosni uradi ono što je ispravno i sprovede Dejtonski sporazum. Olbrajtova u poslednjih nekoliko godina nije imala bolji i sadržajniji razgovor s nekim bosanskim Srbinom, dodao je Rubin” – objavila je agencija Asošijeted pres, a prenele su sve američke televizijske mreže. Džon Hogland, zvezda Vašington posta, pisao je o “plemenitoj misiji Milorada Dodika, čoveka tananih manira i umerene politike”.

Dodik je, od tada, potpuno promenio politički kurs, ali zadržao je “tanane manire”. U poslednjem razgovoru s Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom za Balkan američkog predsednika, džentlmenski mu je rekao da “mu se jebe za američke sankcije”. Da, upotrebio je vulgaran rečnik, ali bar nije pretukao Amerikanca.

Eskobar je, na sastanku krajem septembra prošle godine, upozorio Dodika da će pretnje otcepljenjem RS od BiH dovesti do ekonomske izolacije. Dodik je odgovorio da će otcepljenje biti rešenje koje će se samo nametnuti, jer BiH nije funkcionalna država.

– U Eskobarovom govoru je bilo pretećeg tona. Rekao mi je da su nove sankcije predviđene prema onima koji opstruišu politički, a i prema onima koji od toga imaju koristi od toga. Rekao sam mu da, ako nastavi da preti, nećemo razgovarati: “Jebe mi se za sankcije. To sam upoznao već. Deplasirano je meni pretiti sankcijama, kad mi ih je njegova zemlja već uvela. Ako hoćeš sa mnom razgovarati, nemoj mi pretiti.” Eskobar je rekao da to “nije pretnja, ovo je činjenica”. Odavno ja znam Eskobara, sigurno se i on promenio – prepričao je Dodik, a potom i pokazao stenogram razgovara sa Eskobarom.

Idila između Dodika i Amerikanaca definitivno je završena pre šest godina. Dodik je tada predložio da se u Republici Srpskoj održe dva referenduma. Jedan o “Danu Republike”, koji je ukinuo Ustavni sud BiH, a drugi o reformi pravosuđa.

– Referendum o “Danu Republike” je u funkciji oslikavanja mišljenja naroda o važnim pitanjima. To niko ne može da ignoriše, pa ni Ustavni sud BiH, pogotovo ne strane ambasade, pa taman one bile i američke. Videće se da će referendum u RS biti masovno podržan, uveren sam u to – rekao je Dodik.

Rekao i porekao. Posle serije pritisaka i podmićivanja, u čemu je učestvovala i Ketrin Ešton, tadašnja šefovica diplomatije Evropske unije, Dodik je predložio Narodnoj skupštini RS da povuče odluku o referendumu, jer su “za sada otklonjeni razlozi za njegovo održavanje”.

Nagodba nije zaustavila sukob. Naprotiv, u januaru 2017. godine Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministastva finansija SAD-a stavila je na crnu listu Milorada Dodika. Tom odlukom zabranjen mu je ulazak u Ameriku, zamrznuti su mu računi u američkim bankama i poslovanje s američkim kompanijama. Zvanično, kao razlog za sankcije navedeno je “kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i pretnje nacionalnoj bezbednosti i interesima SAD-a”. Nezvanično, Dodik je anatemisan zbog prepuštanja Republike Srpske ruskim uticajima.

– Rusija je izuzetno važna za ekonomski i politički status Republike Srpske u samoj BiH i poimanju drugih sa Zapada. Rusija ne okleva da na nivou Saveta bezbednosti UN-a uvek iznese relevantne informacije i ne dozvoljava da se percepcija Republike Srpske poremeti zbog laži nekih visokih predstavnika – rekao je Dodik posle jednog od osam održanih sastanaka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Ruski uticaj sprečava unitarizaciju Bosne i Hercegovine, bez čega nije moguće ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Američki stratezi su, da bi ostvarili taj cilj, prošle godine nametnuli nemačkog diplomatu Kristijana Šmita na poziciju visokog predstavnika UN-a u BiH. Rusija, iako garant Dejtonskog sporazuma, nije mogla da to spreči, pošto se o rešenju nije ni raspravljalo na Savetu bezbednosti. Šmita ne priznaju Rusija, Kina i Republika Srpska, ali priznaje Srbija.

Centri moći u Vašingotnu i Briselu su ušli u poslednju fazu obračuna s Dodikom. Uz političke pritiske, sprovode medijsku kampanju kojom pokušavaju da ga kriminalizuju. To ima isti smisao kao da dokazuju da je voda mokra. Svi u Republici Srpskoj i Srbiji znaju ko je Dodik i kako je stekao bogatstvo. Uzalud Tužilaštvo BiH pokrenulo više istraga o Dodikovim aferama.

Nekoliko postupaka se vodi po krivičnim prijavama za razne vrste zloupotreba službenog položaja, trgovine uticajem i nezakonitim poslovanjem. Već šest godina traje istraga u kojoj je Dodik osumnjičen za pranje novca prilikom kupovine vile na Dedinju. Dodik je, prema dostupnim podacima, 2007. godine, preko “Pavlović banke” prebacio 750.000 evra na račun beogradske “Komercijalne banke”, koja je bila vlasnik sporne vile.

Dodik je tada tvrdio da je podigao kredit za kupovinu objekta na Dedinju, ali ispostavilo se da je kredit dobio godinu dana po preuzimanju vlasništva. Dodiku je kredit odobrio Slobodan Pavlović, osnivač “Pavlović banke”, koji je nedavno poginuo u saobraćajnoj nesreći u Americi. “Pavlović banka” je promenila naziv u “Naša banka”, a među suvlasnicima se nalazi i Dodik.

– Nemam nikakvu dilemu da je Dodik zloupotrebio Pavlovića, koji je iz vlastitih sredstava kreditirao, davao rate za tu vilu. Dodik je pritisnuo Pavlovića i u svoj džep uzeo skoro dva miliona evra, koliko je vila koštala – tvrdi Duško Tomić, bivši advokat pokojnog Pavlovića.

U fazi prikupljanja informacija nalazi se još nekoliko istraga protiv Dodika. Zapadne diplomate i domaći opozicionari ne očekuju da će one dobiti sudski epilog dok je on na vlasti. Na kritiku da strogo kontroliše pravosuđe u RS kako bi sprečio rešavanje afera u koje je uključen, Dodik odgovara na sebi svojstven način, istinom koju malo ko sme da prizna.

– Da sam hteo da zaštitim vlastiti kriminal, otišao bih u američku ambasadu, potpisao sve što traže i bio bih najzaštićeniji – rekao je nedavno Dodik.

On zna da Amerikanci trguju s pravdom. Ko izvršava njihove političke naloge, zaštićen je od odgovornosti i za najteža krivična dela. Ko se suprotstavlja, rizikuje život. Dodik, zasad, odbija da potpiše sve što Amerikanci traže, ali nije isključeno da to uradi kad mu prigusti. Dok se to ne desi, igraće ulogu beskompromisnog zaštitnika Republike Srpske od domaćih i stranih neprijatelja.

Dodik je odavno navikao na borbu sa stranim, uglavnom vašingtonskim i briselskim neprijateljima. Stavili su ga na crnu listu, raskrinkavali kriminalne afere, optuživali za zaštitu ubica Davida Dragičevića, preko Draška Stanivukovića su uspeli da ga razvlaste u Banjaluci, ali još ga nisu oborili. Za to im je potreban Aleksandar Vučić.

Do juče, Vučić i Dodik su bili nerazdvojni, povezani diktatorskim apetitom, političkim populizmom, privatnim poslovima i porodičnim odnosima. Kao i sve prethodne Dodikove lukrativne ljubavi, ni ova nema srećan kraj. Vučić je, pored ostalih, prihvatio Eskobarov zahtev da do jeseni počisti Dodika s vlasti u RS. Ta vatra tek tinja, a kad bukne spržiće makar jednog diktatora, svejedno s koje strane Drine. Za Srbe, kao i ostale građane Srbije i Republike Srpske, bilo bi najbolje da obojica vladara odu u prošlost, gde im je i mesto.

Srednji prst

Razvlašćivanje Milorada Dodika počelo je smanjenjem uticaja na medije. Iako još ima kontrolu nad većinom medija u RS, Dodik je ostao bez podrške BN Televizije, koja je bila veoma značajna za njegovo održanje na vlasti, a odskora i za poraz na lokalnim izborima u nekoliko većih gradova i opština. Dodik je revolt prema medijskim kritičarima iskazao u svom stilu, prostački, da ga svi razumeju.

– Srednji prst, koji sam pokazao iz auta, dok sam prolazio ispred zgrade Tužilaštva BiH, nije upućen novinarskoj zajednici i svim novinarima. Video sam novinare i kamere BN TV, a ta kuća već godinama priča laži o meni i mojoj porodici. To je moj dugogodišnji odnos sa BN Televizijom – rekao je Dodik.

antrfile

“Despot” čuva despota

Milorad Dodik je nedavno izjavio da mu “Britanci spremaju scenario kakav je prošao Milovan Bjelica”. Načelnik Sokoca je kidnapovan 2004. godine. Dva meseca je držan u nekom kontejneru, na nepoznatoj lokaciji. Bjelica je tvrdio da su ga oteli američki vojnici u saradnji sa britanskim obaveštajcima, koji su pokušavali da iznude informacije o tome gde se skriva Radovan Karadžić.

U strahu da i njega ne kidnapuju, Dodik je pojačao mere bezbednosti. Porodično imanje u Laktašima čuva policijska jedinica, a na ulazu je parkirano oklopno vozilo “Despot”. Prolaz pored imanja nije obustavljen, ali zabranjeno je fotografisanje i zadržavanje.

Izvor: Magazin tabloid

Pročitajte

EU PARLAMENTARAC UDARIO NA VUČIĆA: Ako Vučić ne uradi ovo, ZBOG NJEGA ĆEMO ZAMRZNUTI NOVČANU POMOĆ SRBIJI

Urednik

TUČA U STRANCI ANDREJA VUČIĆA: Letele čaše, VELIKI SKANDAL – EVO ŠTA SE DESILO

Urednik

VELIKA KOLONA LJUDI UDARILA NA VUČIĆA: Policija nije uspela da spreči, POGLEDAJTE KAKAV SU HAOS NAPRAVILI (VIDEO)

Urednik