Na slavi Srpske napredne stranke, pored svih dobro poznatih lica, pojavio se i Siniša Vučinić, jedan od najmračnijih ljudi domaće političke scene u poslednjih 30 godina. Bivši radikal, koji se hvalisao potpirivanjem mržnje u vreme pre i posle smrti Zorana Đinđića, čovek koji je novinarima pretio smrću, naoružan upadao u redakcije – na proslavi u SNS stajao je odmah uz najpoznatije članove ove partije.
Na fotografijama sa slave uočava se da je oko samog vrha stranke na proslavi bio i Siniša Vučinić, bivši član Radikalne stranke, JUL-a, Srpske narodne obnove i Rojalističkog pokreta.
On je svojevremeno uhapšen u operaciji „Sablja“ zbog izjave da je Zoran Đinđić ratni zločinac, te da će ga narod kazniti zbog toga.
Međtim, ovo nije jedina mračna stavka u biografiji kontroverznog Vučinića.
Skandala u njegovoj političkoj karijeri je mnogo. Tako se ovaj bivši radikal devedesetih godina zalagao da se Jevrejima oduzme imovina, kao i da se oni proteraju iz Srbije, a u istom periodu su mu, pisala je Politika, smetali crnci u Beogradu. Javnost pamti i da je prebijao Rome po Zelenom vecu, pravdajući ovaj postupak time da „to nisu cigani već dileri“ i da je to bilo u cilju „odbrane nacionalnog interesa“. Kako su svojevremeno pisali beogradski mediji, on je krajem 1992. godine za nemački nedeljnik Špigl izjavio da je tokom rata ubio na stotine muslimana i Hrvata, kao i da je divio Hitleru.
Kako je tada prenela novinska agencija Beta, u decembru 2000. godine, Vučinić se u jednom kafiću sukobio sa gostima za susednim stolom, a pretio im je pištoljem. Ubrzo je privreden, ali i pušten iz pritvora.
I Vreme je pisalo o tome da je, iako za vreme ratnih sukoba u SFRJ protiv Miloševića, kasnije je ipak postao pristalica njegovog režima, i to ne samo pristalica, već i prijatelj. U noći kada je Milošević uhapšen, s njim je bio upravo Vučinić.
Javnost ga pamti i po tome što je, nakon ubistva Zorana Đinđića 2003. godine, uhapšen u akciji „Sablja“, zbog izjave da je Đinđić bio ratni zločinac i da će ga narod kazniti ako se ne preda sam. U samici je, pisali su mediji, zadržan mesec dana, ali mu je na kraju isplaćena odšteta od 357.000 dinara zbog pretrljenih „duševnih bolova“. Tada je rekao da je ponosan za raspirivanje mržnje da se ubije Đinđić.
Takođe, on je osuđen na šest meseci, dve godine uslovno zbog pretnji smrću poslaniku SDU Žarku Koraću i novinaru „Vremena“ Milošu Vasiću.
Kako je svojevremeno pisao Kurir, Vučinić je u aprilu 2005. godine upao s naoružanom pratnjom u prostorije televziji B92, da bi demantonvao ono što je Čedomir Jovanović o njemu rekao u emisiji „Insajder“. Takođe, nakon emitovanja jedne epizode emisije „Utisak nedelje“ na istoj televiziji, 2006. godine, jedna od gošći, Nataša Kandić, začula je tri pucnja ispred zgrade televizije dok je ulazila u taksi. Samo dan pre toga, Kurir je objavio tekst u kome Vučinić tvrdi da sprema ubistvo Nataše Kandić, kao i Biljane Kovačević-Vučo i Sonje Biserko.
Nekoliko godina kasnije, 2011, Vučinić je osuđen u Višem sudu u Novom Sadu na tri godine zatvora zbog iznude 1,5 miliona dinara od vlasnika jedne novosadske firme. On je osuđen zbog toga što je zajedno sa svojom bivšom surpugom Mirjanom primoravao muškarca da mu u više navrata preda novac na ime navodnog duga, a prilikom Vučinićevog hapšenja, novembra 2007. godine, policija je kod njega pronašla 2.000 evra.
Nakon donošenja presude, Vučinić je u jednom restoranu pored auto-puta Novi Sad-Beograd udario tri šamara Vojvođaninu hrvatskog porekla.
„Likovao je nad mojom presudom, a pošto je hrvatske nacionalnosti, morao sam da mu na ovaj način odgovorim za one zločine na Dvoru na Uni“, rekao je tada Vučinić.
Inače, ova presuda poništena je 2012. godine.
Kako je više puta isticao u javnim nastupima, ponosni je navijač Crvene zvezde.
Izvor: Nova.rs