4.3 C
Belgrade
2. Decembra 2022.
Srbija

OBUSTAVA NASTAVE? Prosvetni radnici KREĆU U ŠTRAJK – EVO ZAŠTO SU BESNI

Bura nezadovoljstva među prosvetnim radnicima nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će i njima biti isplaćena jednokratna novčana pomoć od po 10.000 dinara. Od pitanja: „A gde smo mi?“, kada su pare deljene drugim građanima i budžetskim korisnicima, prosvetari sada najavljenu pomoć mahom opisuju rečima „sramota“, „milostinja“, „poniženje“.

Odgovor na pitanje zašto su prosvetni radnici ljuti sindikati ilustriju podatkom da je prosečna zarada u obrazovanju, ali i plata nastavnika sa fakultetskim obrazovanjem, ispod proseka Republike, a među najnižim u javnom sektoru.

– Plate u obrazovanju su 2010, 2011. i 2012. bile male, ali je činjenica da su bile nešto iznad republičkog proseka. Danas se prvi put dešava da čak i nastavnici imaju zaradu ispod proseka, što je frapantno. Neko će reći da radimo manje, ali i mi imamo četrdesetočasovnu radnu nedelju, kao i svi drugi radnici, i mi imamo pravo na godišnji odmor, koji, kako kaže zakon, po pravilu moramo da koristimo u vreme učeničkog raspusta, te se u tom smislu ne razlikujemo od ostalih radnika u Srbiji. Jedino što nas ne izjednačava je zahtev da ko želi da radi u prosveti mora da ima master, sem nas koji smo završili fakultete po starom programu – kaže za Danas Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, koji nezadovoljstvo svojih kolega sumira zaključkom da su pred prosvetne radnike postavljeni visoki zahtevi, ali je njihov rad obezvređen.

On navodi podatak da su od ukupnog broja zaposlenih u prosveti više od dve trećine žene, pa se, kaže, postavlja pitanje da li je reč o mizoginoj prirodi našeg društva.

Na takav mogući zaključak navodi i statistika: podaci Republičkog zavoda za statistiku o zaradama zaposlenih za septembra 2021. godine pokazuju da su muškarci, bez obzira da li je reč o zaposlenima bez osnovnog obrazovanja ili sa visokom stručnom spremom, imali značajno veće plate od žena.

Kolika je prosečna plata u obrazovanju, a koliko u proseku primaju nastavnici u školama, pitanje je na koje sindikati nemaju precizan odgovor, jer, kako kažu, nemaju ni podatke.

Jedni iznose grubu računicu da je prosek plate zaposlenih u školama oko 58.000 dinara, dok se u statistici RSZ u delu koji se odnosi na obrazovanje računaju zaposleni i u privatnim i u državnim ustanovama koje se tom delatnošću bave, stoga se podatak da je prosečna zarada u januaru bila 66.652 dinara ne odnosi samo one koji rade u državnim obrazovnim ustanovama.

Podaci o zaradama u javnom sektoru prikazuju se zbirno za obrazovanje i kulturu – tu je prosek u januaru bio 69.749 dinara, ali se i tu u obzir uzima širi opseg zaposlenih, pored onih koji rade u državnim obrazovnim ustanovama.

Međutim, i po tim podacima zaposleni u obrazovanju su pri dnu lestvice prema zaradama u javnom sektoru – ispod njih su jedino administracija u lokalnim samoupravama i javna lokalna preduzeća.

U januaru je prosečna zarada u Republici bila 70.920 dinara, a u javnom sektoru 78.155. Nakon povećanja koje prosveti sleduje za ovu budžetsku godinu od sedam odsto, početna plata nastavnika iznosi 66.393 dinara.

– Nezadovoljstvo prosvetnih radnika bi bilo veće da nam nisu dali isto što i drugima, jer je jednokratnu novčanu pomoć dobila vojska, policija, socijala, zdravstvo…Ali ljudi su nezadovoljni povišicom od sedam odsto koju je inflacija već pojela u januaru. Zbog toga smo još u oktobru prošle godine tražili rast zarada za 15 odsto, ali nam nisu dali – kaže za Danas Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

Serija štrajkova i protesta koje su u prethodnom periodu organizovali sindikati svedoči o nagomilanom nezadovoljstvu zaposlenih u obrazovanju, koliko god se izlazak na ulicu tumačio kao težnja sindikalnih lidera da očuvaju svoje pozicije i prikažu da nešto rade.

Više predsednika sindikata nam je kazalo da su bili prinuđeni da organizuju kakav-takav protest, upravo zbog ogromnog revolta iz baze koji nisu mogli da ignorišu, iako su i sami bili svesni ograničenih dometa sindikalnih akcija.

Milan Jevtić potvrđuje da među prosvetnim radnicima postoji „esnafsko nezadovoljstvo“, čiji su uzrok ne samo male plate, već stalno tovarenje dodatnih obaveza.

– I protest koji je organizovao Forum beogradskih gimnazija nije bio samo zbog toga što je traženo da u radnoj suboti časovi traju po 45 minuta, već je i njima natovaren dodatni posao da pregledaju testove sa probne državne mature, a da im to ne bude plaćeno. Isto je i sa nastavnicima u osnovnim školama. Neprekidno im se nameću nove obaveze, a niko ih ne rasterećuje postojećih – kaže Jevtić.

On napominje da su modaliteti sindikalne borbe prilično nekreativni i da se nisu promenili poslednjih triudesetak godina, ali nije siguran da li bi neka promena u tom smislu imala efekta.

– Uglavnom se od sindikata očekuje akciono jedinstvo, to je minimum koji može da se ostvari, ali je pitanje da li to podrazumeva i uspešne akcije. Rekao bih da je to potreban, ali ne i dovoljan uslov – ističe Jevtić.

Na pitanje šta može da donese sindikalno jedinstvo ako je zakonom ukinuta mogućnost prosveti da štrajkuje, on odgovara da bi jedan od prvih zadataka zajedničkog nastupa bio da se izbore za pravo na štrajk, napominjući da nijedna vlast nije imala razumevanje za prosvetu.

Ministarstvo i dalje bez odgovora

Ni dva dana nakon što je predsednik Vučić najavio isplatu po 10.000 dinara „za svih 133.000 zaposlenih u prosveti“, iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanje Danasa koje će sve kategorije dobiti pare i da li će biti obuhvaćeni i zaposleni u naučnoistraživačkim organizacijama. „Pitanje jednokratne pomoći zaposlenima u prosveti biće uređeno zaključkom Vlade“, bilo je sve što su poručili iz Ministarstva. Sednicu Vlade ministar finansija Siniša Mali je najavio za danas.

Izvor: Danas

Pročitajte

RADNICI NAJAVILI BLOKADE ZBOG PREVARE VUČIĆA: On se trese od straha, BESAN RAZBIO KABINET A ONDA URADIO OVO

Urednik

ŠOKANTNO: Objavljen video zbog koga je Cvijan ubijen, EVO KOME JE SMETAO

Urednik

MEDIJI POKUŠAVAJU SAKRITI: Narod blokirao put, VELIKI PROTEST I POTPUNA GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST JE POČELA

Urednik