5.3 C
Belgrade
6. Decembra 2022.
Politika

Ovo je dil Vučića i Đilasa – EVO ŠTA SU SMISLILI DA PREVARE SRPSKI NAROD

Kolaboracijom Vučića i Đilasa stvoreni su uslovi za potpuno uništenje Srbije. Zajedničkim snagama okupirali su političku scenu, ugušili slobodu medija i lične interese stavili iznad državnih i nacionalnih. Kad ozvaniče saradnju, po diktatu zapadnih gospodara, suprotno volji naroda uvešće sankcije Rusiji i izazvati totalni politički, privredni i moralni kolaps. Oni će podeliti vlast, moć, javne resurse i pohvale stranih emisara, a građani će dobiti inflaciju, skok cena, glad i bedu. Pakt protiv Srbije je stupio na snagu, počeo je proces destrukcije, a koliko će trajati i kako će se završiti ne zavisi ni od Vučića i Đilasa, ni od njihovih vašingtonskih i briselskih mentora, nego od naroda. U samoodbrani, kad-tad, narod će morati da ustane i odbrani pravo na goli život.

Miodrag Miki Rakić je, još pre 16 godina, skovao plan o trajnoj saradnji Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića. Po toj ideji, njih dvojica trebalo je da budu lideri dvopartijskog sistema. Kao kečeri, javnost bi zamajavali predstavama u kojima se, tobože, iskreno bore jedan protiv drugog, dobro pazeći da se ne povrede. Povremeno bi se smenjivali na vlasti, preuzimajući obavezu da se međusobno štite od krivične odgovornosti. Pre osam godina, Rakić je umro, ali njegovi favoriti su nastavili da rade po planu.

Uvod u poslednji čin te horor-predstave odigran je posle aprilskih izbora, kad je Đilas iz faze prividne konfrontacije prešao u javnu kolaboraciju s Vučićem.

U novoj podeli uloga, Vučić je dobio legitimitet i, što mu je mnogo važnije, oprost grehova za sve zločine izvršene tokom desetogodišnje diktature.

Aboliran je za šverc droge i oružja, koji je organizovao njegov kartel; zverstva mafijaških klanova koji su delovali pod njegovom kontrolom, počev od Veljka Belivuka, pa do Zvonka Veselinovića; za pljačku penzionera, otimanje budžetskih sredstava i privatne imovine, korupcionaške afere u koje su uključeni njegov brat Andrej, kumovi Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Nebojša Stefanović; za smrt Vladimira Cvijana, ubistvo Stanike Gligorijević, atentat na Olivera Ivanovića i za mnogobrojne nerazjašnjene tragične slučajeve u vreme pandemije korona virusa, poput Dejana Jovića, Dragoslava Kosmajca i Branka Stefanovića; za najveću evropsku praonicu prljavog novca „Beograd na vodi“ i za najveću evropsku plantažu marihuane „Jovanjicu“; za „Kopernikus“, PKB, „Beograđanku“, BIGZ, centar „Sava“ i ostalu državnu imovinu koju su budzašto kupili povlašćeni tajkuni iz dvorske svite; za 700.000 rasturenih porodica, čiji članovi su pobegli iz Srbije; za kineske trovačnice u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, za korejske, turske i ostale belosvetske robovlasnike, koji su plaćeni novcem robova da bi ovde glumili strane investitore…

– Odgovaraćeš, Vučiću, ja ti kažem! – vikao je, kroz suze, Dragan Đilas one noći kad su naprednjački vandali skandirali „Hej, hej Đilase, vrati pare, lopove“ pored stana u kome žive njegova deca.

Đilas nije vratio pare, ali prestao je da bude lopov, postao je Gospodin. U procesu transformacije zaboravio je na pretnju osvetom. Umesto da poziva na odgovornost, počeo je da pere Vučićeve prljave tragove. To je radio i u vreme predizborne kampanje. Lideri i kandidati tzv. Ujedinjene opozicije Srbije u kampanji su se bavili pozitivističkim temama, potpuno zanemarivši naprednjačke kriminalne i korupcionaške afere.

– U poslednjoj nedelji pred izbore dobio sam podatke o predstavnicima režima koji su učestvovali u aferi s benzil hloridom. Ta supstanca, od koje može da se napravi droga vredna 500 miliona evra, morala je da bude uništena još 2014. godine. To nije urađeno. Mi smo otkrili ko je za to odgovoran. Hteo sam da tu dokumentaciju pokažem javnosti, ali lideri koalicije su tražili da to ne koristim pred izbore, da ne bude kako na toj aferi osvajamo političke poene – otkrio je nedavno Srđan Milivojević, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Milivojević je otkrio i da je tokom izbornog dana, oko 15 sati, kad su primećene nepravilnosti na više od hiljadu biračkih mesta, predlagano da se prekine izborni proces. Iako je bilo očigledno da naprednjaci opet brutalno kradu glasove, Đilas i njegovi saradnici nisu hteli ni da raspravljaju o prekidu izbora, a kamoli da pozovu građane na ulicu, na protest. Za vajne opozicionare nije bila bitna volja građana, nego zaštita legitimiteta Aleksandra Vučića.

Prvi, i pre nego što su objavljeni rezultati izbora, Dragan Đilas je potvrdio Vučićev legitimitet nazvavši ga „predsedsnikom svih građana“. Tu tezu je nastavila da dokazuje Marinika Tepić: „Aleksandar Vučić ima nesporni autoritet, koji potvrđuje to što je sa više od dva miliona glasova izabran za predsednika Republike Srbije, to je naprosto tako“.

U kupanju Vučića vredno i gorljivo učestvuju mediji i pojedinci bliski Đilasu. Iako se Marko Vidojković istakao tvrdnjom da „će uvek biti protiv Vučića, ali sad će ga podržati jer vodi Srbiju u Evropsku uniju“, šampionska titula u političkom licemerju pripala je Jeleni Obućini, urednici na Šolakovoj televiziji Newsmax Adria.

– Verujem da Vučić ima šanse da uđe u istoriju.Da li su u istoriju ulazili naši vladari zato što su sagradili puteve? Možeš da uđeš u istoriju ako si sagradio prvi put. Ovo je njegova prilika. Svet se određuje prema jednoj ili drugoj strani i ništa više nije isto od početka agresije Rusije. Bojim se da zamislim scenario u kom on bira pogrešnu stranu. Scenario u kojem on bira ispravnu stranu će njemu doneti to da ćemo, hteli ili ne, morati da mu zaboravimo mnoge stvari koje su rađene u proteklih deset godina – tvrdi zvezda Šolakove televizije.

Ne čudi što Obućina predlaže da se zaborave Vučićevi zločini. Ona se u tom poslu već istakla 15. marta prošle godine. Magazin Tabloid je tog dana objavio informaciju da je Vladimir Cvijan mrtav od januara 2018. Iako je Republičko javno tužilaštvo potvrdilo našu informaciju, Obućina je bestidnim lažima pokušala da kompromituje naš Magazin. Sad priprema javnost za opraštanje ostalih grehova Vučiću. Ako Vučić uvede sankcije Rusiji, nema veze što je opljačkao Srbiju, bezbrojne porodice zavio u crnu, zadužio nekoliko sledećih generacija i ugasio nadu u normalan život.

Pod parolom „mir – mir, niko nije kriv“ krije se suština plana Mikija Rakića. Kad je pao s vlasti, Đilas je proglašen lopovom koji je ukrao 619 miliona evra. Istraga je vođena u medijima, ne u tužilaštvu. Protiv Đilasa nije vođen nijedan postupak, nije mu suđeno i presuđeno. Vučić ga je medijski kompromitovao, istovremeno ga štiteći od utvrđivanja odgovornosti pred sudom. Sad dolazi vreme da Đilas vrati dug, pa da stvori medijske uslove u kojima će se zaboraviti na najteže zločine, na otetu imovinu i raskomadana tela.

Kao povod za morbidnu predstavu iskorišćen je rat u Ukrajini. To je prilika da Vučić, što kaže Obućina, uđe u istoriju kad uvede sankcije Rusiji. Da bi to uradio potrebna mu je pomoć prijatelja. Kad je teško, Đilas.

Okretanjem Srbije protiv Rusije, protiv volje i interesa srpskog naroda, a po nalogu zapadnih gospodara, Vučić će zaista dobiti mesto u istoriji. Odmah uz Vuka Brankovića. Đilasa čeka identifikacija s nešto skromnijom istorijskom ličnošću, sa Šćepanom Malim.

Kao što se Šćepan Mali lažno predstavljao kao ruski car Petar III, da bi vladao Crnom Gorom, tako se i Dragan Đilas predstavlja kao neprikosnoveni lider opozicije. Ta uloga mu je potrebna kako bi, kad za to dođe vreme, imao pun politički kapacitet za „antirusku koaliciju“ s Vučićem, kakvu zagovara američki ambasador Kristofer Hil.

Amerikancima se žuri, zato vrše veći pritisak na Đilasa, nego na Vučića. Ucenjen ličnim i porodičnim kriminalom, Vučić je već pristao na sve što mu je traženo. Za razliku od njega, Đilas se gica. Odbio je prvu ponudu Hila da odmah uđe u koaliciju s Vučićem i zasedne u fotelju predsednika vlade. Iako je izvršio ritualno političko samoubistvo odlaskom na razgovore s Vučićem, Đilas pokušava da vrda i kupi vreme. To odgovara i Vučiću, zato su zajedničkim naporima napravili strategiju, koju su predložili gazdama iz SAD-a.

Plan je jednostavan. Vučić će otezati sa konstituisanjem Narodne skupštine, a potom i izborom sledeće vlade. Kroz to vreme postepeno će, u manjim paketima mera, uvoditi sankcije Rusiji, kako bi politički i medijski pripremio javnost za definitivan zaokret prema Zapadu. Na to će potrošiti skoro celo leto, a onda će preseći. Ako istraživanja pokažu da su stvoreni uslovi, Srpska napredna stranka i Stranka slobode i pravde napraviće vladajuću koaliciju. Ako se pokaže da još nije zrelo za otvorenu rusofobiju, bez po muke izazvaće parlamentarnu krizu, koja će biti razrešena raspisivanjem vanrednih izbora, i to u paketu s ponovljenim beogradskim, a verovatno i s lokalnim. Do tada, Đilas će pokušati da se pozicionira kao lider opozicije.

Odlaskom kod Vučića, Đilas je rasturio famu o sebi kao iskrenom opozicionaru i rasterao većinu članova i glasača SSP-a. Ako bi bio prinuđen da sad uđe u vladu imao bi isti status kao Gordana Čomić posle prošlih izbora. Takav, nije potreban ni Hilu, ni Vučiću.

Proteklih pet godina, otkad ga je vratio u politiku, Vučić je Đilasa promovisao u lidera opozicije neprekidnom medijskom kompromitacijom. „Prošle godine napadali su me i vređali na 1.800 naslovnih stranica režimskih tabloida, a Vuk Jeremić je dobio samo devet naslova“, govorio je Đilas, nudeći Informer i Kurir kao dokaz njegovog opozicionarstva. Ta iluzija je prošlost. Sad je potrebno da se lopov predstavi kao gospodin, a potom i kao kredibilan politički protivnik, koji u nekom trenutku može da postane saveznik.

Uporedo s tim, traje i obrnuti proces. Vučić više nije diktator, već predsednik svih građana. Svih, Belivuka kao i Đilasa, Lovrekovića kao i Tepićke, Sarape kao i Obućine. Spuštanje tenzija, što je istakao kao platformu za sledeće akcije, Đilas namerava da iskoristi za strateški zaokret.

Stvaranje referendumske atmosfere – mi ili on – nije dovelo do obaranja Vučića i SNS-a, pa sad, smatra Đilas, treba insistirati na prevazilaženju podela, demokratizaciji društva i, naravno, zaboravu zločina naprednjačkog kartela. U takvim okolnostima, Đilas će dobiti podršku režimskih medija, sve s nadom da će to biti dovoljno da na sledećim izborima preskoči cenzus. Ako je Vučić uspeo da preko Pinka i Hepija u parlament ubaci Micu Zavetnicu možda može i Šćepana Đilasa.

Da bi projekat uspeo potrebno je da se Đilas ne nametne kao vođa samo Tepićki i liderčićima nepostojeći pokreta Pavlu Grboviću i Janku Veselinoviću, nego i pravim opozicionarima. E, to je teži posao.

– Rezultati izbora su pokazali da je došao red da jedan drugome pomognu, a pomoć je bila potrebna i Vučiću i Đilasu. Vučić nije osvojio većinu na parlamentarnim i beogradskim izborima, ali njemu nije bila potrebna pomoć oko toga, nego oko razbijanja opozicije. Zato je u izbornoj noći, u prvom obraćanju, inicirao razgovor sa Đilasom. Gospodin Đilas je to prihvatio, otišao je i za sat vremena ubedio Vučića da ne uradi ono što mu je korisno! Pa, takvu priču ne može da proguta ni pas s maslom. Đilasov izborni rezultat pokazuje da on više ne može da za sebe tvrdi da je lider opozicije. Đilasova lažirana istraživanja javnog mnenja pokazivala su da je SSP najjača stranka u opoziciji. Ispostavilo se da je SSP daleko od tog rejtinga. Posle izbora, Đilas je mogao da uradi samo dve stvari: ili da ode u političku penziju, ili da ode kod Vučića. Odlučio je da ode kod Vučića. Taj flert traje. Ne znači da će završiti u vezi, ali ako Đilas bude potreban Vučiću, on će ga uzeti. Vreme će pokazati šta će biti, ali Đilas je jasno stavio do znanja da je spreman da se stavi na raspolaganje Vučiću – tvrdi Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Još oštrije ocene Đilasove izdaje opozcije izneo je Siniša Kovačević, potpredsednik NS i budući narodni poslanik.

– Gospodin Đilas je otišao kod Vučića na samohirotisanje za jedinog opozicionog vladiku, da se proglasi za neopozivog lidera opozicije. Nije imao nikakvo pravo na to, ni političko, ni moralno. Posle toga, koalicija sa gospodinom Đilasom je gotova, definitivno mrtva. Nakon takvog političkog izdajstva ne vidim razlog da se sarađuje s njim. Srbija nestaje, raspada se država, zatire nacija. Deset godina se borim protiv toga, a sad treba da jednog vođu zamenim drugim? Đilasovi botovi u medijima i na društvenim mrežama ovakve kritičke stavove nazivaju cipelarenjem. Ako je tako, onda ja zaista cipelarim gospodina Đilasa – kaže Kovačević.

I Marinika Tepić smatra da više nije moguća saradnja između Đilasove i Jeremićeve stranke. Za razliku od gorljivijih botova, koji cipelare kritičare optužbom da su „do juče jeli iz Đilasove ruke“, potpredsednica SSP-a se zadržava samo na spinovanju i političkim diskvalifikacijama.

– Naši politički partneri su se strmoglavili u populizam, koristeći priliku da napadnu SSP i našeg predsednika Dragana Đilasa. Kratkoročno promišljaju stvari, bez ikakve strategije i vizije, bez odgovora na to šta dalje. Dragan Đilas je samo uradio ono o čemu se konsultovao sa svima unutar koalicije, pa i šire. Konsultovao se, ali, pošto nije bilo konsenzusa oko toga da li treba ići kod Vučića, Dragan Đilas je odlučio da se u ime SSP-a odazove tom pozivu – tvrdi Tepić.

Tepić kaže da se Đilas konsultovao s kolegama iz Ujedinjene opozicije. Da to nije tačno tvrde Jeremić, Zoran Lutovac, Pavle Grbović, Zdravko Ponoš, Vladeta Janković i svi ostali. Čak i Đilas priznaje da mu se „omaklo“ da se ponudi Vučiću za pregovore. Omaklo mu se i da status lidera opozicije gradi tako što je postavljao ultimatume Narodnoj stranci, što je sam odlučivao ko će biti nosilac koje liste i kandidat za funkcije, pa i time što je lično upravljao predizbornom medijskom kampanjom, finansijama i kontrolorima. Drugo je pitanje zašto su svi pristajali na njegove ultimatume, ali sve to više nije bitno. Posle svega, ostaje uveravanje Marinike Tepić da je gospodin Đilas napravio dobar i značajan dogovor s gospodinom Vučićem.

– Dogovoreni su uslovi pod kojima će se održati ponovljeni beogradski izbori, možda već za dva meseca, možda za šest do devet meseci. Dogovoreno je da svi učesnici na izborima imaju jednaku medijsku zastupljenost. Dogovorena je provera biračkog spiska i paritet u izbornim komisijama, kako ne bi bilo preglasavanja – kaže potpredsednica Stranke slobode i pravde.

Flert Vučića i Đilasa još nije doveo do koalicionog venčanja, ali predbračnim ugovorom je utvrđena podela jednog dela plena, teškog oko 2,5 milijarde evra. Uz posredovanje Đilasa, Dragan Šolak je pristao da svoju kompaniju SBB proda nekoj od Vučićevih partnerskih firmi. U istom paketu, jedna od Šolakovih televizija iz sistema Junajted Grupe dobiće nacionalnu frekvenciju. Konkurisala je i N1, ali prednost ima Nova S. Da sve ide u tom smeru vidi se i po reklamama „Mone“ na Novoj S. Za prepoznavanje procesa na političkoj sceni Srbije, od agencija IPSOS i Faktor Plus, korisnije je praćenje postupaka „Mone“.

Nema boljeg političkog kompasa od Nade Momirović, koja nepogrešivo ukazuje na to ko je podoban za aktuelnu vlast i ko tek dolazi na vlast. Posle svega što su Šolakovi mediji, naročito autori emisija na N1, radili na smehotresnoj kompromitaciji njenog sina Tomislava, Nada Momirović ne bi platila ni dinar za reklamu, kad ne bi znala šta se sprema. Zato neće biti iznenađenje ako legendarni Toma Mona svoj montipajtonovski smisao za politiku nastavi da širi u nekom ministarstvu i kad gospodin Đilas postane premijer.

Za promociju u pravog lidera opozicije Đilas, zasad, ima podršku Vučića i Hila. (Dobro, podržavaju ga i Grbović i Veselinović, koji imaju veći broj cipela, nego glasača.) To nije dovoljno. Nema velike koristi ni od podrške Šolakovih i Vučićevih medija. Naprotiv, isticanjem Đilasa kao potencijalnog saveznika, koji je spreman da s Vučićem podeli odgovornost prilikom uvođenja sankcija Rusiji, samo mu se pravi medveđa usluga. Đilas je, paktom s Vučićem, već ostao bez pola glasača svoje stranke, a pritom je u apstinenciju gurnuo i mnoge glasače drugih opozicionih organizacija iz tzv. građanskog bloka.

Predizborna istraživanja, čak i ona koja su rađena za potrebe SSP-a, pokazivala su da Đilas i Tepić imaju najviše negativnih poena, a to znači da nemaju političku budućnost. Uostalom, čak i bez njih, ta opcija može da računa na 10 do 15 odsto biračkog tela, i to pre uvođenja sankcija, posle čega dolazi inflacija, kolaps privrede i opšti haos. Za to parče izbornog plena boriće se i stranka Zdravka Ponoša. Kad se u tu utakmicu uključi Ponoš, podržan od strane mladog ljubimca opozicije Save Manojlovića, vladike Grigorija, Dejana Bodiroge i princa Filipa Karađorđevića, Đilas će morati da bude Hudini, pa da svoje tužno društvo iz SSP-a prebaci preko cenzusa.

Da mu problem bude veći, tu je i konkurencija sklepana na Banjici. Doktor Branimir Nestorović je projektovan za vođu patriotske opcije. S obzirom na popularnost, koju je stekao u vreme pandemije korona virusa, Nestoroviću neće biti teško da se nacionalističkim i rusofilskim stavovima pozicionira na političkoj sceni. Nije bitno da li će to uraditi sam ili u saradnji s Boškom Obradovićem. Nestorovićevim nalogodavcima je važno da prisvoji razočarane patriotske glasače, kao i one koji podržavaju Ivicu Dačića i Socijalističku partiju Srbije. S takvih pozicija, Nestorović može da očekuje bar 20 odsto glasova više od Đilasa, a onda pada u vodu san o liderstvu u opoziciji i, potom, kolaboraciji s Vučićem.

Bez obzira na njihov politički inženjering, pakt Vučića i Đilasa ne zavisi ni od njih, ni od njihovog gospodara Hila. Konačnu reč ima narod. To pokazuju i rezultati aprilskih izbora. Vučić je u kampanju uložio oko dve milijarde evra, novcem iz budžeta podmićujući glasače sa po sto evra.Uz to, investirao je još četiri milijarde evra, kojima je održavao stabilan kurs dinara, kontrolisao cene osnovnih namirnica i plaćao uvoz električne energije.

Na kraju, uspeo je da kupi pobedu na predsedničkim izborima, a i to zahvaljujući nedostatku jačeg opozicionog kandidata. Volja naroda je iskazana na parlamentarnim izborima. Srpska napredna stranka je dobila pola miliona glasova manje nego pre godinu i po dana. A, ti glasači nisu prešli na stranu Đilasovog opozicionog saveza. Pokazalo se, građani su protiv Vučića, ali ne žele ni Đilasa.

Ako se taj trend osvešćivanja nastavi, a hoće, usled haosa koji stiže, narod će shvatiti da više nema u koga da veruje, da mora sam uzeti sudbinu u svoje ruke. Za razliku od Đilasa i njegovih glasnogovornika poput Obućine, građani ne žele da zaborave zločine Vučića i njegovog kartela.

Nisu neoprostiva samo krupna mafijaška zlodela, ubistva i narko trafiking, pljačka javne imovine i nabujala korupcija, nego svakodnevna psiho-fizička tortura. Nema porodice kojoj Vučić nije zavukao ruku u džep, onemogućio lečenje, zaposlenje ili školovanje. Stotine hiljada domaćinstava je izloženo progonu javnih izvršitelja, životu u bedi.

Takvi ljudi ne smatraju da su tenzije u društvu smanjene time što su partnerski mediji iz oba politička tabora prestali da Đilasa nazivaju lopovom, a Vučića diktatorom. Tenzije su smanjene među njima dvojicom, ali ne i među normalnim svetom, koji strepi nad golom egzistencijom. Uplašeni opasnostima koje stižu, građani ne žele i ne mogu da oproste onima koji su im uništili živote. Naprotiv, žele cipelarenje.

Uzalud je Vučić iz svog frižidera izvukao Đilasa. Lažni vladar i lažni opozicionar neće uspeti da do kraja sprovedu plan Mikija Rakića. Zajedno su uništavali Srbiju, zajedno će i nestati s političke scene.

Izvor;: Magazin tabloid

Pročitajte

Predsednik je potpuno pogubio konce: Svađao se sa uvodom Jelene Obućine VIDEO

Urednik

AMERIKA UDARILA NA VUČIĆA: Eskobar otkrio njegove prljave tajne, SLEDI ZAPLENA IMOVINE I SANKCIJE

Urednik

VUČIĆ ŠOKIRAO NAJAVOM: Otkrio da planira ugasiti SNS – OSNIVA NOVU POLITIČKU PARTIJU, EVO S KIM I ZAŠTO

Urednik