Sreda, 12. oktobar 2022. biće Dan D za evropske ambicije Srbije, piše Jutarnji list.
Naime, tog dana biće objavljen izveštaj Evropske komisije o proširenju EU u kojem će se, prema izvorima Radija Slobodna Evropa, posebno osvrnuti na stav Srbije u odnosu na temeljne vrednosti Unije, sa akcentom na usaglašavanje Spoljna i bezbednosna politika Beograda sa Briselom. Pojednostavljeno – hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji.
Naime, Brisel je već izgubio strpljenje sa Aleksandrom Vučićem po pitanju sankcija jer on to uporno odlaže, a nedavno je u Bugarskoj otvoreno rekao da ih neće uvoditi.
To bi moglo imati dalekosežne posledice po evropski put Srbije. Ali Vučiću je voda sve bliža grlu. Urednik Vučićeve prorežimske TV Hepi Milomir Marić rekao je da bi Srbija mogla da bude potpuno zaustavljena u pregovorima i da završi kao Turska, koja ima status kandidata, ali još nije otvorila nijedno poglavlje.
On čak spekuliše da bi vize za građane Srbije mogle da budu ponovo uvedene kao kazna za neuvođenje sankcija Rusiji i neusaglašavanje politike sa EU.
Tri moguća scenarija
Igor Novaković, koordinator Radne grupe za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, kaže za RSE da postoje tri moguća scenarija koja su samo nijanse lošeg za Srbiju. Od najblaže varijante, zamrzavanja pregovora, do njihovog prekida i najstrože kazne – obustave celokupnog procesa pridruživanja Srbije EU. Zamrzavanje bi usledilo sve dok Srbija ne uvede bar jedan deo sankcija Rusiji.
A to se očekuje ako Vučić u narednih nedelju dana ne izvrši neki podvig koji bi mu pomogao da ponovo pliva ili da Putinovi tenkovi stignu do poljske granice, u šta je teško poverovati.
Ali ako Srbija i dalje bude tvrdoglava, vrlo je realno da bi se ceo pregovarački proces mogao ponoviti od početka. Nije isključena ni mogućnost, kaže Novaković, da bi EU mogla da pribegne otkazivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala 2008. godine kao prvi korak bilo koje buduće članice u približavanju članstvu u Briselskom klubu.
EU do sada nije ni sa kim prekinula pregovore na taj način, a to bi značilo da je Srbija verovatno izgubila još najmanje deceniju. Srbija, doduše, dve godine nije otvorila nijedno novo poglavlje, a najavljivano je da bi u decembru nešto moglo da krene napred. Sada je sve upitno, čak i prilično alarmantno i napeto.
Sredstva i fondovi neće biti ukinuti
Doduše, neki izvori u Uniji navode da Srbiji ni u slučaju zamrzavanja pregovora ne bi prestala sredstva i sredstva koja dobija od Brisela, što je Vučiću zapravo najvažnije. Naime, on i dalje namerava da sedi na dve stolice, balansirajući između EU i Rusije, koliko se to može protegnuti.
Ogromna većina srpske javnosti je veoma proruski orijentisana i podržava rusku agresiju na Ukrajinu, nadajući se da će Srbija profitirati od Putinovog eventualnog ratnog uspeha i „osvetiti se za ratne poraze 90-ih i vratiti razne teritorije i Kosovo“. Vučić često pominje da je za EU, ali srpska javnost ima sve manje volje za to.
Prema rezultatima najnovijeg istraživanja, više od 45 odsto Srba je protiv EU, a oko 35 odsto podržava članstvo. U Beogradu neki tvrde da nije reč toliko o sankcijama, već da je uslov daljeg pristupanja EU rešavanje kosovskog pitanja. Prema jednoj od aktuelnih „ideja“, od Vučića se ne bi tražilo da formalno prizna nezavisnost Kosova, ali bi morao da „prizna stanje stvari“. Sa nestrpljenjem se iščekuje i formiranje vlade, konačno posle više od šest meseci.
Njegov sastav, odnosno ministri na najvažnijim pozicijama, zavisiće od toga na koju stranu je Vučić stao, odnosno da li će biti više ministara koji naginju ili se smatraju ruskim igračima, ili će biti i onih koji su manje proruski i se eufemistički nazivaju prozapadnim.
Hoda po ivici
Kako god bilo, Vučić ionako daje ton srpskoj politici. Trenutno korača na ivici i sve više zemalja u EU spremno je da ga pošalje da kleči na kukuruzu, ali se nada da bi njegov brat Viktor Orban mogao da ga izvuče i zauzme za njega još jednom u Briselu. U svakom slučaju, ako Vučić prekine pregovore, ali mu sredstva nastave da pritiču, može se reći da je pobednik.
Konačno, iako stalno priča o ruskom gasu od kojeg zavisi, njegovi glavni ekonomski partneri nisu Rusi, već EU, na koju otpada oko 70 odsto trgovinske razmene, a Rusija nema ni pet odsto. Uz to, Srbija se sumnjiči, a to posebno ističu austrijski i švajcarski mediji, da podstiče migrantski talas u EU kao uslugu Moskvi.
Naime, građani Indije i Tunisa mogu da uđu u Srbiju bez viza, a samo ove godine iz tih zemalja stiglo je 15.000 zahteva za azil u Austriji, piše bečki Viner cajtung. Kako prenose pojedini nezavisni srpski mediji, Vučić će popustiti Briselu i uvesti vize za te dve zemlje. To bi mu mogao biti argument da pokuša da odloži jedan od najavljenih scenarija svojih odnosa sa EU.
Izvor: Nova.rs