Autorski tekst lidera pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića za rusku federalnu agenciju REGNUM prenosimo u celosti
Proteklih desetak dana bilo je veoma burno u Srbiji. Sa pokretom Oslobođenje na čijem čelu se nalazim organizovali smo i učestvovali u nizu akcija usmerenih na razotkrivanje izdaje i kriminala predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Počelo je u petak, 12. marta, akcijom “predaje potpisa” za učestvovanje na predstojećim predsedničkim izborima u aprilu. Uzburkali su se duhovi nakon što smo potpuno neočekivano najavili da ću ispred pokreta Oslobođenje predati kandidaturu za predsednika Srbije. U pitanju je, ipak, bio performans s ciljem skretanja medijske pažnje.
Došavši u zgradu Republičke izborne komisije s kutijama nalik na one koje se, pune potpisa, predaju ovoj instituciji, uručili smo članovima komisije prazne kutije kao simbol beznađa u kom se nalazi srpski narod i praznih soba i kuća koje ostaju iza omladine koja našu zemlju svakodnevno napušta u ogromnom broju. Umesto 10.000 potpisa podrške mojoj “kandidaturi”, članovima RIK-a smo predali 10.000 nalepnica s likom Aleksandra Vučića i natpisom “izdajnik”. U obraćanju medijima tokom i nakon performansa ukazao sam da je Vučić, suprotno volji više od 85% stanovništva Srbije, sebe svrstao na stranu Zapada u histeričnom informacionom ratu protiv Rusije time što je glasao za donošenje rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje navodni “napad” Rusije na Ukrajinu.
Ukazali smo da je Vučić ovime načinio tek prvi korak prema potpunom okretanju leđa Rusiji, čiji će nastavak uslediti nakon pomenutih izbora, kada se potpuno osnovano može očekivati da uvede i sankcije našem najvažnijem spoljnopolitičkom partneru, ukoliko specijalna operacija tada i dalje bude u toku. Vučić gotovo da to i ne krije, već skoro svakodnevno najavljuje kako će nakon izbora uslediti “nezapamćeni pritisci” na našu zemlju (tj. njega lično) i oko Kosova, i oko “drugih tema”. Time stvara sebi odstupnicu i priprema teren i javno mnjenje na prihvatanje teške odluke da se u potpunosti okrene svojim zapadnim mentorima, odrekavši se vekovnog prijateljstva s Rusijom. To će biti onaj “Đukanovićevski obrt” koji mesecima najavljujem u tekstovima na Regnumu.
A već je počelo. Neposredno nakon posete nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok doneta je odluka o smanjenju broja letova srpske avio-kompanije Er Srbija između Beograda i Moskve, u situaciji kada bi isplativo bilo ne samo održavanje istog broja, već i maltene beskonačno povećanje broja svakodnevnih polazaka. Osim ekonomskog interesa, Beograd je mogao da, uz Istanbul, ostane verovatno jedini prozor u Evropu za građane Rusije, ali je Vučić odlučio da im taj prozor maksimalno suzi i time najavi svoje korake za period nakon 3. Aprila.
Osim naše akcije, zajedno s drugim patriotskim pokretima i organizacijama, učestvovali smo u auto-vožnji u znak podrške ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini 13. marta. Na skupu je bilo prisutno više hiljada ljudi u stotinama automobila, koji su se provozali centrom Beograda, vijoreći ruske i srpske zastave uz gotovo obavezno “Z” na staklima, kao simbol borbe protiv nacizma, borbe za pravdu i istinu, za decu Donbasa i njihov miran san. Bila je to zaista veličanstvena akcija srpskih patriota.
I, zanimljivo, Vučić je i nju pokušao da spreči. Nakon što je nekakva fantomska grupa “podržavalaca Ukrajine” najavila da će doći na početak skupa kako bi se “obračunala s ruskim fašistima”, Vučić je dan pre naše vožnje najavio kako će ona biti zabranjena u cilju “očuvanja reda i mira i sprečavanja sukoba na ulicama Beograda”. Naravno da nikakva grupa podržavalaca Ukrajine ne postoji, niti je došla da nas ometa, već je to bio samo pokušaj srpske Bezbednosno-informativne agencije i izdajnika Vučića da zastraši ljude, ne bi li nas u akciji bilo što manje. Očigledno im to nije pošlo za rukom.
Konačno, nakon više od godinu i po dana postojanja pokreta Oslobođenje, dobio sam priliku da gostujem na prorežimskoj televiziji K1, i to u udarnom terminu jutarnjeg programa, koji vodi glavna i odgovorna urednica i supruga vlasnika televizije, Jovana Joksimović. Tema je, naravno, bila Rusija i njena akcija u Ukrajini, a sagovornik jedan od vodećih pro-ukrajinskih glasnogovornika i koalicioni partner Vučićeve Srpske napredne stranke Nenad Čanak. Iako je zamisao urednice bila da se nas dvojica 45 minuta svađamo o različitim tumačenjima specijalne akcije i posledica po Rusiju i Ukrajinu, gde bi Čanak Putina nazivao Hitlerom, a ja ga, za razliku od voditeljke, branio, i ne dotaknemo se odnosa srpskih vlasti i Aleksandra Vučića prema ovoj temi, malo je reći da joj to nije pošlo za rukom.
Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da skrenem pažnju javnosti na Vučićevu izdaju načinjenu glasanjem za Rezoluciju Generalne skupštine UN, izdaju Kosmeta i Republike Srpske i upozorenje da našu zemlju vodi u NATO, gospođa Joksimović je pokušala da mi zabrani da nazivam Vučića izdajnikom. Ono što je usledilo je verovatno najgledanijih dva minuta u istoriji ove televizije.
Za to vreme sam – potpuno neplanirano i nepripremljeno – uspeo da kažem sve o sprezi Vučića i porodice Joksimović, kojoj je pod sumnjivim okolnostima omogućeno da postanu vlasnici tri televizijska kanala i nekada čuvene novinske agencije Tanjug, što je samo jedan od modaliteta za ostvarivanje medijskog mraka u kom žive ljudi u Srbiji. Apsolutna kontrola i nemogućnost iznošenja bilo kakvih činjenica protiv vlasti je realnost u našoj zemlji već deset godina, što je samo jedan od razloga zašto je ovaj segment emisije do sada videlo više od dva miliona ljudi na društvenim mrežama (gotovo trećina ukupnog stanovništva Srbije). Verujem da će poslužiti kao otrežnjenje makar za neke.
Sa svoje strane, nastaviću da pružam svaki mogući vid podrške Rusiji i akciji u Ukrajini. Ono što se nakon gotovo mesec dana iskristalisalo na političkoj sceni Srbije jeste da je pokret Oslobođenje jedini istinski proruski pokret u Srbiji koji je otvoreno i najjasnije moguće protiv Vučića i njegove vlasti.
Osim toga, na globalnom nivou je postalo jasno da zapad želi da se do kraja obračuna s ruskim narodom, te da mu je ova akcija samo izgovor za često gore oblike obračunavanja od onog obračunavanja s Hitlerom i njegovom Nemačkom. Izbacivanje sportista (pa čak i mačaka) s međunarodnih takmičenja, proterivanje studenata i umetnika, nazivanje Rusa pogrdnim imenima i ispisivanje grafita protiv njih, pa sve do kriminalnih sankcija koje se protiv Rusije uvode – sve su to samo neki od oblika specijalnog rata koji se danas vodi širom sveta. Srbi i Srbija moraju da učine sve da ostanu na strani svog bratskog naroda i očuvaju vekovne veze koje su možda i najzaslužnije za naše postojanje danas. Srbi i Rusi – braća zauvek!
Izvor: Regnum