5.3 C
Belgrade
6. Decembra 2022.
Politika

Šta smo sve izgubili na Kosovu u poslednjih 10 godina zbog Vučića

Novi sporazum Beograda i Prištine kojim je srpska strana prihvatila da ukine ulazno-izlazna dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama, kako bi Priština odustala od namere da uvede recipročne mere za one sa srpskim dokumetima, još jedan je u nizu ustupaka naše države u ovom mukotrpnom procesu pregovaranja. Samo od potpisivanja Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine do danas, dakle za vreme vlasti Aleksandra Vučića, Priština je dobila svoj pozivni broj, a srpska policija i pravosuđe se integrisali u kosovski sistem. Ranije je Slobodan Milošević prihvatio povlačenje vojske i policije sa KiM, a za vreme vlasti Borisa Tadića postignuti su dogovori o slobodi kretanja, priznavanju diploma, pečatima, katastrima, matičnim knjigama, ali i administrativnim prelazima i regionalnom predstavljanju.

Sporazumom potpisanim u subotu građani Kosova i Metohije moći će slobodno da putuju koristeći svoje lične karte, bez obzira na to da li su kosovske ili srpske. Srbija je pristala da ukine meru o ulazno-izlaznim dokumetima za građane sa kosovskim ličnim kartama, koji su se dobijali na administrativnom prelazu. Zauzvrat je Priština odustala od uvođenja recipročnih mera za građane sa srpskim dokumentima. Ostaje da se reši pitanje registarskih tablica, što se može očekivati u narednih nekoliko meseci. Kad se podvuče crta, od početka pregovora do danas Priština je dobila gotovo sve, a Beograd ništa. Zajednica srpskih opština, čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom, i dalje je mrtvo slovo na papiru.

Sloboda kretanja, diplome, Kosovo sa zvezdicom

Tehnički dijalog Beograda i Prištine započet je marta 2011. godine u Briselu. Dve delegacije su predvodili zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović. Prvi sporazum dobili smo 2. jula 2011, u petoj rundi pregovora i to o slobodi kretanja, a koji je podrazumevao prelazak administrativne linije sa ličnom kartom (uz popunjavanje ulazno-izlaznog dokumenata za one sa kosovskim ličnim kartama), prelazak vozila sa tablicama KS, ali bez grba, a postignut je i dogovor o matičnim knjigama.

Zatim su 2. septembra potpisani sporazumi o carinskom pečatu Kosova i katastru. Dogovoreno je da će na pečatu biti natpis Carina Kosova, bez Republika. Tako je ukinut trgovinski embargo, pa smo dobili i slobodno kretanje roba.

U novembru 2011. su beogradska i prištinska delegacija potpisale sporazum o priznavanju diploma, a u decembru je postignut sporazum u vezi sa integrisanim upravljanjem administativim prelazima. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, rekao je da “rešenje nije idealno, ali da čvrsto stoji iza njega“, te da ga razume isključivo kao sporazum o administrativnim prelazima, a nikako kao sporazum o granicama

Dva meseca kasnije stigao je i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, te smo dobili Kosovo sa zvezdicom uz fusnotu “ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti“.

Ovaj sporazum omogućio je predstavnicima vlasti u Srbiji da nastupaju na međunarodnim skupovima, na kojima se pojavljuje i Kosovo. Prethodno je srpska strana često otkazivala učešće na regionalnim skupovima, kao što je to recimo bilo na skupu o Zapadnom Balkanu, na Brdu kod Kranja marta 2010, kada je predsednik Tadić u poslednjem trenutku odlučio da ne dođe na skup, jer je skupu prisustvovao i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači.

Prepuštanje vojske, policije i pravosuđa

Usledilo je parafiranje Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.

Dogovoreno je formiranje ZSO (zajednice srpskih opština), integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem, kao i raspisivanje lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.

Obe strane su se ovim sporazumom obavezale da neće jedna drugu blokirati ka njenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.

Politikolog Dušan Milenković za novine “Nova” kaže da je jasno da je Srbija napravila mnogo ustupaka, a da je zauzvrat dobila malo.

“Beogradska strana je ispoštovala mnogo toga i odrekla se dosta karakteristika državnosti i institucija na severu KiM, a zauzvrat nismo dobili mnogo. Najveća ponuda koja se za Beograd našla na stolu jeste Zajednica srpskih opština, a to i dalje nije realizovano”, kaže Milenković.

ZSO kao lepa želja

Dve godine nakon potpisiivanja Briselskog sporazuma usledio je još jedan sporazum o ZSO. Prema ovom sporazumu ZSO je trebao da ima celokupan nadzor u oblasti obrazovanja, zdravstva, urbanističkog i ruralnog razvoja i ekonomskog razvoja, zatim svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb i zastavu. Trebalo je i da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanom i ruralnom planiranju i ekonomskom razvoju. ZSO je i danas ostala na tome, planovima bez sprovođenja.

Prokockana i energetika

Kad je energetika u pitanju poslednji sporazum “Mapa puta” usvojen je pre nekoliko meseci, a sagovornici “Nove” kažu da će počekom njegove primene Srbija izgubiti sve ingerencije, uključujući i trafostanicu Valač, jezero i hidrocentralu Gazivode.

Bivši ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da to nigde eksplicitno ne piše, ali da se to podrazumeva ako pristajete na to da sve ulazi u jedinstveni sistem energetike Kosova.

“Po tom sporazumu sve to pripada Kosovu. Restrikcije struje se i dalje sprovode na severu KiM, što j još jedna potvrda da Srbija nema nikakve ingerencije po tom pitanju. U ovom trenutku jedan mali deo severa i bivša opština Lešak dobijaju struju iz Raške, a taj dalekovod služi i za snabdevanje fabrike “Ivo lola Ribar”, rudnika Belo brdo i flotacije Trepče”.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je prema Mapi puta predviđeno da Srbija osnuje kompaniju Elektrosever, koja bi radila unutar kosovskog sistema i da obavlja transfer energije na sever Kosova.

“Srbija to nije uradila, jer je u EPS haos. Takođe i Vašingtonski sporazum podrazumeva da se osnuje preduzeće, koje je trebalo da formira opštinska vlast u Zubinom potoku. Međutim, opština je htela da formira provatno preduzeće protiv čega su se pobunile kosovske vlasti, jer su se iza svega našli predstavnici kriminalnih klanova sa severa”, navodi Janjić i zaključuje da će energetika biti rešena u “sveobuhvatnom paketu, gde je pitanje ličnih karata najmanji problem”.

Izvor: Nova.rs

Pročitajte

NAJJAČI UDARAC ZA VUČIĆA U SKUPŠTINI DO SAD: Evo šta je otkriveno, OVO JE NAJVEĆI PROBLEM ZA VUČIĆA DO SAD

Urednik

SVE NAPETIJE U SKUPŠTINI: Vučiću u facu rekao da je mafijaš, A ONDA NASTAO HAOS

Urednik

BRNABIĆKA UDARILA NA VUČIĆA: On više nije deo SNS, EVO KADA SVE ODLUČUJE

Urednik