5.3 C
Belgrade
5. Decembra 2022.
Srbija

STRAŠNA PORUKA: Srbija se sprema za najgori scenario? NA ŠTA NAS UPOZORAVAJU

Brisel, odnosno Nemačka i Francuska čvrsto su odlučile uzeti pod svoje kosovsko-srpski dijalog, smatrajući da je situacija zapaljiva i može izmać kontroli, a ujedno iskoristiti i činjenicu da je Rusija sada ipak “izvan igre”, te ima važnijih briga, pa da se jedna od neuralgičnih kriznih točaka na jugoistoku Evrope razreši prema zapadnim uzusima.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron prvo su poslali Aleksandru Vučiću zajedničko vrlo sugestivno pismo u kojem nema previše okolišanja i diplomatskih začkoljica koje svako može tumačiti kako mu odgovara, a zatim najavili dolazak svojih iskusnih diplomatskih „teškaša“, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, kao ispomoć specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku.

Kako piše Jutarnji, mnogi međutim smatraju da oni nisu puka „ispomoć“, nego dvojac koji će davati ton te završiti i odraditi posao do kraja. Brisel želi to pitanje staviti ad akta te se potom na sličan način posvetiti BiH, kao najeksplozivnijoj točki u Evropi. Šolc i Makron žele „punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“ kao jedan od najznačajnijih elemenata za sigurnost i daljnju evropsku perspektivu ovoga dela Evrope. U pismu koje je najjači evropski dvojac poslao Aleksandru Vučiću sugerisano mu je da „pokaže maksimalnu odlučnost“ te da bude „spreman na teške odluke“, a to se zapravo može iščitati na samo jedan način – kriza mora biti rešena međusobnim priznanjem, možda ne formalno, ali Srbija mora prihvatiti realnost nezavisnost Kosova.

No, kako piše beogradski Danas, Artan Behrami, savetnik bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, kaže da je kosovski premijer Aljbin Kurti “odustao od predloga za međusobno priznanje Beograda i Prištine”. Naime, to se očito radi kako bi Vučić lakše svojoj javnosti predstavio “gubitak Kosova”.

Behrami navodi da će novi sporazum, koji neće uključivati međusobno priznanje, biti postignut za nekoliko meseci te da će u njegovu izradu, uz Miroslava Lajčaka, bili uključeni i bivša šefica evropskih vanjskih i bezbednosnih poslova Ketrin Ešton, te američki diplomat Frenk Vizner.

Dvojica najvažnijih evropskih državnika, Šolc i Makron, naglasili su da su pismo uputili “u trenutku od presudnog značaja za sigurnost i stabilnost Evrope i posebno Zapadnog Balkana”, što znači da su razrešenje srpsko-kosovskog čvora proglasili jednim od najvažnijih prioriteta briselske politike u kratkoročnom razdoblju (ne misle otezati) te se probudili iz hibernacije u kojoj je Evropa bila svih ovih godina kad je reč o tom problemu.

Zauzvrat bi Vučić, da zadovolji svoju javnost, mogao dobiti Zajednicu srpskih opština, ali verojatno ne na nivou i s ovlašćenjima koji bi on hteo – svojevrsnu Republiku Srpsku ili federalizaciju Kosova – jer se za ZSO govori da mora biti u skladu s Ustavom Kosova. Podsetimo da je Aleksandar Vučić na kraju ipak pristao priznati kosovske identifikacione dokumente na području Srbije, a Srbi s Kosova dobili su rok od dva meseca da svoje automobile registruju na Kosovu tamošnjim registarskim oznakama.

Francusko-nemački diplomatski “specijalci” su, kako kaže za beogradski Blic tamošnji analitičar dr. Neven Cvetićanin, radili na zahtevnim međunarodnim sporazumima poput rusko-ukrajinskih u Minsku i sporazuma oko iranskog nuklearnog programa. “To su ljudi koji komuniciraju s najvažnijim svetskim liderima poput Džoa Bajdena, Vladimira Putina i Si Đinping”, kaže Cvetićanin, pa to pokazuje kakav su status Emanuel Makron i Olaf Šolc dali ovom problemu, ali i odlučnost Brisela da konačno odradi posao do kraja i kako treba.

Srpski analitičar smatra da Jens Pletner i Emanuel Bon razumeju širi kontekst odnosa na ovim prostorima te shvataju razne uticaje i lokalne frustracije, a iskusni su pa se mogu postaviti odlučno u razgovoru i s Vučićem i Aljbinom Kurtijem te obuzdati njihov radikalizam i populizam. Njih dvojica uskoro će posetiti Beograd i Prištinu gde će, pretpostavlja se, izaći pred tamošnje čelnike s predlozima koji bi mogli biti “uzmi ili ostavi”, ali s naglaskom na “uzmi” jer neće biti puno manevarskog prostora za “ostavi”. Stav je Brisela je jasan – Kosovo jeste nezavisna država i taj njegov status uopšte nije upitan te se mora razgovarati u okvirima tih prerogativa i odnosa.

Osim toga, Vučiću je otvoreno poručeno da se mora prilagoditi zajedničkoj političkoj i bezbednosnoj agendi EU, što, pak, znači uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Brisel već pomalo gubi strpljenje s Vučićevim otezanjem i odgađanjem, ali pretpostavlja se da bi i tu moglo doći do nekog kompromisa, odnosno Srbija će morati uvesti sankcije Rusiji, ali će se razgovarati koje bi i kakve sankcije Beograd mogao podržati i prihvatiti.

Izvor: Nova.rs

Pročitajte

„Ne idi u Pančevo ni kao turista“: Šta je Belivuk pisao Dijaninom vereniku

Urednik

DOK JEDNI SLAVE DRUGI NA ULICI: Veliki protest radnika u Beogradu, NEPREGLEDNA KOLONA PREPLAVILA BEOGRAD

Urednik

PRONAĐEN ROKOVNIK SALETA MUTAVOG: Evo šta sve otkriva, SARADNJA SA DRŽAVOM I 70 MILIONA EVRA

Urednik