3.9 C
Belgrade
3. Decembra 2022.
Srbija

SUROVO: Evo kako Vučić krade od bolesnih ljudi, NOVAC UZIMA NA TUĐOJ MUCI

Već sedam godina sve poslove na uspostavljanju i održavanju medicinske platforme dobijaju državni Telekom i Nites, u kom je do početka aprila jedan od direktora bio Bojan Кisić, brat aktuelne ministarke rada i suprug bivše ministarke pravde, a jedan od suvlasnika je Nebojša Кatić, finansijski konsultant iz Londona. Iako održavanje sistema nije smelo da bude skuplje od 47,9 miliona dinara godišnje, državu je za samo četiri godine to koštalo 430 miliona. Na stranu što je izrada platforme plaćena 320 miliona, a njeno prvo “proširenje” 360 miliona, piše NIN.

Кada je 2016. godine Ministarstvo zdravlja naručilo izradu Nacionalne medicinske platforme za preventivu i dijagnostiku (NMPPiD), moglo je da zvuči obećavajuće za pacijente, s obzirom na to da su u tom velikom poslu čak i oni uzeti u obzir. Recimo, predviđeno je da se omogući komunikacija između njih i pružalaca zdravstvene usluge u oblasti prevencije i dijagnostike, što bi laički gledano trebalo da znači – sad kada znamo vaše potrebe, ali i gde su slobodni kapaciteti, izvući ćemo vas sa lista čekanja i proslediti tamo gde možete da stignete do neophodne dijagnoze. A ako takvih mesta nema, odmah ćemo usmeriti sredstva da ih izgradimo i opremimo, jer je to valjda svrha informacija koje smo papreno platili.

Međutim, ni ministar Zlatibor Lončar ni bilo ko iz zdravstvenih vlasti nisu tu “dobru vest” javno saopštili, tako da ni sedam godina od nastanka platforme građani uglavnom nemaju pojma da postoji. I da se neprekidno dograđuje, što i te kako košta. Recimo, izrada sistema je plaćena 319.680.000 dinara, a prvo “proširenje”, ni dve godine kasnije, bilo je još skuplje – 359.814.000.

U tom preskakanju uobičajenih samohvalospeva (recimo: “ne samo da smo izgradili najviše puteva i bolnica, već smo vam napravili i medicinsku platformu kakvu nemaju ni daleko razvijenije zemlje u Evropi”), nametnuo se utisak da taj posao i nije prevashodno pravljen za dobrobit građana i zdravstvenog sistema, već da bi velikodušno nahranio informatičare. I to pažljivo odabrane, imajući u vidu da je od uspostavljanja platforme do danas, u svim javnim nabavkama koje su se ticale njenog proširenja i održavanja, posao uvek dobijala ista grupa ponuđača koju su sačinjavali Telekom Srbija, Nites Beograd ili Nites Češka (ponekad i oba Nitesa) i Medit Beograd ili Medit Sarajevo (takođe, ponekad i oba Medita) i da su time do sada ukupno zaradili 1,87 milijardi dinara ili skoro 16 miliona evra.

Pri tome, još od prve javne nabavke za uspostavljanje platforme, kada su se osim pomenute grupe pojavila još dva ponuđača (Medikom iz Šapca i Tim ko iz Beograda), čije su prijave u startu odbačene, u narednih osam postupaka niko se nije ni usudio da aplicira – iako se radilo o otvorenim postupcima koji bi trebalo da podrazumevaju najširu moguću konkurenciju.

Centar za primenjene evropske studije (CPES) je u okviru projekta koji je fokusiran na analizu javnih nabavki u tri oblasti – zdravstvu, infrastrukturi i zaštiti životne sredine – uradio “studiju slučaja”, prateći četiri prošlogodišnje javne nabavke za izradu, proširenje i održavanje elektronskih platformi, ocenio:

– Iako su u predmetnim postupcima uslovi u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta favorizovali pomenutu grupu ponuđača, niti jedno od zainteresovanih lica nije pokušalo da kroz zahtev za pojašnjenje konkursne dokumentacije eventualno izmeni ove uslove, niti je izjavilo zahtev za zaštitu prava. Drugim rečima, nijedan od potencijalnih ponuđača uopšte nije bio zainteresovan za ove postupke čije procenjene vrednosti uopšte nisu zanemarljive.

– Ovo ukazuje da je u konkretnom slučaju reč o podeli tržišta, odnosno o sporazumu učesnika na tržištu prema kome određeni ponuđači pristaju da ne učestvuju u postupcima javnih nabavki kod određenih naručilaca ili u određenim geografskim područjima. I pored toga što podela tržišta predstavlja jedan od oblika povrede konkurencije, u konkretnom slučaju nije reagovala ni Кomisija za zaštitu konkurencije, ali ni druge nadležne institucije kao što su Кancelarija za javne nabavke i Državna revizorska institucija.

Ta podela tržišta postaje još uočljivija ukoliko se pogledaju javne nabavke koje su vezane i za drugi informacioni sistem u zdravstvu – IZIS (Integrisani zdravstveni informacioni sistem). Na 13 povezanih tendera posao je dobijala grupa ponuđača koju je predvodio Telekom, ali se on paralelno pojavljivao i u grupi sa Nitesom i Meditom, ali i kao “konkurencija” sa firmom Sorsiks internešnel iz Niša.

U martu 2021. raspisana je nabavka za održavanje IZIS-a, koja je podeljena na dve partije, jednu za eRecept, drugu za ostale podsisteme. Za obe je stigla samo po jedna ponuda: za eRecept su se javili Telekom, Nites i Medit i dobili posao vredan 113,11 miliona dinara, a za ostale podsisteme Telekom sa Sorsiksom za 75,6 miliona. I to je prvi slučaj u kome se za isti posao, na koji se prijavio Sorsiks, nije prijavio i Nites, tako da se stiče utisak da je i tu definitivno došlo do “podele kolača”, koju u budućnosti neće remetiti glupi sistem koji podrazumeva nepraktičnu konkurenciju.

– To je samo nekoliko primera koji pokazuju da je u Srbiji podeljeno tržište, kao jedan od oblika nameštanja ponuda od više vrsta koje su ovde prisutne. Naravno, ne možemo da tvrdimo, ali činjenice su takve da izazivaju jaku sumnju. Međutim, u slučaju ovih javnih nabavki postoji i dodatni problem, bliskost nosioca i jednog člana navedene grupe ponuđača sa vladajućim strukturama. Telekom je u većinskom državnom vlasništvu, te je kao nacionalni telekomunikacioni operator po definiciji blizak vlasti, a tu je i izvršni direktor u češkom ogranku Nitesa, koji je brat Darije Кisić i muž Nele Кuburović – kaže Rastko Naumov, advokat i saradnik CPES-a, i dodaje:

– To u formalno-pravnom smislu nije sukob interesa, što je rekla Agencija za borbu protiv korupcije, ali je ipak simptomatično da jedna državna firma i jedna privatna, čiji izvršni direktor ima veze sa dve ministarke (jednom bivšom i jednom aktuelnom), uvek dobijaju. Ukoliko bi hteli da saberu dva i dva, otvorio bi se prostor za reagovanje brojnih organa, a ovde osim DRI-a malo ko reaguje. Republička komisija koja ne može da se zaobiđe u većini situacija, apriori prihvati šta je naručilac napisao i kaže – u pravu je – a da i ne razmatra detalje.

Izvor: Direktno.rs

Pročitajte

RADNICI POŠTE KREĆU U ŠTRAJK GLAĐU: Očajnički potez, nema drugog rešenja – SRBIJA ĆE SADA STATI

Urednik

PROFESOR OTKAZAO POSLUŠNOST I UGROZIO SVOJU EGZISTENCIJU: Poslao otvoreno pismo Vučiću KOJIM JE OTRKIO STRAŠNU ISTINU O DIKTATORU

Urednik

ZBOG VUČIĆEVOG UDARA NA RUSIJU: Srbiji se može desiti strašan scenario, EVO ŠTA MOŽEMO IZGUBITI

Urednik