3.6 C
Belgrade
3. Decembra 2022.
Politika

Vučić beži iz SNS, ako mu to ne uspe – beži iz Srbije?! EVO KADA SVE POČINJE

Počeo je raspad Srpske napredne stranke. Visoki funkcioneri i značajni sponzori obavešteni su da će Aleksandar Vučić početkom novembra i zvanično napustiti SNS i početi da pravi novu političku organizaciju. Vučić namerava da promeni Ustav Republike Srbije, kako bi mogao opet da se kandiduje za predsednika. Ako mu taj plan propadne, pokušaće da pobegne iz Srbije. O političkim i kriminalnim lutanjima uspaničenog diktatora piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak prijatelj i saradnik Vučića

Piše: Predrag Popović

Istorija je zabeležila mnogo načina na koje su vođe napuštale svoje kartele. Dva primera su bliska Aleksandru Vučiću. Jedan je prezentovao Tomislav Nikolić, kad je javno, na svečanoj bini, sav u suzama, predao naprednjački kartel na upravljanje Vučiću. Drugi primer se odnosi na Pabla Eskobara, čiju karijeru su okončalni snajperisti kolumbijske policije. Vučiću se ne sviđaju te opcije, zato pokušava da nađe treću, za njega spasonosnu izlaznu kombinaciju.

Vučić ima samo jedan cilj, a to su dve stvari: da preživi, da ostane na slobodi i da zadrži imovinu koju je zgrnuo za ovih deset godina mračne vladavine.

Cilj je jednostavan, ali ne i put koji vodi do njega. Vučić je svestan da se sve svodi na to da ostane na vlasti. Svaki dan, koji provede na vlasti, garantuje mu dan duže života na slobodi i u bogatstvu. Da bi to ostvario i produžio boravak na tronu, Vučić namerava da primeni strategiju koja mu je pomogla da, bez posledica, pobegne iz Srpske radikalne stranke, opere biografiju i preporuči se stranim gospodarima za ulogu vernog sluge. Taktiku, kojom želi da sprovede tu strategiju, počeo je da primenjuje prošle jeseni, pred početak kampanje za predsedničke izbore. Tada je plasirao parolu “ja sam državnik, a ne političar”. Tako je najavljeno njegovo povlačenje iz Srpske napredne stranke. U sledećoj fazi, koja je počela u izbornoj noći, 3. aprila, kad je ponudio ruku pomirenja “Gospodinu” Draganu Đilasu, Vučić je obznanio ideju o potrebi da se smanje tenzije u društvu i s političke scene eliminišu ekstremisti iz levičarskih i desničarskih opcija. Poslednji čin dramatične transformacije odigraće se početkom novembra, kad Vučić i zvanično napusti Srpsku naprednu stranku.

Po povratku iz Njujorka, sa sednice Generalne skupštine UN-a, Vučić je obavestio članove dvorske svite i dvojicu finansijera da odlazi iz SNS-a i počinje da pravi novi “državotvorni blok”.

Osnovna ideja se svodi na pokušaj da SNS-u, odnosno onome što ostane na toj politikantskoj deponiji, ostavi u nasleđe sve kriminalne i korupcionaške afere u kojima je on imao vodeću ulogu.

Na taj način distanciraće se od klana Veljka Belivuka, plantaže marihuane Predraga Koluvije, šverca oružja Branka i Nebojše Stefanovića, kao i od senki koje ga prate iz grobova Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana, Dejana Jovića, Jelene Marjanović i mnogih drugih žrtava naprednjačkog terora.

Za sve što je Vučić radio moraće da odgovara njegov naslednik na mestu predsednika SNS-a. Vučić se tako rešio i tereta iz radikalskog staža, ostavljajući Vojislavu Šešelju da robuje zbog zajedničkih ratnohuškačkih akcija, “Velike Srbije”, poziva na ubistvo sto muslimana za jednog Srbina, otimanja stanova zemunskih Hrvata i smrtonosnog progona stranih plaćenika i domaćih izdajnika poput Slavka Ćuruvije.

Kad je napuštao SRS, Vučić je ponavljao: “Moja politička karijera u radikalima bila je blistava, ne ponovila se.” Uspešno je završio proces dešešeljizacije, ali neće mu ići tako lako s dekriminalizacijom od naprednjaštva. Ko god preuzme SNS, neće lako i bez otpora pristati da odgovara za Vučićeva zlodela. Na to neće pristati ni naprednjački funkcioneri i tajkuni, a naročito ne Aleksandar Šapić, koji važi za favorita u trci za mesto predsednika SNS-a.

Otkako je izabran za potpredsednika SNS-a i gradonačelnika Beograda, Šapić se promovisao u najžešćeg opozicionara. Šapić svakodnevno kritikuje Gorana Vesića, koga optužuje za svu štetu koja je naneta Beogradu i Beograđanima. Osim političke kritike, Šapić iznosi i pretnje krivičnim prijavama za sumnjive korupcionaške kombinacije, kao što je kupovina gasnih autobusa.

Kao danas na Vesića, Šapić će se sutra ostrviti na Vučića. Posredno, već je počeo i to da radi. Šapić je nedavno izjavio da Bus Plus nije potreban Beogradu i da se sistem naplate karata treba vratiti Gradskom saobraćajnom preduzeću. Šapić smatra da je Beograd trebalo da u martu prošle godine, kad je istekao ugovor sa Bus Plusom, preuzme taj posao.

Pošto to nije urađeno, aktuelni gradonačelnik smatra da bi za grad bilo bolje da sada raskine ugovor i plati penale, koji se procenjuju na skoro milijardu evra, nego da se nastavi po starom. Na prvi pogled ta kritika izgleda kao populistički trik, kojim Šapić želi da se predstavi kao zaštitnik interesa građana, za koje su preskupe karte za vožnju u gradskom prevozu.

Na drugi pogled, udar na kompaniju Kentkard predstavlja udar na Vučića i njegove poslovne ortake. Ukidanjem Bus Plusa, Šapić izmiče iz Vučićevih ruku ogromnu dobit. Takođe, bez plena će ostati i Vučićev partner Dragan Đilas, za čijeg vremena je Beograd prepustio Bus Plusu da naplaćuje prevoz. S obzirom da je u pitanju plen težak desetak milijardi evra, jasno je da Vučić neće sportski prihvatiti gubitak koji preti da mu nanese Šapić.

Pritom, Šapić je i lično involviran u aferu s Bus Plusom, pošto je pre 12 godina, kao pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Đilasa, posredovao u toj poslovnoj kombinaciji. Šapić zna ko je s kim šta dogovarao, zna kompletnu šemu za podelu dobiti i provizija, a zna i da bi rasturanjem tog sistema naneo ogromnu finansijsku štetu Vučiću. Ipak, to ga ne sprečava da vođi gura prst u oko.

Šapić remeti i političke dogovore Vučića i Đilasa. Iako su se “predsednik svih građana” i “gospodin” Đilas dogovorili da beogradski izbori budu ponovljeni ovog decembra ili sledećeg marta, Šapić ne mari za to. “Izbori će biti raspisani kad ova uprava izgubi većinu u Gradskoj skupštini”, kaže aktuelni gradonačelnik. Vučić, naravno, neće imati problem sa raspisivanjem lokalnih izbora kad god mu se prohte, većina naprednjačkih odbornika će izvršiti njegov nalog.

Međutim, ako bi to uradio bez Šapićeve saglasnosti, došlo bi do podela na frakcije i prve ozbiljnije pobune protiv vođe. Vučić je bez problema obarao naprednjačke vlade i raspisivao nepotrebne izbore, tome se niko nije suprotstavljao jer su znali da će, pritiscima i krađom glasova, opet pobediti.

Na ponovljenim beogradskim izborima, u slučaju unutarstranačkih podela, SNS bi izgubila vlast, a to ne mogu sebi dozvoliti Vučićevi sponzori koji zarađuju milijarde na gradnji nekretnina i u ostalim unosnim poslovima u Beogradu. Kao i sve druge Vučićeve odluke, tako i ova zavisi prvenstveno od procene koliku će imati finansijsku korist.

Osim Šapića, kao kandidat za predsednika SNS-a figurira Nebojša Stefanović. Dvogodišnja politička i medijska kampanja satanizacije njegovog lika i dela urodila je plodom. Stefanovića su napustili svi saradnici iz stranke, ali ne i iz najznačajnijeg centra moći, iz američke ambasade. Kristofer Hil je nekoliko puta pred svedocima izjavljivao kako podržava nameru Vučića da napusti funkciju predsednika SNS-a, a da bi bilo dobro da ga nasledi neko “mlad, ali iskusan i energičan” kao Stefanović. Naravno, Vučić pokušava na sve načine da spreči tu mogućnost, zato preko svojih i Đilasovih medija plasira glasine da Stefanović planira da osnuje svoju stranku.

– Postaje mi gotovo besmisleno da svake nedelje izgovaram da nemam nameru da pravim nekakvu političku stranku. Pripadam Srpskoj naprednoj stranci i nemam namere da ulazim u bilo kakvu drugu političku organizaciju, a ponajmanje da stvaram novu. Kad prestanem da se bavim politikom kao deo SNS-a, svakako više neće obavljati bilo kakvu javnu funkciju, niti se baviti politikom. Ne postoje nikakvi “ljudi Nebojše Stefanovića”, već samo jedinstvena Srpska napredna stranka i ljudi koji ujedinjeno rade za Srbiju – rekao je nedavno Stefanović.

U istoj izjavi, po običaju, zakleo se na vernost “našem predsedniku Vučiću”, koga će podržavati do kraja. Svejedno čiji kraj prvi dođe, Stefanovićev ili Vučićev.

Ko god da preuzme SNS, Šapić ili Stefanović ili neko treći, Vučić će pokušati da ga utopi u svoj novi projekat kako bi otupeo oštricu i izbegao sukob s neizvesnim ishodom. Kao mamac za novu politikantsku zamku, Vučić sada nudi priču o “srpskom bloku”, u koji namerava da okupi sve organizacije koje se zalažu za samostalnost Srbije, za pristojno i normalno društvo bez ekstremizma.

– Za šest meseci napraviću državotvorni pokret za opstanak i ostanak Srbije, koji će se baviti bolestima koje su nas, u političkom smislu, oprhvale. Verujem da ću imati veliku podršku naroda – rekao je Vučić, najbolesniji politikant, koji je ophrvao Srbiju i ugrozio njen opstanak i ostanak.

Kad je počeo da naglas razmišlja o ideji da napusti SNS i formira novi pokret, Vučiće nemere nisu razumeli ni najbliži saradnici. Iznenađen, Siniša Mali ga je pitao šta hoće da dobije s tim, kakva mu je korist od toga da glavom probije zid i pređe iz svoje u susednu ćeliju. E, Vučićev cilj je upravo to da pobegne iz zatvora, gde mu je mesto.

Za početak, beži iz SNS-a. Skriven iza priče o novom državotvornom pokretu, pokušaće da inicira promenu Ustava kako bi dobio mogućnost da se opet kandiduje za predsednika Srbije. Po aktuelnom Ustavu, koji dozvoljava samo dva predsednička mandata, Vučić više ne može da se kandiduje za tu funkciju, koja mu je neophodna za opstanak i ostanak na vlasti i slobodi. Za promenu Ustava potrebna mu je dvotrećinska većina u Skupštini.

Kad je imao tu većinu, posle izbora 2020. godine, usled bojkota opozicije nije imao legitimitet, pa nije smeo da se upušta u tu avanturu. Tada se zadovoljio ustavnim promenama vezanim za pravosuđe. S podrškom vazala iz opozicionih stranaka, kako građanskih tako i patriotskih, sada namerava da pokrene proces promene političkog sistema. S idejom da značajno proširi ovlašćenja predsednika, koji bi bio biran na neposrednim izborima, Vučić namerava da kombinuje rešenja iz francuskog i ruskog sistema. U takvim uslovima, Vučić procenjuje da mu više ne bi bila potrebna podrška stranke, smatra da je njegov lični uticaj dovoljan da mu obezbedi novi predsednički mandat.

Kao uvek, Vučić priprema teren za prevarne akcije u saradnji sa satelitima iz opozicionog miljea. Zahteve za promenu Ustava već su izneli predstavnici nekoliko levičarskih pokreta i tzv. nezavisni intelektualci, koji ističu potrebu za novom ustavnom definicijom odnosa prema Kosovu. S druge strane, iritirani tom temom, režimske patriote gorljivim izjavama i saopštenjima brane ustavnu preambulu o Kosovu i Metohiji kao neodvojivim delom Republike Srbije.

U toj halabuci, svesno kreiranoj, raspravu o ustavnim promenama na pravu stranu usmeravaju pojedinci poput Zorana Panovića, programskog direktora Demostata, koji već dva meseca ponavlja tezu o potrebi da se Ustav prilagodi Vučićevom političkom statusu. Panović smatra da je lakše promeniti Ustav, nego Vučića naterati da poštuje najviši državni pravni akt. To je upakovano u sintagmu “nova realnost”, koju promovišu režimski telali poput Panovića.

Uporedo s medijskim, Vučić sprovodi i političke pripreme. U njih je uključio sve vazale, što se videlo i na izborima, ali i na poslednjoj sednici Narodne skupštine. Diskusija o Kosovu i Metohiji pokazala je da Vučić i u ovom sazivu može da računa na dvotrećinsku podršku. Osim poslanika iz redova Narodne stranke i Demokratske stranke, svi ostali su se stavili na raspolaganje diktatoru. Iako nije glasao za Vučićev izveštaj o pregovorima oko Kosova, Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke Srbije, nije propustio priliku da kritikuje zapadne moćnike i albanske separatiste.

Boško Obradović je ponovio obećanje da Vučića neće obarati po pitanju Kosova. Po proceni predsednika Dveri, Vučić može da radi šta hoće sa Kosovom, to nije bitno. Još licemerniji stav je zauzeo Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde. “Teško stanje na Kosovu nije izazvano, gospodine predsedničke Vučiću, vašom krivicom, nego sticajem okolnosti”, abolirao je Stefanović “predsednika svih građana” od odgovornosti za potpisivanje Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, predaju pravosudnog sistema, telekomunikacijske i energentske infrastrukture, Trepče, Gazivoda i svega ostalog što je i posle 1999. ostalo pod kontrolom vlasti u Beogradu.

Vučić je Stefanovića nagradio toplim osmehom i nežnim rečima punim zahvalnosti. Međutim, šampionsku titulu u ulizištvu osvojila je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednika Zavetnika, koja je, ne trepnuvši, rekla da se Vučić danas nalazi u težoj situaciji nego knez Lazar pred Vidovdan 1389. godine.

Uzalud mu se ulizuju politički paraziti, Vučić zna da o njegovoj sudbini neće odlučivati oni, nego opljačkani narod. Koju god strategiju i taktiku primenio, kako god pokušao da vrda, na kraju će opet morati da izađe pred građane kojima je oteo imovinu, nadu i budućnost. Narod već oseća težinu posledica Vučićeve vladavine, a ono najgore nezaustavljivo stiže sa zimom.

Nestašice ogreva, drveta i uglja, kao i mleka i drugih prehrambernih proizvoda, predstavljaju samo početak kolapsa. Sistem će se raspasti kad se ozvaniči realna vrednost dinara, kad inflacija uzme maha. Vučić je, od marta do septembra 2020. godine, u vreme pandemije korona virusa, opljačkao republički budžet, iz koga je za fantomske nabavke zaštitne opreme i medicinskih aparata isisao šest i po milijardi evra. U to vreme, da bi prikrio štetu, naredio je da se štampa 160,5 milijardi dinara, čime je novčana masa, osnovni monetarni agregat, povećana za 17,8 odsto. Od tada, Narodna banka Srbije je još nekoliko puta omogućila štampanje dinara, što je novčanu masu povećalo za 60 odsto, odnosno za 510 milijardi dinara.

– Da rast novčane mase nije specifičnost Srbije, već je prirodna, normalna i očekivana reakcija odgovorne države na krizu, ukazuje i to da ona beleži pojačani rast u gotovo svim zemljama sveta, usled mera koje države i centralne banke preduzimaju kako bi zaštitile svoje ekonomije od krize. Ovim postupcima smo omogućili priliv neophodne likvidnosti finansijkom i realnom sektoru sa ciljem da obezbednimo kontinuitet poslovanja privrednog i finansijskog sektora – istaknuto je u saopštenju Narodne banke Srbije.

Povećanje novčane mase je iniciralo inflaciju koja je u Srbiji danas duplo veća nego u evropskim zemljama. Iako su suočene s ekonomskom i energentskom krizom, članice Evropske unije održavaju inflaciju na prosečnom nivou od sedam odsto, a u Srbiji ona iznosi skoro 14 odsto.

Vlast je ovog avgusta i septembra od Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine uzela kredite od ukupno 2,2 milijarde evra, i to po većoj kampatnoj stopi. Milijarda iz UAE biće potrošena na plaćanje prispelih rata za stare kredite, a 1,2 milijarde iz Kine poslužiće naprednjačkom režimu da pokuša da obuzda inflaciju. Naravno, nije moguće zaustaviti inflaciju, ali Vučić se nada da će dobiti na vremenu, kako bi odgovornost za kolaps sistema prebacio na spoljne faktore uključene u rat u Ukrajini. Kao što je pljačku budžeta u vreme pandemije opravdao potrebom da zaštiti javno zdravlje, sada će za posledice propasti Srbije okriviti Ameriku, Rusiju, Zimbabve, bilo koga…

Ko je bio bliže diktatoru, taj bolje zna koliko je surova realnost. Svesni onoga što su radili, kako su zgrnuli ogromnu imovinu i šta ih čeka ako budu privedeni pravdi, Vučićevi saradnici ubrzano iznose novac iz Srbije i traže mišju rupu u koju će se sakriti. Strane službe i finansijske agencije registrovale su povećanje odliva deviza iz Srbije, o čemu su obavestile i upozorile Vladu Srbije da je njen bankarski sektor izložen rizicima.

I Vučić je izložen rizicima. Osim političkih i poslovnih ortaka, napuštaju ga i saveznici iz Srpske pravoslavne crkve. Nezadovoljstvo crkvenih velikodostojnika Vučićevom vladavinom izbilo je na videlo tokom šarade oko Evroprajda, ali to je bio samo povod. Uzroci su mnogo ozbiljniji i komplikovaniji. Svi u vrhu SPC znaju da Vučić privodi kraju utvrđivanje državnosti albanske republike Kosovo, kao što znaju i za kriminalnu prirodu kartela koji vlada Srbijom.

Nekoliko vladika je već diglo glas protiv Vučića, a patrijarh Porfirije to nije hteo ili nije mogao da spreči. Sad su ustali i sveštenici, koji zahtevaju da SPC anatemiše Vučića, da ga žigoše kao bezbožnika i bogoborca, koji je objavio rat Crkvi i srpskom narodu.

– Ako je do sada i bilo razloga za taktiziranja u odnosima Crkve i države, zbog teškog i nezavidnog položaja u kome se nalazi naš narod i naša država, Vučića, posle svega, možemo da oslovljavamo kao nepojamnika. To je zaslužio svime što je uradio sa Kosovom, predaju apsolutno sve što je imalo epitete srpskog, s obzirom da sprovodi aktivnu i konstantnu sodomizaciju srpskog društva, školstva, celokupnog naroda i s obzirom da je rekao da se ne slaže ama baš ni sa jednom tačkom onoga što je rekao patrijarh Porfirije posle molebana za mir i porodične vrednosti. Vučić je objavio rat Hristu, objavio je rat većinskoj Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tu više nema nikakve dileme – rekao je nedavno sveštenik Saša Petrović na You Tube kanalu “Pravoslavne pouke, propovedi i predavanja”.

Petrović smatra da Crkva mora da primeni najteže disciplinske mere i da Vučiću oduzme orden Svetog Save.

– Vučić nikada nije bio dostojan tog ordena. Naša sveta Crvka trebalo bi da bude jaka i odlučna, kao što je bila za vreme konkordatske krize kada su svi članovi kraljevske vlade, na čelu sa Milanom Stojadinovićem, koji su bili kršteni u SPC-u, bili izopšteni iz Srpske pravoslavne crkve. Crkve prvo treba da oduzme Vučiću orden, a zatim da mu uputi zvaničan zahtev da se u određenom roku iz školskih udžbenika povuku lekcije koje promovišu LGBTQ+ propagandu i da se zaustavi dalja sodomizacija srpsko društva. Ukoliko to ne učini, Vučić mora da se suoči s najtežim disciplinskim merama, anatemom i izopštenjem iz Srpske pravoslavne crkve. S obzirom da je objavio rat Crkvi, Vučić mora da bude žigosan kao bezbožnik, bogoborac i kao zlotvor srpskog naroda – kaže sveštenik Petrović ono što misli većina sveštenika i vladika SPC-a.

Vučić se i sam već nekoliko puta poredio s Milanom Stojadinovićem. Doduše, on je time pokušavao da istakne sklonost ka prihvatanju strategije “ni rat, ni pakt”, ali zaboravio je na crkveno anatemisanje i progonstvo Stojadinovića iz Srbije. Svaki put kad ga neko podseti na te sličnosti, Vučić počinje da urla. Tako se oseća mlađi. Milion godina mlađi, u skladu s Darvinovom teorijom.

– Ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta – recitovao je Radomir Lazović nedavno Vučiću u Skupštini.

Stihovi iz hita Maje Berović zaista dobro opisuju Vučićevo stanje. Skrenuo je, pa luta. Samo, zalutala beba je napunila pelene. Kako i ne bi, kad mu ističe rok trajanja, a na naplatu stižu računi za sve zločine nad državom i narodom.

Ukoliko ne uspe da napravi novu prevarnu kombinaciju sa tzv. Srpskim blokom i promenom Ustava, Vučić će morati da se suoči s pravdom. Od toga ne mogu da ga zaštite Boško Obradović, Milica Đurđević, Dragan Đilas, Vojislav Šešelj i svi ostali politički i poslovni sateliti. Diktator to zna, zato patetiše.

– Možete da pričate da sam ludak, idiot, psihopata, bolesnik, svinja, magarac… Da, i da sam mafijaš i diktator… Pričajte šta hoćete, ali uskoro, za nekoliko godina, kad budem u zatvoru ili kad me ubiju, setićete se šta sam govorio i radio – rekao je Vučić u Skupštini.

Kad proradi podsvest, Vučić prizna da se plaši moguće kazne zatvorom ili ubistvom. Kad proradi pravna država, Vučić će dobiti priliku da u fer i poštenom sudskom postupku odgovara za sva zla koja je naneo državi i narodu. Što pre do toga dođe, to bolje i za njega i Srbiju. Ako bude imao sreće, pa izbegne osveti privatnih poverilaca, Vučić će ličnim primerom pokazati da se kriminal ne isplati i da nijedan diktator ne može doveka da zlostavlja narod.

Izvor: Magazin tabloid

Pročitajte

PSIHOLOZI SRBIJE IZDALI SAOPŠTENJE: Otkrili strašnu stvar o Vučiću, SADA JE SVE JASNO

Urednik

EVO ZAŠTO VUČIĆU TREBAJU NOVI IZBORI: Otkrivena velika tajna, AKO SE OVO DESI MOŽE GA UNIŠTITI

Urednik

VULIN ŠOKIRAO IZJAVOM: Otkrio sukob sa Vučićem, NEĆE BITI MINISTAR – A OVO JE RAZLOG SUKOBA

Urednik