5.5 C
Belgrade
7. Decembra 2022.
Politika

VUČIĆ OVO NE SME RADITI SA CRKVOM: Sraman potez Vučića – OVO JE STRAŠNO

I protekla nedelja bila je obeležena toplo-hladnim izjavama predsednika države, Aleksandra Vučića, o teškoj ali i ne i neizvesnoj budućnosti koja čeka Srbiju u okolnostima rata koji se vodi na evropskom tlu.

Pa je tako u nedelju rekao da Srbija trpi mnogo zbog neuvođenja sankcija Rusiji i da bi se živelo deset puta bolje kada bi to uradila, ali da neće, jer vodi samostalnu politiku, te da će zima koja dolazi biti najteža u poseldnjih 70 godina za celu Evropu, ali da će hrane biti dovoljno i da mi nećemo imati problema u krajnjoj instanci.

A koliko teško ćemo živeti slikovito je objasnio već u sredu na ručku u Predsedništvu sa patrijarhom Porfirijem i episkopima SPC.

Tada je ukazao da se nad Srbijom nadvijaju „ozbiljni gradonosni oblaci“ i da se nalazi u „mnogo težoj situaciji nego što to danas izgleda“, pa je upozorio da od septembra globalno sledi „možda najteže vreme“ od 1944. godine.

Otkud poređenja sa prošlošću i zašto je naveo baš tu 1944. našim sagovornicima nije baš najjasnije.

Istoričarka Branka Prpa za Danas kaže da ne vidi posebni smisao njegove metafore.

– Užasno su bile teške prve godine rata, 1943. naročito. A 1944. su već borbe za oslobođenje i tada su već formirani partizanski odredi postali Narodno oslobodilačka vojska Jugoslavije. To je zapravo početak svih pobeda na ovim prostorima. Možda je asocirao na oslobađanje Beograda, Sremski front, učešće Crvene armije u svemu tome – navodi ona.

Upitana ako ne 1944. koja bi pređašnja godina mogla da se uporedi sa onim što nas eventualno čeka, odgovara da ne bi ulazila u tu vrstu histerije i poređenja jer u istoriji poređenja nema.

– Vremena su različita a vremena čine ljudi. Vrlo teška vremena su bila prve godine Prvog svetskog rata kada je veliki broj stanovnika Srbije stradao. Veliki su bili gubici i u Drugom svetskom ratu. A ovo što je najgore u perspektivi je nuklearni rat, a tu nema preživelih ili ih ima na nivou plemenskih društava. To je apokalipsa – kaže Prpa.

Istoričar Milivoj Bešlin ne misli da nam sledi bilo šta loše.

– Mislim da bespotrebno drami jer odbija da preuzme odgovornost za odluke koje moraju da budu donete. On je deset godina ovo društvo odvajao od EU i faktički prekinuo proces evropske integracije jer je sadržinu našeg društva saobrazio antievropskim i liberalnim demokratijaam po ruskom uzoru. Kao rezultat toga imamo najmanju podršku procesu pridruživanja koja je pala značjano ispod 50 odsto. Odnos prema EU je ovde odnos prema političkom zapadu. Rusifikovao je društvo, i sada kada je potrebno opredeliti se u ratu u kojem ne možete biti neutralni i nezaiteresovani, i kada odluke moraju da budu donete i koje očito Aleksandar Vučić nije u stanju da donese, on drami i diže tenzije zbog svog kukavičluka – navodi Bešlin za naš list.

Ni on ne vidi u čemu je dramatika i negativna konotacija sa 1944. budući da je ona je bila negativna samo za fašiste i njihove saradnike, a za patriotski i antifaišistički orijetisane građane godina slobode kada je otvorena perspetkiva za razvoj.

– Ne vidim šta može biti sporno, kao što je i danas potpuno neumesno da političke odluke koje mi donosimo u miru i redovnim političkim okolnostima poredite sa ratnom godinom jer mi nismo u ratu. Rat je samo u glavama onih koji ne mogu i ne smeju da donesu odluke koje bi očito morali da donesu. On se suočava sa svojom desetogodišnjom politikom gde se šibicarenje predstavaljalo mudrom politikom i sad je to došlo na naplatu – kaže Bešlin.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević za Danas kaže da je vrlo teško dokučiti zašto je Vučić naveo baš tu godinu.

– To je sa ekonomskog aspakta potpuno besmislena godina jer je to godina pri kraju velikog četvorogodišnjeg rata, tako da ne znam zašto bi se ova godina poredila kada Srbija nije u ratu. Tada je čitava Evropa bila razorena i u krizi. To prosto nema nikavog smisla – kaže on.

Upitan s kojom bi godinom on poredio ono što nas ekonomski čeka, odgovara da je teško precizno prognozirati, jer to zavisi od kraja rata.

– Ako bi se brzo završio posledice bi bile jedne, a ako bi potrajao sasvim druge. Mada su i Evropa i Zapad znatno jači u ekonomskom smislu i mogu da nađu načine, možda ne u godinu, ali za dve tri, za prevazilaženje problema oko zavisnosti u vezi hrane i gase iz Ukrajine i Rusije – kaže Lakićević.

Na pitanje može li to Srbija, kaže da bi Beograd to lako rešio kako i druge zapadnoevropske zemlje kada bi se priključio tom svetu, ali da je problem što to izbegava.

– Problem je i što više priča o EU, a više se vezuje za Rusiju. I dalje nafta i gas idu preko EU. I ako bi došlo do velikog sukoba, nas bi Bugarska i Mađarska, pa i Ukrajina, mogle da stave pod neku vrstu sankcija i da nam ukinu dovod gasa iz Rusije. I onda ne bi ništa vredelo što je Srbija u prijateljskim odnosima sa Rusijom i što Rusi hoće da na daju gas. A to sve zavisi da li će sukob potrajati i eskalirati ili će se smirivati i u kom pravcu će ići, da li će se ograbničiti samo na Ukrajinu i Rusiju ili će se dalje širiti što nije mnogo verovatno. Ali nama se stalno dešava ono što nije verovatno tako da se ne može isključiti nijedna mogućnost – objašnjava Lakićević.

Upitan da li je verovatno da bi živeli deset puta bolje da uvedemo sankcije, odgovara da ne.

– Deset puta bolje znači da bi živeli bolje od čitave zapadne Evrope a to naravno da nije realno. Ali Vučič daje te izjave i metafore koje su u suštini besmislene i nemaju veze sa životom i daleko su od svake realnosti – navodi Lakićević.

Jedini koji nam je pojasnio šta je Vučić hteo da kaže je galvni i odgovornik urednik u Vremenu Filip Švarm. On veruje da je Vučić govoreći o najtežoj zimi u poslednjih 70 godina, pogrešio godinu jer je najteža zima bila 1952. a tada, kako je naveo, nije bilo nešto bog zna šta vezano sa zimom.

Kada je reč o 1944. Švarm kaže da su te jeseni u Srbiji vođene borbe za oslobađanje od okupatora, došla je zima i gradovi su bili zaista hladni i ljudi su se smrzavali.

– Onda su organizovane radne akcija po snegu i išlo se u šumu na Rudnik i Staru planinu za Beograd i druge gradove. To je Vučič hteo da kaže. Čekaće vas zima u kojoj neće biti energenata i u kojoj ćemo se smrzavati – ukazuje Švarm.

Na pitanje zašto nećemo imati eneregnata, da li zato što ćemo uvesti sankcije Rusiji ili nećemo imati novca da ga platimo, kaže da je reč o globalnom svetskom poremaćaju i da imali ili nemali novaca, plaćali ne plaćali zaveli ili ne zaveli sankcije Rusiji, biće teško jer će doći do velikih poremećaja na tržištu.

Upitan da li je to realna prognoza, on kaže da je to zastrašivanje i širenje panike u dve svrhe.

– Prvo da se narod homogenizira oko Vučića. To je ono „biće teško za hranu ali nabavili smo sardine“ ili „biće teško sa energentima ali struja neće poskupeti“. To je priča pustite Vučića da radi. Drugi cilj je prepariranje javnosti, znajući da ćemo uvesti sanjkcije Rusiji, da bi se javnosti moglo reći eto ljudi nemamo izbora, ako ne zavedemo sankcije čeka nas 1944. – zaključuje Švarm.

Izvor: Danas

 

Pročitajte

VUČIĆ PORUČIO DA SRBIJA KRVARI: Očekuje nas osam najtežih meseci – EVO ŠTA SE DEŠAVA

Urednik

BODIROGA UDARIO NA VUČIĆA: Ovim potezom ga razbio, A ONDA MU ZADAO ODLUČUJUĆI UDARAC

Urednik

HAOS: Skupština u klinču, OBRAČUN ODBORNIKA – OBEZBEĐENJE REAGOVALO I IZBACIVALO

Urednik