5.4 C
Belgrade
29. Marta 2023.

Srbija

VUČIĆ PODIGAO SRBIJU NA NOGE: Najavio katastrofu, EVO ŠTA SE STVARNO DEŠAVA U SRBIJI

Autor: Urednik

Кo će u obaranju ruku biti jači, država koja ograničavanjem cena pokušava da odloži poskupljenja i umiri inflaciju ili proizvođači koji veštačkim nestašicama žele da isteraju svoje? Šta ne valja u državi koja se hvali da proizvodi ozbiljne viškove hrane, dok paori prete novim nestašicama, navodi nedeljnik NIN u najnovijem broju.

LEKAR KOJI JE RADIO OBDUKCIJU NA LJUBAVNICI MITROVIĆA ŠOKIRAO: Evo ko je sve zvao da urgira, JEDNA TETOVAŽA SVE GOVORI

Кo je odgovoran što je, na prethodnih dana opustelim trgovinskim rafovima, sada uvozno mleko zamenilo domaće? Da li je to posledica delovanja nevidljive ruke tržišta ili vidljive ruke države? Кako u državi koja proizvodi viškove gotovo svih ključnih životnih namirnica, pa i brašna, mesa, mleka, šećera ili jestivog ulja, dolazi do povremenih nestašica nekih od ovih proizvoda ili se bar potrošačima tim nestašicama preti.

Poslednja u nizu, nestašica mleka, ako je slušati proizvođače, nastupila je zbog suše i propasti stočnog fonda, ali ako je slušati državu, prerađivači su se polakomili za višim cenama u susedstvu pa su im potrošači tih zemalja preko noći postali miliji kupci.

A država, kao država, najpre je nekoliko dana negirala očiglednu nestašicu kako sirovog, tako i dugotrajnog mleka u prodavnicama, da bi onda povećala inače ograničenu cenu litarskog pakovanja mleka, i to za više od 10 dinara. Ni ta korekcija, pa ni najavljeni uvoz mleka iz zemalja regiona nisu, međutim, smirili tržište i osigurali punu snabdevenost, jer nestašice su uvek praćene kasnijom višednevnom potrošačkom panikom i pustošenjem trgovina čim se namirnica koje nije bilo ponovo pojavi. Ali, ako su te izdejstvovane više cene naprasno povratile uobičajene količine mleka na naše tržište, gde se onda denuše suša i upropašćeni stočni fond?

– Meni se čini da, kada je mleko u pitanju, ima svega i da je do nestašice došlo zbog kombinacije nekoliko faktora. Tačno je to što kažu primarni proizvođači, kako u pogledu suše, tako i u pogledu stočnog fonda koji se godinama smanjuje. Tačno je i da je otkupna cena mleka koju prerađivači plaćaju primarnim proizvođačima niska i da postoji velika razlika između cene po kojoj se od njih mleko otkupljuje i one po kojoj se kasnije prodaje. Ali, istovremeno je očigledno da je nestašica veštački izazvana kako bi se izdejstvovalo povećanje limitirane cene, jer su prerađivači, odnosno mlekare, nezadovoljni – rekao je za NIN Žarko Galetin, agroekonomski analitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.

– Problem je u tome što se učesnici u tom lancu, od primarnog preko krajnjeg prerađivača do trgovca, često ne ponašaju kao partneri, nego kao suprotstavljene strane koje gledaju kako jedna drugu da oštete, da rade nauštrb one druge. Nije prirodno da primarni proizvođač bude na gubitku, a da za to vreme prerađivač ostvaruje ekstraprofit, a nama se to dešavalo sa nekim namirnicama – dodao je Galetin.

On objašnjava da su proizvodni lanci pokidani, da su domaći agrarni resursi često zanemarivani, pa je tako činjenica da se, između ostalog, ne ulaže u mlečno govedarstvo, zbog čega je sirovog mleka u Srbiji sve manje, ali da to i dalje ne znači da smo mi u krizi hrane, kao što je slučaj sa energentima.

Galetin, baš kao i proizvođači sa kojima je NIN razgovarao, kaže da nisu postojale objektivne okolnosti da nestane mleka na tržištu, jer količine koje se proizvode i dalje znatno nadmašuju domaće potrebe. Biće, dakle, da je tržište zapravo reagovalo na prethodno uletanje države na njegov teren, pa je profit smanjen zbog ograničene cene pokušalo da nadomesti izvozom mleka tamo gde su cene nešto više, što je primoralo državu ne samo da koriguje cenu naviše nego i da privremeno, na sedam dana, zabrani izvoz.

Zabranu izvoza osnovnih životnih namirnica trebalo bi očekivati i narednih meseci, ali ono što ne bi smelo da se dešava su nestašice, bez obzira na to što postoje nagoveštaji da su ulje i meso sledeći na redu.

– I te najave nestašica, pa i ova nestašica mleka su upozorenje državi koja je počela previše da se meša u tržište. Nije ništa sporno da se u određenim, kriznim, vremenima zabrani ili ograniči izvoz poljoprivrednih sirovina ili nekih bazičnih proizvoda kako nam se ne bi desilo da nemamo dovoljno naše robe na domaćem tržištu, jer su proizvođači sve količine izvezli, ali to sve mora da bude proizvod preciznih merenja, odnosno uvođenja adekvatnih izvoznih kvota spram naših bilansa, a ne totalne zabrane koja onda šteti proizvođačima – objašnjava Galetin dodajući da je isto i sa zamrznutim cenama kojima se već predugo, ali bezuspešno pokušava obuzdati inflacija.

– Na kratak rok mogu se i ograničiti cene, ali ni to ne sme predugo da traje, jer onda uzrokuje ovakve vrste poremećaja. Ne može država na dnevnom ili nedeljnom nivou reagovati, menjati i korigovati uredbu, jureći tržišne prilike i reagujući na ponašanje tržišta. Tako se poremete karike u tom lancu i nastane galimatijas u kojem više ne znate šta se dešava i čega sutra možda neće biti u radnjama – navodi sagovornik NIN-a.

Izvor: Direktno.rs

Pročitajte

VUČIĆ PREVARIO LEKARE: Mogu krenuti u štrajk, RAZBILI SU GA OVIM DOKAZIMA

Urednik

Evro strmoglavo pada: Evo koji krediti u Srbiji će najviše skočiti i koliko

Urednik

BIA OVOM ČOVEKU UNIŠTILA ŽIVOT: Evo kako im je vratio, OSVETIO IM SE ZA OVO

Urednik