1.8 C
Belgrade
26. Novembra 2022.
Srbija

VUČIĆ ZA IZDAJU OD NEMAČKE DOBIJA 200 MILIONA EVRA: Otkriven tajni plan, EVO KAKO ĆE SE REALIZOVATI

Ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji izvesno je da će našoj zemlji biti otežan pristup fondovima EU iz kojih je naša zemlja u proteklih sedam godina dobila 1,5 milijardi evra.

Naime, nemački parlament Bundestag usvojio je zaključak pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini”, u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira – sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.

U pomenutom dokumentu, koji je usvojen prethodne nedelje, Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, jasno je da se ova odreba odnosi na našu zemlju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi – ili sankcionisao Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili naterao da to učini.

Koliko Srbija godišnje dobija iz pretpristupnih fondova

Vladimir Međak, iz Evropskog pokreta, kaže za dnevni list “Nova” da Srbija na godišnjem nivou dobija iz pretpristupnih fondova oko 200-250 miliona evra i da tu vrstu pomoći iz EU dobija još od 2001. godine.

“Za 21 godinu, Srbija je dobila skoro četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Sa naše sadašnje tačke gledišta, to je veoma finansijski bitno, ali ne u meri koliko pre 20 godina. Ipak, šteta bi bila velika jer mnogo projekata zavisi od tih fondova. Iz toga se finansiraju različite studije izvodljivosti za projekte koji se kasnije finansiraju iz Fondova evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi, ukoliko dođe do zabrane pristupa fondova, Srbija taj novac morala iz budžeta da odvaja.

Govoreći o političkim posledicama, u slučaju da Srbija odbije da uvede sankcije, a da joj se zbog toga uskrati pomoć iz fondova, Međak kaže da bi one bile značajno teže od onih koje se odnose na finansije:

“Nikad se nije desilo da državi kandidatu budu suspendovana takva sredstva. Najaveća šteta bi bila u političkim odnosima. To je pokazatelj da Bundestag neće podržavati nastavak ovakve politike Srbije, a nemački parlament je imao mogućnost da blokira pozicije tamošnje vlade u odnosu na proširenje. Ovo može da dovede do veoma štetnih posledica, ne finansijskih, koliko političkih, jer to istog momenta to šalje Srbiju na ‘klupu za čekanje’”.

Kako je Bundestag do sad uticao na evropski put Srbije

Kao najmoćniji parlament jedne države unutar EU, nadležnosti Bundestaga u procesu pridruživanja novih članica su veoma velike – za razliku od nekih država članica, gde o toku pregovora odlučuju vlade zemalja, u Nemačkoj se ovim temama bavi upravo parlament, odnosno Odbor za evropske poslove, a u slučaju regiona i Odbor za saradnju sa državama Zapadnog Balkana.

Eventualna odluka da se Srbiji suspenduje pomoć iz pretpristupnih fondova mogla bi da utiče i na bilateralnu pomoć našoj državi i sam tok pregovora za ulazak u EU.

“To će verovatno dovesti u pitanje i bilateralnu pomoć koju mi od Nemačke dobijamo, a ta zemlja je veoma veliki donator. Očekivano je bilo da će doći do ovakve promene u odnosu kod Nemaca”, objašnjava Međak.

S druge strane, istorija rezolucija koje dolaze iz Bundestaga, a tiču se Srbije ili puta naše zemlje ka EU je zaista dinamična; vrlo brzo, posle posete nekadašnje kancelarke Angele Merkel bivšem predsedniku Srbije, Borisu Tadiću, poslanički klub tadašnje vladajuće CDU je predstavio u Beogradu listu uslova za dalji nastavak evropskih integracija Srbije.

“Za tada vladajuću Demokratsku stranku, u trenutku izborne kampanje, ovakvi uslovi bili su preveliki zalogaj, a naročito delovi koji se tiču paralelnih struktura na Severu Kosova. No, narednoj vladi Ivice Dačića, pošlo je za rukom da u prvih godinu i po dana svog mandata pristane na neka rešenja i dođe do Briselskog sporazuma”, objašnjava za naš list urednik European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija.

Neposredno po potpisivanja Briselskog sporazuma, u junu 2013. godine, zahtevi CDU, iako bliske i sestrinske stranke SNS-u, postali su deo rezolucije Bundestaga sa veoma jasnih sedam zahteva koji bi doveli do početka pregovaračkog procesa i otvaranja prvih poglavlja. Ovako konkretne zahteve koji dolaze od Nemačke Srbija nije mogla da ignoriše.

Izvor: Nova.rs

 

Pročitajte

OVO JE NAJGLUPLJA ODLUKA KOJA ĆE NAPRAVITI PROBLEM SRBIJI: Evo šta su uradili, KADROVI SNS NAS UNIŠTIŠE

Urednik

RADNICI DRŽAVNE FIRME PORUČILI DA SU NA RUBU GLADI: Kreću u borbu – IDU NA ULICU, VUČIĆU OVO PORUČILI

Urednik

UDARNA VEST: Vučić oduzima rusku imovinu u Srbiji, EVO KOME PLANIRA SVE DA POKLONI

Urednik