6 C
Belgrade
7. Decembra 2022.
Srbija

VUČIĆU SE SVETI KUM: Fizički se sukobio s Andrejem, A SADA SKIDA ALEKSANDRA S VLASTI – EVO ŠTA IM JE SPREMIO

U svom životinjskom carstvu, Aleksandar Vučić je za sebe izabrao ulogu vuka samotnjaka. Mtrvom vuku svi mere rep. Vučić je još živ, ali strani i domaći lovci već mu mere kazne za kriminal i korupciju. Počeo je lov na ucenjenog diktatora, njegove rođake, kumove, političke i poslovne ortake. Braća Vučić su trofejni primerci, baš kao i kum Nikola Petrović i Siniša Mali. Kakve zamke su spremne za njih, ko će biti prepariran ili stavljen u kavez, analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Životinje sa ljudskim osobinama su junaci basni. Ljudi sa životinjskim osobinama nalaze se u vrhu Srpske napredne stranke i dvorskoj sviti Aleksandra Vučića. Za razliku od književnih, savremene srpske političke basne neće imati srećan kraj.

-U cirkusu ste videli lavove, slonove i tigrove. Vuka samotnjaka nikad u cirkusu niste videli. Uvek bih pre prihvatio ulogu vuka samotnjaka, nego hijena, bestidnih i nemoralnih. Još gore od hijena, kojima opet morate da odate poštovanje na krvoločnosti, ako ni na čemu drugom, još gore je biti muva zunzara, koja se vrti oko njih i čeka da joj hijena donese neki plen – rekao je nedavno Aleksandar Vučić, pokušavajući da uvredi svoje političke i poslovne partnere Aljbina Kurtija i Mila Đukanovića poredeći ih sa muvama zunzarama.

Vučić se dobro razume u životinjsko carstvo, što ne čudi, pošto je politički stasao među radikalima. “Šešeljeva podguzna muva”, kako je tada Dragan J. Vučićević nazivao Vučića, sada se predstavlja kao vuk samotnjak. Bez obzira s kojom životinjom se identifikuje, ode mu koža na šiljak.

Sezona lova je u punom jeku. Lovci iz Stejt departmenta rasturaju naprednjački čopor. Veljko Belivuk je smešten na sigurno, u pritvorsku jedinicu beogradskog Centralnog zatvora. U kavezu će završiti i Zvonko Veselinović. Vučić ne može da ga zaštiti, iako pokušava.

-Olivera Ivanovića je ubio Ljubomir Lainović. Čovek koji je organizovao njegov dolazak na Kosovo, koji je pripremio logistiku ubistva Olivera Ivanovića je Milan Radoičić. Čovek koji je naredio Oliverovo ubistvo je Zvonko Veselinović. To je ono što mi je rekao Aleksandar Gligorijević Puke – otkrio je Boban Bogdanović, biznismen s jakim vezama u vrhu Srpske napredne stranke.

Vučić je nameravao da zaštiti Veselinovića na isti način kako je, zloupotrebom uticaja na pravosuđe, u nekoliko slučajeva štitio sebe i batu Andreja.

Kad je javnost obaveštena da je Predrag Koluvija, vlasnik najveće evropske plantaže marihuane, prilikom hapšenja upomoć zvao Andreja Vučića, stariji brat je naredio Milošu Vučeviću da podigne lažnu krivičnu prijavu protiv njih. Naravno, tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu, a režimski mediji su taj igrokaz predstavili kao potvrdu da braća Vučić nemaju veze s Koluvijom.

Postupak je ponovljen nakon što su Belivuk i Marko Miljković, u julu prošle godine, opisali svoje veze, susrete, razgovore i poslove koje su obavljali po nalogu Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina. Opet je Vučević podneo krivične prijave, kako bi bile odbačene. Takav scenario je trebalo da se primeni i u slučaju Bogdanovića.

Pre mesec dana, kad je objavio saznanja o ubistvu Ivanovića, ministar policije Vulin je najavio tužbu protiv njega zbog neprijavljivanja krivičnog dela. Tužilaštvo za organizovani kriminal nije bilo zainteresovano za Bogdanovićev iskaz jer, navodno, nije potkrepljen dokazima. Međutim, dve nedelje kasnije, pod pritiskom stranih centara moći, TOK je pozvao Bogdanovića na informativni razgovor.

– Prijatno sam se iznanadio kad sam podigao poziv, jer je Tužilaštvo steglo petlju da me pozove da razgovaramo o mojim saznanjima o ubistvu Ivanovića. Nisam se tome nadao. Postoji mnogo toga u mom iskazu što bi moglo potpomoći istragu i, nadam se, dovesti do nalogodavca. U Tužilaštvu ću pomenuti i pritiske na koje sam naišao prilikom saslušanja u MUP-u, kada je Ninoslav Cmolić pokušao da me natera da odmah odem na poligraf, verovatno sa ciljem da ne prođem taj poligraf i da se diskredituje priča. Iz svega sam zaključio da Ninoslav Cmolić i Aleksandar Vulin imaju razloga da nekoga štite zbog ovoga što se desilo – rekao je Bogdanović, koga je, pre nekoliko dana pozvalo i kosovsko tužilaštvo.

Kosovski mediji su, u petak 21. aprila, objavili da je na saslušanje u Prištini pozvan i Zvonko Veselinović. Istog dana u Beogradu su plasirane informacije da je Veselinović uhapšen. Tako režim priprema javnost da se ne iznenadi kad zaista dođe do hapšenja nezvaničnog gospodara severnog Kosmeta.

Gde je Veselinović, tu je Nikola Petrović, a tu su braća Vučić. Drugim kriminalnim lancem braća Vučić su povezani s braćom Mali. I ta veza je pred pucanjem, takođe pod pritiskom stranaca.

Uz Sinišu Malog, na meti se našao njegov brat Predrag. Istraga njihovih poslova počela je raskrinkavanjem spornih aktivnosti još jednog bratskog para – Nemanje i Novaka Stajića. Braća Stajić upravljaju naprednjačkim mehanizmom za prisvajanje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora u Beogradu. Novak Stajić, preko svoje firme “Loyal Trust”, nezakonito gradi objekte, koje kasnije legalizuje gradski Sekretarijat za ozakonjenje, na čijem čelu se nalazi Nemanja Stajić.

U naselju Mirijevo III niče kompleks stambenih zgrada braće Stajić. Zgrade su zidane bez potrebnih dozvola, a legalizovane su suprotno zakonu. Posao se obavlja preko “Loyal Trusta”, firme koja je osnovana u junu 2019. godine, a čiji suvlasnici su bili ofšor kompanija “Loyal Sanibel LTD” sa Britanskih Devičanskih Ostrva i izvesni Ivan Komatina. Iza ofšor kompanije krije se Novak Stajić, koji je postao stoprocentni vlasnik “Loyal Trusta” kad je Komatina napustio firmu. Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, prošle godine je za Komatinu tvrdila da reketira ljude koji pokušavaju da dođu do građevinskih dozvola ili rešenja o legalizaciji.

– U reketaškom lancu najpoznatiji su braća Nemanja i Novak Stajić. Važna je i osoba zadužena za inspekcijske poslove Sonja Podunavac Božović, a glavni pokrovitelj čitave ove mafijaške mreže je Novak Nedić, dugogodišnji generalni sekretar Vlade i kum Novaka Stajića. Oni prvo naplaćuju informacije o slobodnom državnom zemljištu. Onda se posebno plaća da počnete da gradite bez da vas iko dira. Posebno plaćate i ubrzanu proceduru za potrebnu dokumentaciju. Onda posebno plaćate za nediranje dok taj posao traje i, na kraju, samu legalizaciju. U svim tim fazama imate posebne emisare koji posebno naplaćuju po kvadratu za tu gradnju. Taj posao obavlja Ivan Komatina, za koga kažu da uzima po 50 evra i više po kvadratu da se taj objekat ne bi dirao – rekla je Tepić.

Braća Stajić već osam godina, otkad je SNS uzela vlast u Beogradu, upravljaju reketaškim sistemom. Na njih, kao i na njihovog šefa Gorana Vesića, žalili su se čak i mnogi uticajni preduzetnici, među kojima ima i sponzora braće Vučić i SNS-a. Žalbe su bile uzaludne, jer Stajići samo izvršavaju što im narede nadređeni. Zato su imali zaštitu sve do pre neki dan, kad je tužilaštvo pokrenulo istragu.

Iako je pokušao, Vučić nije mogao da spreči istragu. Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac mu je na taj način pokazala da više drži do “sugestija” iz američke ambasade, nego do njegovih interesa. Vučić se zasad teši uveravanjima da je akcija usmerena protiv braće Stajić, Vesića, Nedića i braće Mali.

– Ta dva govneta znam deset godina. Kad sam ih upoznao nisu imali za kiflu, ali bukvalno. U poslednjih 5-6 godina su postali milioneri. U evrima milioneri. Hrabri uvek u grupi. Kad su sami, manji su od makovog zrna. Možeš koliko hoćeš, ali ne i dokle hoćeš – napisao je na Tviteru bivši vaterpolista Danilo Ikodinović svoje utiske o braći Stajić.

Sličan utisak ima i Vučić. On zna i da novac koji su Stajići investirali u građevinske projekte nije njihov. Zato je skrenuo pažnju braći Mali, prvenstveno Siniši, da što pre izvuku svoj kapital. Pred nekoliko svedoka Vučić je upozorio braću Mali na krajnji oprez.

Siniša Mali je toliko razgranao mrežu svojih kompanija i poslova da ni sam ne zna šta sve ima i na čija imena se to vodi. Koliko to može da bude opasno, Vučić mu je ilustrovao primerima Zorana Đinđića i Aleksandra Tijanića. Kad je Đinđić ubijen, niko nije znao šta je sve ostavio iza sebe, s kojim poslovnim partnerima je delio vlasništvo u firmama. Vučić tvrdi da ima informacije da je Đinđić imao status “tihog partnera” u kompanijama Miodraga Kostića, Miroslava Miškovića, Dragoljuba Markovića i Filipa Ceptera.

Posle njegove smrti, tajkuni su prisvojili vlasnički udeo, zaboravljajući da ga prenesu na udovicu Ružicu. Mišković i Marković su pomogli Ružici Đinđić da zadrži vilu na Dedinju i da dobija mesečnu apanažu, ali to, kako se procenjuje, nije ni stoti deo onoga što duguju pokojniku.

Još drastičniji je primer Aleksandra Tijanića. Posle njegove smrti, ožalošćena porodica je saznala da je imao račune u četiri švajcarske banke. Znali su za račune, ali ne i šifre za njih. Tijanićevi advokati procenjuju da se na računima nalazi oko 15 miliona evra, koje niko ne može da podigne. Uzalud je udovica Keti obilazila poslovne ortake svog pokojnog muža, svi su znali za njegove tajne račune, ali ne i za šifre. Pošto se Tijanić razumeo u tehnologiju koliko i u moral, dakle nula – nula, Keti je pretpostavila da je šifre zapisao u neku svesku. Preturila je sve njegove beleške, ali džaba. Našla je 18 verzija testamenta, ali ne i ono što je tražila. Tijanićevo blago čami na nekom računu, baš kao i njegov prah u nekoj tegli na Novom groblju.

Ako ikad umre, neće biti iznenađenje da i Aleksandar Vučić, kao Pantelija Topalović, svu svoju imovinu ostavi samom sebi. Odnosno, da se njegovim milijardama evra ne uđe u trag. Na nekom njegovom računu, verovatno u nekoj kineskoj banci, nalazi se i sto miliona evra, koje je dobio od Rio Tinta kao prvu ratu nagrade za podršku oko pokretanja eksploatacije rudnika litijuma u Jadarskoj dolini. Kad taj projekat bude realizovan, Vučić će, u dve rate, dobiti još 400 miliona evra. Zato, posle predizbornog zatišja, nastavlja da lobira za Rio Tinto.

– Kad bismo otvorili rudnik litijuma u ovom kraju, Loznica bi bila kao Tokio – rekao je nedavno Vučić.

U pravu je, Loznica bi zaista ličila na neki japanski grad, ali pre na Hirošimu 1945. godine. Vučić neće odustati od zarade koju mu obećava Rio Tinto, bez obzira na protivljenje ekoloških udruženja i građana koji odbijaju da imanja prodaju toj kompaniji. Pobunu naroda, koja je izbila krajem novembra i početkom decembra prošle godine, Vučić je amortizovao dogovorom sa Savom Manojlovićem, organizatorom blokade saobraćajnica. Pristao je da povuče Zakon o eksproprijaciji i da unese beznačajne izmene u Zakon o referendumu. Nezadovoljstvo naroda je kanalisano u pogrešnom smeru, Rio Tinto je nastavio priprema za početak iskopavanja, a politički profit su ostavrili i Vučić i zaštitnici ekologije, koji su taj “ustanak” iskorisli za pozicioniranje na političkoj sceni.

Marija Alimpić, članica udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, pre neki dan je objavila svoje viđenje akcija Rio Tinta i politikanata iz vlasti i opozicije, koji su na toj temi realizovali lične interese. Vučićevim rečnikom, Alimpić je opisala vašarsku afmosferu otimanja o Rio Tinto.

– Svega ima, kao u cirkusu: fondaških lešinara koji su s naprasno setili da mogu da naplate svoju podršku, apolitičnih budućih poslanika, ponosnih revolucionara bez principa, stavova i ideologije, polupismenih, neukih i nevaspitanih mr-dr, raznih logoreičnih darodavaca, itd. Pošto cirkus i dalje radi i zabavlja narod, red je da razjasnimo neke stvari. Savo Manojlović nam je nudio u novembru 2020. godine da budemo potpisnici peticije, što smo odbili. Peticijom je zahtevan moratorijum, a ne zabrana rada Rio Tinta, a to nije isto. Na istim zapadnjačkim jaslama kao i vlast, Savo je kontrolisao blokade i zamajavao ljude. Savo sada planira da uđe u politiku, jer je kampovanje na Novoj S ipak isplativo. Tu je i Aleksandar Jovnović Ćuta, koji je nedavno izjavio kako se za Rio Tinto saznalo tek kad je počeo da buši u Gornjim Nedeljicama, i to u njivi Zlatka Kokanovića. Sam Zlatko kaže da nikada nije bušeno u njegovoj njivi, a u Nedeljicama se buši od 2004. Čemu tolika potreba da se o tako banalnoj stvari laže? Gotovo da prelazi u patologiju i kod jednog i kod drugog – napisala je Marija Alimpić.

Patologija se proširila na Tviter, gde je Savo Manojlović udario na Mlađana Đorđevića, predsednika pokreta Oslobođenje. Đorđević teškim rečima kritikuje Manojlovića zbog dogovora s Vučićem o obustavljanju blokada auto-puteva i mostova.

– Prošli su izbori, pa nema potrebe da se foliramo zbog višeg cilja kako je (Đorđević) ova nesposobna botina navodno sam protiv svih. U suštini ima ulogu kera da zapišava celu opoziciju sem svog kuma. Dragane Đilas, veži džukelu da ne dobije opet po labrnji – napisao je Manojlović.

Đilas nije vezao “kera koji zapišava celu opoziciju” tvrdnjama da nije trebalo učestvovati na izborima, nego dizati ustanak protiv Vučića. Đorđević je na Tviteru objasnio prirodu odnosa sa Đilasom, koga nije poštedeo kritike i optužbi da je dao legitimitet diktatoru.

– Dobijam brdo poruka kako je možda trebalo ići na izbore ili se sada udružiti s opozicijom, ili kako bi trebalo da utičem na Dragana Đilasa da (ne) preduzima neke korake. Naš lični odnos nema ama baš nikakve veze s ovim. Mi smo prijatelji preko 30 godina, ali nas dvojica nemamo komunikaciju od jula 2020. godine, kada sam napravio Oslobođenje, jer on nije bio za to. Političke razlike među nama su nepremostive. On učestvuje na ovim i ovakvim lažnim Vučićevim izborima i daje mu legitimitet za izdaju i pljačku, što ja nikada ne bih uradio. On želi da pregovara i razgovara o smanjenju tenzija s “predsednikom svih građana”, ja sa izdajnkom ne bih sedeo u istoj prostoriji, a kamoli razgovarao. On podržava izdajnika u odlukama protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama i puzeće uvođenje sankcija zarad nekakve evropske budućnosti, ja nikada ne bih bio protiv Rusije iz hiljadu razloga, od Kosmeta do Republike Srpske, jer smatram da nas je upravo zanesenost Evropskom unijom dovela dovde. On bi bio spreman da pravi vlast s onima koji su do juče bili “izdajnici bojkota” i “Vučićeva opozicija”, a danas, kada su potrebni za većinu, to više nisu. Ja nikada ne bih razgovarao o politici s takvim ljudima, kamoli pravio dogovore s njima. Da, mislim na sve, od Zavetnika, POKS-a, Dveri, DSS-a, PSG-a, Zelenovića, Živkovića, Tadića, Radulovića, Save Manojlovića-Nestorovića… Njemu su, očigledno, svi potencijalni partneri, za mene su isti ili gori odVučića. Na Draganove političke odluke ne mogu i ne želim da utičem i zato molim, pre svega prijatelje i one koji me poznaju, a onda i ostale: man’te me, ljudi, nema ništa od tog posla – napisao je Đorđević.

Đorđevićevo i Đilasovo kumstvo je nanelo štetu njihovom političkom statusu, obojici podjednako, ali pomoglo je da problem koji u Podrinju stvara Rio Tinto stigne i u režimske medije.

– Savo Manojlović se krajnje nekulturno i nevaspitano obraća Đorđeviću, koji je došao u pomoć pre njega, nikada ništa nije tražio, nikada nije uradio ništa po ovom pitanju bez konsultacija sa našim udruženjem, nikada nas ničim nije uvredio, niti je naneo štetu našoj kampanji. Mlađan Đorđević je prvi put došao pre protesta, a onda i na protest u Brezjaku. Mediji su nas do tog trenutka ignorisali, niko nije hteo da izveštava o tome, a onda su se upecali na foru “a, Đilasov kum”! Zagrizli su dobro i od tada više niko nije mogao da krije da postoji protest protiv otvaranja rudnika – napisala je Marija Alimpić.

Savo Manojlović je zaustavio akcije svog udruženja “Kreni – Pokreni” oko blokada saobraćaja posle razgovora s Vučićem. Dragan Đilas je dao legitimitet montiranim izborima posle razgovora s Vučićem. No, dikatoru je neophodna pomoć svih i svakoga na javnoj sceni. Za duvanje u njegovu tikvu dobar je i Goran Svilanović, bivši šef diplomatije SR Jugoslavije i aktuelni generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

U vreme DOS-ove vladavine Vučić se zaklinjao da će Svilanovića, zbog “prodaje srbetine Haškom tribunalu”, istrebiti kao gubu. Vučić je tada tvrdio da je Svilanović Albanac, pa je logično što radi protiv srpskih interesa. Sada zajedno prodaju celu Srbiju, a neistrebljeni Svilanović je postao drugi omiljeni Vučićev Albanac. (Fahri zna ko je prvi.) Svilanović godinama podržava Vučićeve “političke i ekonomske reforme” i “beskompromisni put ka Evropskoj uniji”. Svilanović tvrdi da Vučića treba podržati da ostane na tom putu i da uvede sankcije Rusiji. Vučiću je potrebna pomoć takvih muva zunzara, koje ga stimulišu da što brže i jače udari u zid. Pored njih, Vučić ponekad izgleda kao da je normalan čovek i odgovoran političar.

– Mi nemamo neposredne alternative za ruski gas. Dugoročni ugovor o snabdevanju ističe u maju. Mi ćemo pokušati da potpišemo novi ugovor. Moramo to učiniti. Pre nego što diverzifikujemo naše izvore za snabdevanje gasom moramo to učiniti, moramo da preživimo, moramo da živimo – rekao je Vučić.

Uslovljen šibicarskim karakterom, Vučić namerava da u maju potpiše novi dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa, pa da onda uvede sankcije Rusiji. Zbog takvih primitivnih štoseva, kojima godinama zamajava sve strane partnere, Vučić je već naneo nesagledivu štetu Srbiji. I, nastaviće. U najboljem slučaju, Rusi će pristati da prodaju gas po tržišnim cenama, mnogo višim od dosadašnjih, i to s ugovorom s kraćim rokom. To neće pomoći Srbiji da preživi privredni kolaps, ali možda hoće Vučiću da dobije pohvale vašingtonskih i briselskih diplomata i njihovih abonenata poput Svilanovića.

Vučiću godi i mizerna, ali mnogo jeftinija, podrška javnih ličnosti kao što je Predrag Miki Manojlović. U nastupu poltronstva, Manojlović je Vučića nazvao “srpskim Šarlom de Golom”. Pošto i sam ima francusko državljanstvo i poreklo, po majci, Manojlović je sličnost Vučića sa De Golom pronašao, verovatno, u načinu na koji je okončana politička karijera ratnog vojskovođe i predsednika Pete Republike. Francuzi su odbacili De Gola, a i Srbi će Vučića. Dok se to ne desi, Manojlović će da ga hvali. Mnogi veruju da je za ulizištvo nagrađen time što je njegova supruga Tamara Vučković postavljena za direktorku Jugoslovenskog dramskog pozorištva. S druge strane, Milan Lane Gutović je tvrdio da Manojlović besplatno podržava Vučića: “Miki se nije prodao. Pa, ko bi hteo da njega kupi?”

– Miki Manojlović je naš najveći živi glumac, ponosan sam što je na taj način govorio o meni. Ponosan sam što je taj čovek govorio slobodno i iz svoje glave i što niste mogli čak ni medijski bezobzirnim pristupom da mu promenite stav – rekao je Vučić.

Kao što je zaboravio na pretnje istrebljenjem Svilanoviću, zaboravio je i svoje stare tvrdnje da je Miki Manojlović mason i neprijatelj Srbije. Vučić je spreman da iskoristi svakoga ko ima upotrebnu vrednost za njegove propagandne akcije. Spreman je i da ih nagradi. To dokazuje i primer rvača Davora Šefaneka.

Posle osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Brazilu, Štefanek je pohvalio Vučića. Nagrađen je mestom predsednika Sportskog saveza Srbije. Kao pravi naprednjak, Štefanek se na toj funkciji istakao korupcionaškom aferom.

Protiv Šefaneka i troje njegovih saradnika (sekretara SSS Gorana Marinkovića, predsednika Rvačkog saveza Srbije Željka Trajkovića i sekretara RSS Milana Jelića) podneta je krivična prijava zbog sumnje da su, u periodu od 22. oktobra 2021. do 21. aprila 2022, sa žiro računa SSS, protivzakonito i bez odluke organa SSS na račun privatne sportsko-medicinske gimnazije “Davor Štefanek” prebacili 37.345.456 dinara. Gimnazija “Davor Šefanek”, čija vlasnica je njegova supruga, novac je dobila na ime, kako se navodi u prijavi, “izmišljenog i nepostojećeg školovanja rvača u Srbiji”. Šefanek i njegovi partneri osumnjičeni su za zloupotrebu službenog položaja i nenamensko trošenje sredstava, kojim su mu omogućili protivpravnu imovinsku korist. Takođe, u krivičnoj prijavi se navodi da su Štefanek i Marinković novac (1.723.527 dinara) namenjen Sportskom udruženju za rvanje “Supleks” iz Kraljeva, u tajnosti i protivzakonito, prebacili na račun subotičke gimnazije “Davor Štefanek”.

Ne zna se koliko će tek krivičnih prijava da bude podneto protiv Vučića. Po cenovniku Šumskog gazdinstva Južni Kučaj, odstrel jednog vuka košta 63.750 dinara. Politički odstrela Aleksandra Vučića koštaće mnogo više, u skladu sa štetom koju je naneo nakon što se iz radikalske podguzne muve transformisao u vuka samotnjaka.

Ako bude imao sreće, kaznu će odrobijati u nekom srpskom kavezu, na mestu zločina.

Izvor: Magazin Tabloid

Pročitajte

SELJACI KRENULI PREMA VUČIĆU: Velika pobuna naroda, OVO VIŠE NIKO NE MOŽE ZAUSTAVITI

Urednik

EVO KAKO JE GRČIĆ DOBIO DIPLOMU: U koverti sve stiglo, EVO KAKVOG JE ČOVEKA VUČIĆ POSTAVIO NA ČELO EPS-a

Urednik

I ZVANIČNO KREĆE HAOS SA STRUJOM: Evo šta je napravio EPS, OVO ĆE SADA SVI GRAĐANI MORATI PLAĆATI

Urednik